Смрт Џорџа Флојда: Седам решења за проблеме са полицијом у Америци

  • Робин Левинсон-Кинг
  • ББЦ њуз
Protestor wears mask saying "defund the police"

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Демонстрант са маском „Смањити буџет полицији"

Демонстранти широм Америке изашли су на улице после смрти Џорџа Флојда да захтевају окончање полицијске бруталности и онога што доживљавају као системски расизам.

Као одговор на то, демократе су предложиле законе који ће исправити неправду и смањити број смрти у притвору, укључујући мере које ће захтевати од полицајаца да на себи носе камере, забранити стезање рвачке „крагне" и олакшати кривично гоњење полицајаца.

Погледајмо мало поближе предложена решења и друге потенцијалне начине за реформу полиције.

1. Редефинисати политичку „употребу силе"

Већина полицијских служби примењује политику „употребе силе" која диктира како и када полицајци смеју да је употребе.

Ова политика значајно варира од службе до службе. На пример, тип рвачке „крагне" коју је полицајац Дерек Шовин употребио на Џорџу Флојду забрањен је у Њујорку још од 1993. године.

Након полицијских убистава која су се појавила у медијима, многе службе биле су присиљене да преиспитају и преправе политику употребу силе федералном сагласношћу.

Град Балтимор освежио је своју политику 2019. године у склопу сагласности са америчким Министарством правде после смрти Фредија Греја.

Нова верзија захтева од полицајаца да пријаве све инциденте с употребом силе и приморава их да интервенишу уколико виде да други полицајац непримерено користи силу.

После Флојдове смрти, градска власт Минеаполиса наметнула је ову одлуку полицијској служби забранивши „крагне" и учинивши обавезним за полицајце да интервенишу уколико њихове колеге користе непримерену силу.

Заговорници признају да просто преправљање ових политика неће ефективно спречити смрти као што је Флојдова и да се сила и даље непропорционално користи против заједница обојене коже.

Анализа Њујорк тајмса показала је да полиција Минеаполиса користи силу против црних грађана седам пута чешће него против својих белих суграђана.

2. Смањити буџет полиције

Демонстранти верују да градови и државе троше превише новца на своје полицијске службе, а да не издвајају довољно за образовање, ментално здравље, стамбену политику и друге социјалне услуге усмерене ка добробити заједница.

Све су већи захтеви од политичких лидера да „дефинансирају" полицију - то обично значи смањење финансија, а не њихово потпуно укидање.

Потпис испод видеа,

Џорџ Флојд: Млади из Минеаполиса - „Као Афроамериканци смо престрављени“

Ове позиве предводи градоначелник Лос Анђелеса, која је избацио 150 милиона долара из предложеног повећања буџета за полицију његовог града.

Њујоршки градоначелник Бил Де Блазио такође је обећао да ће преусмерити новац из њујоршке полиција ка социјалним услугама, мада није навео коју тачну цифру.

У Минеаполису, група по имену Black Visions Collective тражи од градске владе да обећа да неће повећавати буџет полицијске службе и да ће преусмерити 45 милиона долара из актуелног буџета како би се надокнадили градски губици после пандемије корона вируса.

„Сада је време да се уложи у безбедну, слободну будућност нашег града", написала је ова група. „Не можемо да приуштимо да наставимо да финансирамо нападе минеаполиске полиције на животе црнаца."

3. Распустити полицију

У недељу је већина отпорна на вето у градској власти Минеаполиса потписала залог испред гомиле демонстраната обећавши да ће „започети процес затварања Минеаполиске полицијске службе."

Они су се зарекли да ће створити „нови, трансформативни модел за неговање безбедности".

Почетком недеље, два члана владе користили су израз „распуштање" како би описали своје планове за службу, баш као и посланик Минесоте Илхан Омар.

Саопштење није прецизирало да ли се влада само обавезује да реорганизује службу или ће послушати позиве демонстраната за „укидањем полиције", што би наравно био најрадикалнији след догађаја.

Председница владе рекла је да може да замисли сценарио у ком служба одлази под стечај, а тим здравствених радника одговара на позиве за 911 уместо полиције.

Група звана МПД 150 позива на „будућност без полиције" у Минеаполису, у којој професионалци који раде на очувању менталног здравља, социјални радници, верски лидери и други активисти из заједнице обављају посао полиције.

Постоје неки историјски преседани за распуштање целокупне службе. У Кемдену, у Њу Џерсију, служба је 2012. године у потпуности расформирана и сви њени полицајци изгубили су посао.

Међутим, то свакако није било укидање - формирана је нова окружна полицијска служба уместо ње и пријавило се 100 бивших полицајаца из Кемдена и задржало своја радна места.

Овим потезом заправо је изведено више полицајаца на улице Кемдена. Нова служба усвојила је веома строгу примену употребе силе и олакшала граду да отпушта непослушне полицајце.

Служба је од тада забележила нагли пад у броју убистава и жалби на употребу силе.

4. Демилитаризовати

Од деведесетих година прошлог века, војска је пребацивала опрему у вредности од 5 милијарди долара, од врећа за спавање и муниције до оклопних возила, локалним полицијским службама преко специјалних програма аквизиције при америчком Министарству одбране.

Као последица тога, многи заговорници реформе полиције тврде да данашња полиција функционише више као домаћа војска, користећи технике и опрему намењене ратовању, него као миротворци у заједници који покушавају да заштите људе, и да тај приступ кошта људских живота.

Аутор фотографије, Getty Images

Председник Барак Обама је 2015. године ограничио како полиција може да користи овај програм, али већину тога је преиначила Трампова администрација неколико година касније.

Не само да је полиција набавила више оружја у протекле две деценије, него и већину учи војним тактикама.

Ова такозвана „ратничка обука" често прича причу о томе како су полицајци хероји који заустављају опасност на сваком кораку и који морају да науче да се заштите по сваку цену - чак и ако то значи убијање цивила.

Критичари кажу да то учи полицајце да се плаше и да прво пуцају, а онда постављају питања.

Градоначелник Минеаполиса Џејкоб Фреј је 2019. године забранио полицајцима да похађају „ратничку обуку", чак и у слободно време и од властитог новца.

Али локални полицијски синдикат прогласио је ову забрану „противзаконитом" и наставио да нуди обуку.

Постоји истраживање које показује да милитаризација води у полицијско насиље. Године 2017, студија објављена у Рисерч енд политикс показала је да што више војног оружја има полиција, већа је вероватноћа да ће га употребити.

5. Кривично гонити полицију

Грађани који покушају да туже полицију преко грађанске парнице за употребу прекомерне силе често доживе да њихов случај буде одбачен због правне доктрине која се зове „квалификовани имунитет".

Осмислио ју је Врховни суд да би заштитио владине службенике од неозбиљних тужби и пружио полицији правни маневарски простор у случају одлука које морају да доносе у делићу секунде.

Да би случај био прихваћен, суд налаже да морају да се поставе два питања: прво, је ли прекомерна сила прекршила Четврти амандман?

И ако јесте, да ли постоји „јасно утврђена" претходна судска пресуда за понашање које би значило да је полицајац био свестан да је његово понашање противзаконито?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Смрт Фредија Греја 2015. године изазвала је протесте и довела до неких реформи у Балтиморској полицији

Ово друго питање је, критичари кажу, где суд даје одрешене руке полицајцима, одбацујући случајеве уколико није било претходних примера који су поставили преседан са готово идентичним сетом чињеница.

Део свеобухватног Закона о правди приликом обављања полицијског посла који су ове недеље представиле демократе из Дома и Сената елиминисао би квалификовани имунитет за полицију.

Судије Врховног суда Соња Сотомајор и Кларенс Томас рекли су да сматрају да ова доктрина мора да се преиспита. Тренутно се пред највишим судом у земљи налази осам случајева квалификованог имунитета.

6. Надзирати полицију

Понекад се полицијско насиље над црнцима приписује „црвљивим јабукама" - бесним и расистичким полицајцима са пренагљеним реакцијама на дужности.

У покушају да се држе подаље од службе, неке службе су отпуштале полицајце који јавно излажу расистичке идеје.

У јулу прошле године, полиција Филаделфије отпустила je 13 полицајаца који су постављали расистичке, насилне поруке на друштвеним мрежама - али тек након што је група активиста скренула пажњу на њих.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Мајка Ерика Гарнера држи говор на сахрани Џорџа Флојда

Али реалност је малко компликованија од само једне труле јабуке која је покварила остале.

Полиција ради у нечему што социјални истраживачи зову „затвореним системом", где постоји врло мало спољне контроле и лојалност се високо цени. Уколико један полицајац пређе црту, други ће га подржати.

Без снимка инцидента, све се често своди само на реч наводног „криминалца" против поштованог полицајца.

Због тога се многи залажу да полиција мора на себи да носи камере, да би бележили полицијске интеракције.

У Њујорку су уведене пре неколико година, после смрти Ерика Гарнера. Конгрес предлаже да постављање камера буде обаезно у читавој земљи.

Али, нема много доказа да камере утичу на смањење насиља, показује недавнa анализa 70 студија ефикасности камера.

Кампања Зиро, непрофитна организација која стоји иза хештега #8cantwait за полицијске реформе, каже да оне имају ограничену употребну вредност.

Телесне камере могу лако да се искључе, а снимке ће пре да искористе тужиоци против цивила током кривичног поступка него као средство за доказивање полицијске бруталности.

7. Водити статистику

Нема сумње да су веће шансе да ће црни Американци бити убијени или изложени другим облицима полицијског насиља.

Али оно што још увек није јасно јесте колико тачно жртава има или које службе су најгори преступници.

Обама је 2014. године потписао Закон о пријављивању смрти у притвору како би присилио полицијске службе да пријаве сваки пут кад неки грађанин страда у притвору.

Закон је захтевао и да се ти подаци предају државном тужиоцу, који сваке две године мора да поднесе извештај о начинима за смањење броја смрти.

Четири године касније, генерални инспектор Министарства правде изјавио је да министарство још увек нема механизам за прикупљање података од савезних држава и не очекује да ће га имати све до 2020. године.

За то време, ФБИ је покренуо пројекат Националног прикупљања података о употреби силе, како би пратио не само људе које је убила полиција, већ сваки пут кад полицајац примени силу.

Они су почели да сакупљају ове податке 2019. године, али локалне агенције за одржавање реда и мира нису у обавези да учествују и ове информације тек треба да постану јавно доступне.

У овом вакууму, рупе су попуњавале невладине организације и новинари.

Вашингтон пост је 2015. године почео да бележи свако отварање ватре са смртним исходом активног полицијског службеника у САД.

Од тада су забележили више од 5.000 људи које је убила полиција, служећи се мешавином новинарских вести, друштвених мрежа и полицијских извештаја.

Њихови подаци, које често користе полицијски истраживачи, показују да је убиство црнца 2.5 вероватније од убиства белца.

Додатно извештавање: Џесика Лусенхоп

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk