Корона вирус: Мистерија асимптоматичних „тихих преносилаца“ вируса

  • Дејвид Шукман
  • Уредник за науку
People on Singapore underground

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Сингапур је доживео скок у броју случајева након што је изгледало као да је успео да заустави вирус

Како се криза продубљивала, тако су научници откривали све више доказа о необичном и забрињавајућем својству корона вируса. Иако многи људи који се заразе добију кашаљ и температуру, и изгубе чула укуса и мириса, неки други немају ниједан симптом и никад ни не схвате да у себи носе Ковид-19.

Истраживачи кажу да је важно утврдити колико има заражених на овај начин и да ли „ти тихи преносници" заправо потпирују пандемију.

Кад су се 19. јануара људи окупили у једној цркви у Сингапуру, нико није могао да претпостави да ће тај догађај имати глобалне последице по ширење корона вируса. Била је недеља и, као и обично, једна од служби одржана је на мандаринском.

Међу окупљенима у Цркви живота и мисија, у приземљу једне пословне зграде, налазио се један брачни пар, обоје стари 56 година, који су тог јутра допутовали из Кине.

Док су седали на своја места, обоје су деловали савршено здраво, тако да није било разлога да се помисли да носе вирус. У то време, упорни кашаљ доживљавао се као најпрепознатљивије обележје Ковида-19 и то се доживљавало као највероватнији начин преношења.

Немати симптоме болести требало је да значи да не постоји шанса да се она пренесе.

Брачни пар је отишао чим је служба завршена. Али убрзо после тога, ствари су се окренуле нагоре и то на прилично збуњујући начин. Жена је почела да се осећа лоше 22. јануара, а њен муж два дана касније.

Зато што су долетели из Вухана, из самог епицентра епидемије, то није било неко превелико изненађење.

Али током наредне недеље, троје мештана такође се разболело без очигледног разлога, довевши до једног од првих и најконфузнијих случајева корона вируса у Сингапуру.

Расветљавање онога што се десило довело је до новог и узнемирујућег увида у то како вирус толико успешно проналази нове жртве.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

У раној фази пандемије, Сингапур је сматран светлим примером борбе против вируса

Мобилисање „детектива за болести"

„Били смо изузетно збуњени", каже доктор Вернон Ли, шеф одељења за преносиве болести при сингапурском Министарству здравља. „Људи који се нису познавали некако су успевали да заразе једни друге" иако нису показивали знаке болести.

Овај нови контингент случајева просто није имао смисла, према ономе што се знало о Ковиду-19 у то време.

И тако су доктор Ли и његове колеге научници, заједно са полицајцима и специјалистима за проналажење болесних, покренули истрагу, исцртавајући детаљне мапе на којима је обележавано ко се налазио где и када.

То је укључивало најбољу праксу процеса познатог као тражење контаката - верзије онога што се тренутно спроводи у Великој Британији.

То се сматра кључним системом за проналажење свакога обухваћеног заразом и великом помоћи да се она заустави у корену, а Сингапур је славан по умешности и брзини којом то ради.

Невероватно, али за неколико дана, истражитељи су разговарали са чак 191 припадником цркве и открили да су 142 њих били тамо у ту недељу. Брзо су установили да су двоје Сингапураца који су се заразили били на истој служби као и Кинези.

„Могли су да разговарају једни са другима или се поздраве, током уобичајених активности црквене службе", каже доктор Ли.

То је било корисно за почетак и у теорији је могло да објасни како је зараза могла да се рашири, сем једног кључног фактора. Није пружало одговор на једно круцијално питање како су вирус могли да пренесу оно двоје Кинеза кад у тој фази они нису показивали никакве наговештаје да имају болест.

Уз то ту је била још једна већа загонетка. Било је потврђено да трећи заражени Сингапурац, 52-годишња жена, није био на истој служби као и они. Уместо тога, она је присуствовала једном другом догађају у истој цркви, само касније током истог дана, па како је онда она могла да покупи вирус?

Докази које нико није очекивао

Истражитељи су у потрази за траговима прибегли прегледању снимака са ЦЦТВ-а направљених у цркви тога дана. И налетели су на нешто потпуно неочекивано - жена која је присуствовала каснијој служби, након што је кинески пар већ отишао, седела је на истим местима која су они заузели неколико сати раније.

Некако, упркос томе што нису имали симптоме и нису се осећали болесно, кинески муж и жена успели су да рашире вирус. Можда су га имали на рукама и су додирнули своја седишта, можда је њихов дах носио заразу и пао на површину, ништа од тога није најјасније, али импликације су биле огромне.

За доктора Лија, кад је саставио све делиће слагалице, постојало је само једно могуће објашњење - да су вирус пренели људи који су га имали а да тога нису били ни свесни.

Ово је било откриће које ће бити важно за читав свет, зато што је главна порука свих савета из домена јавног здравља о корона вирусу увек била та да тражите симптоме код себе и других.

Али ако су вирус ширили и људи без симптома, тихо и невидљиво, како та болест уопште може да се заустави? Он се тачно сећа тренутка кад се, док је радио у својој канцеларији, суочио са реалношћу.

„Сваки пут кад дођете до научног открића, доживите тренутак 'еуреке', кад схватите да сте открили нешто важно, уз помоћ марљивог рада многих појединаца и тимова."

Ширење пре појаве симптома

Откривено је оно што је познато као „предсимптоматско преношење", када неко није свестан да је заражен зато што се кашаљ, температура и други класични симптоми још нису појавили.

Заједно са многим другим, ова студија истакла је критични период од 24-до-48 сати пре видљивих симптома болести, када људи могу да буду изузетно заразни, можда чак и највише.

Бити свестан тога потенцијално је непроцењиво, јер чим схватите да сте болесни, онда сви са којима сте били у блиском контакту могу бити упозорени да остану код куће.

То би значило да ће бити изоловани током кључне фазе инфекције пре него што почну да се појављују њихови властити симптоми. Али како тачно болест може да се пренесе без кашља који избацује капљице са вирусом и даље није најјасније.

Једна опција је да је напросто довољно дисање или разговор са неким. Уколико се вирус у том тренутку размножава у горњем делу респираторног тракта, онда је могуће да ће део њега изаћи са сваким издисајем. Свако ко је довољно близу, нарочито у затвореном простору, може лако да га покупи.

А други потенцијални облик преношења је додиром - вирус заврши на нечијим рукама и он онда додирне другу особу или кваку - или седиште у цркви. Која год путања била, вирус очигледно искоришћава чињеницу да ће људи бити мање опрезни ако нису свесни да би могли да буду заражени.

Неки људи никад не покажу симптоме

Ово је још мистериознији сценарио, а на њега научници немају дефинитиван одговор. Једно је знати да људи могу да буду заразни пре него што им се јаве симптоми, а сасвим је нешто други кад они дефинитивно постану заражени али никад не покажу знаке тога.

То је познато као бити „асимптоматичан", зато што сте носилац болести, али ни на који начин и сами не патите од тога. Најславнији случај у историји је Иркиња која је почетком прошлог века радила као куварица у Њујорку.

Аутор фотографије, Getty Images

Гдегод да је Мери Мелон била запослена, у кући за кућом, људи би се разбољевали од тифуса, а најмање троје њих је - можда и више - умрло, а да њој није било ништа. На крају је успостављена веза и потврђено је да је она несвесни преносилац заразе.

Новинари су је назвали „Тифусарка Мери", што је етикета коју је она одувек презирала, али власти нису желеле да ризикују и задржали су је у заточеништву 23 године, све до њене смрти 1938. године.

Претпоставке падају у воду

Медицинска сестра Амелија Пауел била је шокирана кад је сазнала да је асимптоматична. Радила је на свом болничком одељењу у Аденбруковој болници у Кембриџу у априлу, кад ју је лекар позвао да јој саопшти резултате бриса.

Осећала се нормално и безбедно иза личне заштитне опреме коју је морала да носи док је неговала пацијенте са Ковидом-19. Али одједном су све те претпоставке пале у воду зато што је, на њен ужас, њен тест био позитиван.

„Било је то помало као када чујете да вам је неко у породици преминуо, било је то надреално. Помислила сам: 'То не може бити истина, не ја, осећам се апсолутно добро", каже 23-годишња Амелија.

Морала је одмах да напусти радно место и самоизолује се код куће.

„Била сам забринута зато што сам видела и другу страну, пацијенте којима се нагло погорша стање и зато сам се питала да ли ће се то десити и мени."

Али на њено изненађење, ни у једном тренутку јој није постало лоше. „Нисам осећала ништа, буквално - вежбала сам у кући, јела нормално, спавала нормално."

У овом тренутку је немогуће знати колико има случајева заражених који су скривени од погледа.

Амелија је открила да је заражена само зато што је била део студије спровођене над читавим особљем њене болнице. Студија је показала изненађујуће резултате да је чак 3 одсто од више од 1.000 тестираних људи било позитивно, истовремено не показујући никакве симптоме у време вршења теста.

Још већа пропорција асимптоматичних случајева пронађена је на крузеру „Дијамантска принцеза" који је пловио уз обалу Јапана почетком године. Касније назван „Петријевом посудом инфекције", имао је око 700 забележених случајева.

Истраживачи су открили да три четвртине људи позитивних на тесту нису имали симптоме.

А у геронтолошком центру у држави Вашингтон више од половине станара било је позитивно, али нису имали никакве знаке болести.

„Ниједна једина поуздана студија"

Различите студије сугеришу огроман дијапазон могућности за то колико случајева су асимптоматични, од 5 до 80 одсто случајева. То је закључак анализе професора Карла Хенегхана са Универзитета у Оксфорду и његових колега који су проучили 21 истраживачки пројекат.

Закључак је, рекли су они, „да не постоји ниједна једина поуздана студија којом би се утврдио број асимптоматичних". И додали су да кад би се тестирање на Ковид-19 вршило само на људима са симптомима - што је био главни фокус британске политике тестирања - онда би се случајеви пропуштали, и то „вероватно много случајева".

Ризик од „тихих преносника"

Највећа брига медицинске сестре Амелије била је да могла несвесно да пренесе вирус или онима са којима ради, или пацијентима који зависе од њене помоћи.

„Не верујем да сам је пренела даље зато што су све колеге са којима радим биле негативне на тесту, али се нервирам кад помислим колико сам дуго могла да будем позитивна", каже она.

„Али ми и даље не знамо да ли су људи који су асимптоматични заразни или нису - веома је бизарно а информације о томе су у овом тренутку минималне."

Једна студија у Кини која је показала да је број асимптоматичних случајева заправо већи од оних са симптомима садржала је упозорење за власти. „Као 'тихи преносиоци'", написали су ти научници, „асимптоматични носиоци заслужују пажњу у оквиру превенције и контроле болести."

Аутор фотографије, Getty Images

Тим који је проучавао „Дијамантску принцезу" претпоставио је да су асимптоматични случајеви вероватно мање заразни од људи са симптомима, али чак и ако је тако, проценили су да су они изазвали знатан број случајева.

„Тамна материја" асимптоматичне инфекције

Да би покушали да дођу до одговора, научници у Норичу залажу се за то да се тестира популација читавог града.

„Асимптоматични случајеви могли би да буду 'тамна материја' епидемије", тврди професор Нил Хол, шеф Института Ирлхем, научног истраживачког центра који предводи ову иницијативу. Тамна материја је невидљива супстанца за коју се верује да чини већи део материја у универзуму а тек треба да се пронађе.

Професор Хол се брине да би асимптоматични случајеви могли да потпирују пандемију, чинећи да се она продужава упркос мерама јавног здравља.

„Ако имате људе који не знају да су болесни док користе јавни превоз и здравствене установе, то ће неизбежно повећати преношење заразе", каже он.

„Свака интервенција заснована само на људима који долазе у установе примарне здравствене неге кад имају симптоме само ће се бавити половином проблема."

Тим научника из Калифорније верује да је незнање ко носи вирус без симптома „Ахилова пета" борбе против пандемије.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кина је покренула програм масовног тестирања у Вухану

Према њиховом мишљењу, једини начин да се заустави ширење болести јесте да се пронађе ко је заражен, без обзира на то да ли он мисли да јесте или није. То је била препорука и посланика из Одбора Доњег дома за науку и технологију у писму упућеном премијеру Борису Џонсону.

Они су писали да је ризик од асимптоматичног преноса болести има „значајне последице по заустављање пандемије". Како су они рекли, свако ко се стара о угроженима - као што су здравствени или геронтолошки радници - морају редовно да се тестирају.

Сличан приступ предузима се на много ширем нивоу у кинеском граду Вухану, одакле се сматра да је пандемија кренула.

Чак 6,5 милиона људи је тестирано за свега девет дана током масовног програма прегледа да би се пронашла болест - укључујући и код оних који нису показивали никакве симптоме.

Потпис испод видеа,

И поред бројних непознаница у вези са корона вирусом, знамо како се преноси и шта су симптоми.

Попуштање мера изолације

Како мере изолације попуштају и све више људи почиње да користи јавни превоз, враћа се на посао или одлази у шопинг, покушај да се разуме невидљиви ризик постаје важнији него икад. У овом тренутку, не постоји начин да се каже ко међу све већом масом људи носи вирус а да то и не зна.

Зато владе из свих крајева света понављају да је важно да свако учествује у напорима да се пронађу контакти сваког оног ко је заражен и потом да се брзо самоизолују.

Оне такође саветују да је најбоља одбрана и даље социјално дистанцирање - да држите растојање кад год можете. А тамо где то није могуће, препорука је да покријете лице, чак и маском из кућне радиности.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Све више влада саветује ношење маски

Кад је америчка влада најавила ову политику, истакла је открића до којих се дошло у оној цркви у Сингапуру још у јануару. Логика је да суштина није у томе да заштитите сами себе, већ да заштитите друге од себе, у случају да сте заражени а да то ни не знате.

Многи здравствени радници брину се да ће маске одвратити људе од прања руку или социјалног дистанцирања, или можда повећати ризик од контаминације уколико се неспретно рукује њима. Али све више влада, најскорије британска, постале су уверене у предност овог приступа.

Није да ће прекривање лица зауставити пандемију само од себе. Али зато што још знамо премало тога о асимптоматичном преношењу заразе, скоро све се исплати пробати.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk