Изливање нафте у Русији: Последице еколошке катастрофе у арктичкој реци „осећаће се деценијама“

Ambarnaya river where red diesel is being collected by booms

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Дизел гориво се разлило по реци

Масовно изливање нафте на руском Арктику угрожава животну средину до сада невиђеним последицама.

Руски председник Владимир Путин прогласио је ванредно стање након што се крајем маја 20.000 тона дизела излило у реку на Арктичком кругу.

Изливена нафта загадила је локалне реке и улила се у земљу. Руски званичници и међународне еколошке агенције кажу да ће се последице овог изливања осећати још деценијама.

Руске службе за хитне интервенције труде се да санирају штету, али би све ово могло значајно да се одрази и на области мимо животне средине.

Погођени би могли да буду и руски приватни бизнис, будућа градња и Путинова популарност - али како?

Еколошка катастрофа

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Изливање нафте иазазвало је рушење резервоара због топљења The oil spill was caused by a storage tank collapsing as permafrost below it melted

Двадесет деветог маја, срушио се огроман резервоар за гориво у електрани у руском региону Краснојарску у Сибиру, изазвавши изливање више од 20.000 тона дизела.

Чини се да је попустила потпорна структура резервоара, која је била причвршћена бушењем пермафроста.

Уз климатске промене и време које је било необично топло за ово доба године, пермафрост - дебели слој земље испод површине који остаје замрзнут током читаве године - почео је да се топи.

Електрана је саопштила да је потпорна структура добро функционисала више од 30 година и да није показивала знаке пропадања. Потпредседник подружнице компаније рекао је да се према резервоару одувек односило са „крајњом пажњом" и да су иза пада могле да стоје само „абнормално благе температуре".

Испрва се изливши на локални пут, дизел је за свега неколико сати стигао до река Далдикан и Амбарнаја и упутио се ка Карском мору.

Поцрвенела река

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Дизел гориво се сакупља са површине реке

Електрана - која снабдева струјом град Норилск, велики индустријски центар у Сибиру - у власништву је подружнице Норилск Никела, водећег светског произвођача никла и паладијума.

Кључни деоничари Норилск Никела су најбогатији Рус Владимир Потанин, као и још један руски милијардер, Олег Дерипаска.

Норилск Никел већ има искуства са изливањима - пре четири године река Далдикан је такође поцрвенела после једног сличног инцидента.

Ово последње изливање загадило је огромно пространство од 350 квадратних километара, јављају државни медији.

Руски огранак еколошке агенције Гринпис саопштио је да је ово изливање најгора еколошка катастрофа на Арктику у последњих 30 година.

Еколози су је упоредили са несрећом нафтног танкера Ексон-Валдез уз обалу Аљаске 1989. године, кад се 37.000 тона сирове нафте излило у Пацифички океан након што се танкер насукао.

Зашто је Путин љут?

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Путин је био љут на седници владе

Управа електране покушала је да изађе на крај са несрећом локално, прво уз помоћ властитих ресурса, а касније користећи локалне службе за ванредне ситуације.

Зато је Руски истражни одбор покренуо кривични случај због наводног немара, тврдећи да је постојало дводневно кашњење са информисањем московских власти о озбиљности несреће.

И Председник Путин је изразио свој бес током ванредног састанка владе прошле недеље.

Кад је гувернер региона Краснојарск Александер Ус завршио свој извештај рекавши: „То је то, завршио сам!", Путин је праснуо: „Како то мислиш 'то је то'? Шта заправо РАДИШ по овом питању?"

Норилск Никел тврди да није било кашњења у извештавању о несрећи и да је компанија реаговала у складу са протоколом за ванредне ситуације.

Аутор фотографије, EPA / Investigative Committee of Russia

Потпис испод фотографије,

Директор Норилск Никела је у притвору

Директору електране Вјачеславу Старостину одређен је притвор до 31. јула, мада он још није оптужен ни за какав злочин.

Један од најозбиљнијих проблема јесте како се решити нафте коју спасиоци сакупљају са површине воде и земље.

И док је гувернер Краснојарска предложио да се она запали како би се сагорела, министар за животну средину Дмитриј Кобилкин рекао је да је то нереално решење.

„Не видим како можемо да сагоримо овакву количину горива у арктичкој зони. Ломача над толико широком области сама по себи би представљала проблем", рекао је министар.

Многи верују да би било немогуће контролисано спалити толику огромну количину материје (стотине тона нафте и загађене земље).

У суботу је у ову област испоручено неколико контејнера да се у њима похрани контаминирана мешавина дизела, земље и воде, све док се не донесе одлука шта са тим да се ради на дуже стазе.

Еколошки план?

Аутор фотографије, European Space Agency

Потпис испод фотографије,

Увећан снимак

Руска еколошка агенција Росприроданадзор каже да је одмах после несреће ниво загађења у локалним рекама надмашио безбедне границе више десетина хиљада пута.

Сматра се да је несрећа друга највећа ове врсте у савременом руској историји што се тиче масовности, рекао је за новинску агенцију АФП експерт из Светске фондације за природу (WWF) Алексеј Книжников.

Али почео је да се спроводи план, са постављањем плутајућих ограда на рекама, како би се спречило да нафта настави да тече даље низводно.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Плутајуће ограде на површини воде често се користе после изливања нафте у мора и реке.

Плутајуће ограде на површини воде често се користе после изливања нафте у мора и реке. Оне спречавају да нафта, која је лакша од воде, прође даље.

WWF је подржао стратегију коју примењују спасиоци. Портпарол Книжников је за руске медије изјавио да су спасиоци успели да блокирају реку Амбарнају и зауставе, или макар привремено спрече, ширење изливања ка великом језеру Пјасино.

Али Гринпис није толико убеђен у ефикасност плутајућих ограда у овом случају. Шеф руских програма Иван Блоков каже да је дизел токсичнији од сирове нафте и садржи хемикалије које ограде не могу да задрже.

„Део дизела ће се растворити у води и хемикалије ће остати тамо још годинама", каже Блоков.

„Ови токсични елементи негативно ће утицати на речни и језерски живот. Део горива ће испарити и завршити у ваздуху који удишу мештани."

Према министарству за животну средину, обнављање локалног природног станишта ће потрајати више од деценије.

Потпис испод видеа,

Она учи рибаре како да чувају море

Проблеми с пословањем

Јавна критика председника Путина оставила је трага на цену деоница Норилск Никела.

Током телевизијске расправе, Путин је прекорио шефа подружнице компаније зато што није брже пријавио несрећу. Одмах после тога, деонице Норилск Никела пале су за више од 9,5 одсто, мада су се после тога донекле вратиле.

Несрећа је поново покренула расправу у руским медијима о потенцијалној потреби да се преиспитају процеси приватизације из деведесетих, кад је мала група бизнисмена успела да се дочепа најуноснијих индустријских грана у земљи, основавши елиту олигарха.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Нафта и вода извучене из река чувају се у контејнеру

Суоснивач Норилск Никела Владимир Потанин, који је према Форбсу најбогатији човек у Русији, сматра се симболом такве елите.

Потанинов колега милијардер и бивши сувласник компаније Михаил Прокхоров каже да ће нова прича о национализацији угрозити све приватне бизнисе у Русији - од малих ресторана до индустријских гиганата.

„Позиви на национализацију угрозиће читаву економију, која је, захваљујући приватним бизнисима и предузетничкој иницијативи, успела да напредује у последњих 20 година", рекао је Прокхоров, који је 2007. године продао своје деонице Норилс Никела за 7,5 милијарди долара.

Сувише је рано рећи да ли ће ово изливање нафте довести до национализације или покренути било какве веће промене у структури руске економије. Али то би могла да постане прилика за Кремљ да заузда велике корпорације и њихове богате власнике.

Опасност по пермафрост

Норилск је један од најзагађенијих градова на свету, са електранама и фабрикама које производе локално ископаване метале - и испуштају токсични сумпор диоксид у атмосферу.

Русија је водећи светски произвођач паладијума - а локална животна средина плаћа велику цену за то.

Норилск је један од свега два града на свету са више од 100.000 становника који је изграђен на пермафросту.

Други град, Јакутск, такође је у Русији. Постоје још и мања места и села и индустријска предузећа по читавом северу земље.

Додатно топљење пермафроста угрозиће приходе у овом екстремном региону, као и довести до још еколошких криза.

Аутор фотографије, EPA

Гринпис је већ позвао премијера Михаила Мишустина да покрене процес тестирања свих структура повезаних са нафтном и хемијском индустријом на Арктику.

Експерти кажу и да треба проценити колика је опасност по животну средину у свим предузећима смештеним у овом региону.

У овом тренутку сваку непланирану проверу опасности у предузећима мора прво да одобри тужилаштво. Гринпис каже да би тела за еколошку контролу морала да могу да изврше проверу чим добију информацију о потенцијалној претњи по животну средину и локалне заједнице.

Путин и будућност

Председник Владимир Путин је демонстрирао свој добро познати директан приступ решавању проблема током првог ванредног заседања владе после несреће, која је емитована на националној телевизији. Био је строг и непопустљив, корећи званичнике за које је, чини се, веровао да су поднели мањкаве извештаје.

У петак је разговарао са Потанином - и овај састанак је емитован на националној телевизији, приказавши председника у његовој канцеларији у Кремљу, а милијардера у арктичкој тундри, недалеко од места изливања.

„Знамо се добро", рекао је Путин, тоном који је био донекле мекши од оног који је користио са другим представницима компаније. „Ти ниси само власник предузећа, ти и радиш тамо."

То је вероватно био израз уважавања Потаниновог директног предузимљивог стила, сличног његовом властитом.

„Колико се коштати операција чишћења?", питао је Путин власника компаније.

Аутор фотографије, EPA

„Милијарду рубаља", одговорио је Потанин. „Али потрошићемо колико год буде било потребно."

Путин је прекорио Потанина зато што раније није ојачао структуру резервоара за гориво, а што је, према председнику , могло да спречи да дође до катастрофе.

Популарност Владимира Путина досада је на рекордно најнижим гранама, откако се суновратила цена нафта а многи Руси су осетили пад животног стандарда.

Пред референдум о уставној реформи - која ће, уколико буде прошао, омогућити Путину да поново буде изабран и остане на влати све до 2036. године - он очајнички мора да докаже сународницима да је способан лидер и да све држи под контролом.

Еколошки изазови могли би да се покажу до сада најтврђим орахом, у земљи у којој су природна богатства деценијама нашироко искоришћавана - уз врло мало предумишљаја, тврде неки.