Спорт, допинг и Русија: Човек који био творац програма крије се од агената Кремља

Grigory Rodchenkov

Некадашњи оркестратор допинга у руском спорту, Григориј Родченков био је приморан да оде у Америку пошто је признао све Светској антидопинг агенцији (WADA), и такав опрез могао би да му спаси живот.

Мет Маџенди објашњава зашто је тако.

Свега шачица људи има информације о томе где се тренутно налази др Григориј Родченков. Чак ни његов адвокат, Џим Волден, не зна на којој адреси се крије.

С друге стране, руски званичници веома су заинтересовани за тај податак.

Када су Сједињене Америчке Државе, у знак протеста због тровања Сергеја Скрипаља у Солсберију у марту 2018, протерале 60 руских дипломата, Волден каже да је добио информације да се неко приближава његовом клијенту.

„Од ФБИ-ја смо сазнали да је тројицу прогнаних Руса овде поставио Кремљ да би покушали да нађу др Родченкова.

Чак смо видели и фотографије тих особа - дакле, др Родченкову су озбиљно претили."

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Родченков на фотографији из 2007.

Као шеф антидопинг лабораторије у Москви, Родченков је био творац и организатор руског допинга у Лондону 2012, као и на Зимским олимпијским играма у Сочију две године касније.

Међутим, када је 2015. Светска антидопинг агенција покренула истрагу у којој је откривено да су у његовој лабораторији заташкавани непролазни резултати тестирања, као и да је ужурбано уништено 1.417 узорака, побегао је у САД.

У документарном филму „Икар", награђеном наградом Оскар, приказано је како је тада признао све и постао узбуњивач високог ранга.

Неки Руси га због тога сматрају издајицом. Председник Владимир Путин разматрао је могућност да је Родченков „под контролом америчких специјалних служби".

Такође га је описао као „имбецила који очигледно има проблеме".

Ипак, Родченков је за сада успео да преживи и да исприча своју причу.

Према Волденовим речима:

„Живео је неколико живота у једном телу. Заиста је невероватно како је путем добрих односа са људима, уз дозу лукавости и нешто среће, успео да преживи, упркос изгледима који нису били на његовој страни."

Чинило се да је 2011. дошао крај Родченковљевој каријери у руским антидопинг лабораторијама, пошто је ухапшен и оптужен за трговину дрогом, заједно са сестром Марином.

Наређено му је да се изјасни да је крив по оптужници, а он је уместо тога неспретно покушао да на језив начин одузме себи живот.

Потом је затваран у бројним психијатријским установома, где су му давали, према Волденовим тврдњама, читав низ „психотропних дрога".

Волден додаје да је Родченкову живот спасила обична позивница из Лондона.

Званично је у документима и даље био наведен као шеф лабораторије за ЗОИ у Сочију 2014, те је био позван да се придружи Дејвиду Коувану, руководиоцу тестирања у лабораторији у Харлоуу за Игре у Лондону.

Таква прилика за прикупљање информација није смела да се пропусти, а пошто је позивница гласила само на његово име, Родченков је пуштен и званично ослобођен свих оптужби.

Коуван није био задовољан, јер је као и многи други гајио сумње у вези са својим руским колегама, али он није имао утицаја на то.

„Због тога што је био члан здравствене комисије Међународног олимпијског комитета, у лабораторији смо имали обавезу да му дајемо податке о свему што се догађа", каже Коуван.

„Имао је овлашћење да види све што жели."

У том периоду, средство које су многи руски спортисти најрадије користили био је орални туринабол.

То је стероид који је настао у Источној Немачкој током седамдесетих година 20. века, у оквиру још једног допинг програма под покровитељством државе.

Већ у време своје посете лабораторији у Харлоуу, Родченков је знао да ће велики број руских спортиста највероватније бити ухваћен.

Иако не у току самих Олимпијских игара, него путем накнадног ретроактивног тестирања, употребом новог иновативног теста на дуготрајне метаболите, који је тек требало да се појави.

Родченков је то знао због тога што је он сам осмислио тај тест 2011. године и објавио своје налазе, иако је знао да би такав тест могао да се покаже штетним за Русе убудуће.

Још увек је мистерија зашто је то урадио.

И заиста и јесу били ухваћени. Од 140 спортиста који су дисквалификовани са Олимпијских игара у Лондону, више од трећине су Руси.

Могуће је да ће још нових дисквалификација бити саопштено све до 6. августа, тачно осам година после завршетка игара у Лондону.

После тог датума се више не може спроводити тестирање.

Међутим, Родченков је већ 2012. године прелазио на нови режим допинга, под чувеним називом „Војвоткињин коктел".

Он садржи три анаболичка стероида - оксандролон, метенолон и тренболон, средство за повећање раста животиња на пољопривредним газдинствима.

За сада, ниједан од ових стероида није могуће открити путем теста на дуготрајне метаболите.

Аутор фотографије, BBC Sport

Потпис испод фотографије,

Родченков интервју за ББЦ 2018.

На Зимским олимпијским играма у Сочију, спортисти су узимали овај коктел стероида заједно са алкохолом, ради боље апсорпције - мушкарци су користили виски марке „Чивас", а жене вермут.

Стероиде помешане са алкохолом су мућкали по устима, а затим би их испљунули.

Супстанце су улазиле у организам преко ћелија образа.

Док се раније руска допинг машина ослањала на давање супстанци спортистима током тренирања, овог пута су узимали „Војвоткињин коктел" и током самих игара.

Као што је објашњено у документарном филму „Икар", узорци урина руских спортиста у којима су били присутни стероиди изношени су из лабораторије Светске антидопинг агенције кроз рупу у зиду.

Замењивани су чистим узорцима који су улазили у лабораторију на исти начин.

Кључ успеха била је техника коју је руска обавештајна служба, ФСБ, развила за отварање боца заштићених од непрописне употребе, помоћу танких комада метала.

Било је то варање олимпијских размера. Домаћини игара, на Путиново одушевљење, били су на врху табеле медаља Међународног олимпијског комитета, са 33 освојене медаље.

Родченкову, који је само три године раније био у затвору, руске власти доделиле су Орден пријатељства.

Међутим, златни тренутак био је кратког века.

Кула од карата почела је да се руши захваљујући узбуњивачима из Русије, истрази немачке телевизије у децембру 2014, као и истрази Светске антидопинг агенције, током које је Русија 2015. формално оптужена.

Аутор фотографије, Alamy

Родченков каже да га је у недељама након објављивања извештаја Светске антидопинг агенције пријатељ који је радио у Кремљу упозорио да му је живот у опасности.

Тада се спаковао, поздравио се са супругом и децом и отишао у САД.

Затим је сарађивао у додатним истрагама, укључујући ону коју је спровео канадски адвокат Ричард Мекларен, у којој су утврђени детаљи руског варања у Сочију.

Резултат те истраге напослетку је била забрана учешћа руским атлетичарима и дизачима тегова на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

Током наредних година, у Суду за спортску арбитражу су услед недостатка доказа преиначене забране за 28 спортиста, изречене на основу Родченковљевог сведочења.

Ипак, не чини се да се Русија поправља. У децембру је донета забрана учешћа руских спортиста на свим већим спортским догађајима, у трајању од четири године, због неовлашћене употребе лабораторијских података.

Руска жалба против те одлуке овог новембра могла би да пружи више информација о садржини базе података у лабораторији, што ће потенцијално донети нове доказе у корист Родченковљевих тврдњи.

Да је Родченков остао у Русији, Волден тврди да је јасно како би се прича завршила.

У року од две недеље током 2016. године, недуго пошто је његов клијент напустио Русију, двојица бивших руководилаца Руске антидопинг агенције (Русада), Вјачеслав Синев и Никита Камајев, умрли су под сумњивим околностима.

Волден сматра да је претња по живот Родченкова и даље озбиљна, чак и након протеривања руских дипломата.

„Све док је Владимир Путин на челу садашње руске гангстерске државе, за др Родченкова неће бити ништа боље", каже Волден.

„Он буквално стално мора да буде на опрезу и пажљив на сваком кораку."

Аутор фотографије, Getty Images

Маргарита Пахнотскаја, која је постављена за заменицу генералног директора Руске антидопинг агенције, да би, како сама каже, „поново успоставила функционалност и репутацију" те организације.

Уверена је да руски антидопинг систем сада служи својој сврси, али признаје да је још увек остало доста посла на обнови његове репутације у свету.

„Мој мото у животу је ‚дела, не речи'", каже она.

„Људи могу да осуђују, али Русада је потпуно другачија и сматрам да се крећемо у правом смеру."

Када се ради о самом Родченкову, да ли је он зликовац или херој на крају ове целе саге?

„Свакако је био зликовац у оквирима система који је био на делу у оно време", каже Дик Паунд, председник Светске антидопинг агенције у време оснивања.

„Сада је све признао, уз значајну штету по себе, а до краја живота ће живети у страху због руских настојања да га нађу и врате у Русију, или примене неко друго решење.

„Не знам да ли га то чини херојем, али га засигурно чини храбрим."

Родченков не крије да је и сам узимао недозвољене супстанце током спортске каријере.

Бивши председник Светске антидопинг агенције, Џон Фејхи, једном ми је испричао причу о томе како је показивао Родченкову лабораторију у Лондону.

Када су прошли поред фотографије три тркача, укључујући и младог Родченкова, руски научник је куцнуо прстом сваку особу на слици, говорећи:

„Допингује се, допингује се, допингује се".

Погледајте видео о суноврату ОФК Београда

Потпис испод видеа,

ОФК Београд: Колико је мрачно у мраку Омладинског стадиона

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk