Родна равноправност и феминизам: Зашто се ови мушкарци боре за права жена

Јуџин Ханг је поносни феминиста.

Професор математике из Калифорније, он каже да је почео да се „рве" са идејом какав је ово свет за девојке након што му је рођена старија ћерка, пре 14 година.

Присетио се какав је био живот за његове колегинице на факултету, које се нису осећале безбедно док су се враћале кући из библиотеке саме.

„Оне су морале да се носе са тим осећањем несигурности, а ја нисам. Схватио сам да имам гомилу привилегија и да сам због тога заслепљен", рекао је Ханг за ББЦ.

„Као мушкарац у друштву, узимам то здраво за готово."

„Ћале феминиста"

Ово откриће претворило га је у активисту за женска права.

Покренуо је блог Азијски ћале феминиста да би заговарао оснаживање жена.

Ханг пише о широком спектру тема, од Мулан, Дизнијевог филма са снажним главним женским ликом, до избора Камале Харис за прву жену азијског порекла као потпредседницу Америке.

Многи његови чланци тичу се добровољног пристанка, сексуалног злостављања на радном месту и сексуалног насиља.

Ханг чврсто стоји иза уверења да мушкарци морају да буду део ових разговора.

„Мушкарци морају да схвате да, макар у САД, у око 90 одсто случајева, насиље над женама потиче од мушкараца", каже он.

„Често се то представља као женски проблем, али ако потиче од мушкараца, онда где је проблем? Проблем је у нама. Зашто онда не говоримо о њему више?".

Погледајте видео: Једина жена ковач у Србији

Једно су намере, друго су дела

Он признаје да су се мушки ставови у значајној мери променили за само неколико генерација.

Али флагрантна родна неравноправност и даље је део свакодневног живота.

Глобално гледано, жене су и даље плаћене 23 одсто мање него мушкарци за исти посао, према подацима Уједињених нација.

Жене проведу више него двоструко више времена од мушкараца на неплаћеним кућним и пословима старања о деци.

У више од 100 земаља, женама је законом забрањено да обављају неке послове.

„Да су то напросто само женски проблеми, били би већ одавно решени", каже Ханг.

Али он каже да бављење њима захтева сарадњу мушкараца, а мушкарци „заправо не учествују у бављењу тим питањима".

„Све док ми мушкарци не будемо почели да причамо о њима са властитим породицама, пријатељима, комшијама, заједницама и друштвом у целини, нећемо остварити значајан напредак", каже Ханг.

Зашто, онда, мушкарци не чине више?

Фактор страха

„Мушкарци се врло рано социјализују с идејом да буду што је даље могуће од онога што се карактерише као женско понашање или девојачко понашање", каже Лудо Габријел, блогер на теме маскулинитета и очинства.

„Као последица тога, кад доспемо на позицију моћи на радном месту, опште је веровање да си издајник властите врсте ако подржаваш жене", каже он за ББЦ.

Габријел је задужен за брендинг иницијативе по имену МАРЦ (Мушкарци који заговарају праве промене).

Она подстиче запослене оба пола да се баве сексизмом на радном месту.

МАРЦ је резултат деценијске студије Каталиста, глобалне непрофитне организације која жели да погура жене да доспеју на лидерске позиције.

У студији из 2020. године, Каталист је анкетирао 1.500 мушкараца у Канади о сексизму на радном месту и нашао неколико објашњења зашто већина не ради ништа да то заустави.

Иако 86 одсто анкетираних каже да жели да заустави сексистичко понашање кад га види, само 31 одсто тврди да је сигурно да то може и да учини.

„Наше истраживање открило је три баријере: незнање, апатију и страх", каже за ББЦ Аликсандра Полак, потпредседница МАРЦ-а.

Што се тиче конкретно аспекта страха, она за њега додатно каже: „То је поготово страх од осуде других мушкараца, страх од губитка статуса међу другим мушкараца и страх од губитка статуса у оквиру радног места."

Габријел додаје: „Компонента страха је страх да нећете више спадати међу себи равне, међу друге мушкарце, нарочито ако је доминантна култура у организацији помало ратоборна."

„Али ту је и страх од незнања где почети, јер има много мушкараца са добрим намерама који се плаше да не погреше и да после тога не буду скрајнути."

Тренутак просветљења

Да би се позабавио овим проблемима, МАРЦ је ушао у партнерство са компанијама као што су Шеврон и П&Г како би запослене задужили активностима као што су кратке извршне сесије или једногодишњи програми.

Предавања могу да унесу нелагоду међу оне који се испочетка осећају „помало необавештено", према речима једног учесника који је био прозван због употребе расистичког речника.

„Али пређете преко моменталног осећаја срамоте, то постане једно велико искуство учења", каже он.

Једна жена је описала „моћан тренутак" кад су жене које су присуствовале сесији биле замољене да пређу на другу страну просторије уколико су доживеле било какво сексуално малтретирање или непримерено понашање од мушкараца.

„У оба случаја, свака присутна жена прешла је на другу страну просторије. И то је био веома моћан тренутак за који сумњам да ће било који мушкарац који је похађао програм икада заборавити", рекла је она.

„Мислим да им је било готово шокантно да је свака жена доживела сексуално злостављање.

„Мислим да не могу то да појме, али то је реалност."

Погледајте видео: Како да помогнете жртвама насиља

„Не може да се игнорише"

Мушкарци као што су Ханг и Габријел желе да други мушкарци „признају да смо ми део проблема и да ми морамо да будемо и део решења", како је то Габријел срочио у једном од првих постова на свом блогу.

Он је био насловљен: „Декларишем се као мушки феминиста и зашто и ви то треба да учините".

Габријел је почео да пише блог „Друштвено ангажовани ћале" два месеца након што му се родила ћерка Софија 2017. године.

Три године касније, дао је оставку на место директора компаније и одустао од наизглед завидне корпоративне каријере.

Имао је 31 годину и кућу, жену и сина за које је имао мало времена.

Осећао се „јадно" и „дубоко неостварено".

Касније је Габријел схватио да је његова несрећа дубоко повезана са животом у нечему што назива „мушком кутијом".

Описао је то као уску дефиницију маскулинитета који укључује непријатност у вези са осећањима, вредновање каријере и статуса изнад аутентичности и подозрење према супротном полу.

То су улоге око којих су многи мушкарци данас несрећни.

Скорашња студија коју су спровели Дав и Промундо, НВО која се залаже за здрав маскулинитет, показала је да 85 одсто очева у седам земаља (Бразил, Аргентина, САД, Велика Британија, Канада, Холандија и Јапан) каже да би учинило све само да учествује више у физичкој бризи о свом детету.

А опет огроман део њих уопште није узео одсуство након рођења или усвајања свог детета.

Они за то криве ставове међу колегама и руководиоцима, због којих кажу да су се осећали неспособним да затраже одсуство.

„Пружите породицама избор"

Џош Левс, глобални ауторитет за посао и родну равноправност, каже да упркос свим доказима који указују на супротно, руководиоци и даље верују у „лажне стереотипе о мушкарцима као лењима и неангажованима".

Левс је аутор бестселера „Ангажован до краја" и именован је за Глобалног заговорника рода Уједињених нација.

Он је за ББЦ рекао да шефови и даље верују да ће мушкарац који тражи родитељско одсуство или флексибилно радно време „дићи ноге у ваздух и гледати спорт на ТВ-у".

„Имамо систем који жене тера да остају код куће а мушкарце да остају у канцеларији", каже он.

Да би то променило, друштво мора да преиспита властите законе и политику - као што су они који се тичу родитељског одсуства и једнаке прилике за мушкарце и жене - као и перцепције и стигме везане за традиционалне родне улоге.

„Све док се не будемо позабавили тиме, нећемо пружати равноправне прилике на радном месту."

Он додаје да овај систем није лош само за људе, већ је лош и за пословање.

„Компаније најбоље пролазе кад имају најбоље људе на правим радним местима.

Жене чине половину људи, дакле велике су шансе да ће у половини случајева жена бити најбоља особа за тај посао."

Левс додаје да земљама које су оснажиле жене „боље иде" пружање људима једнаке прилике и решавање неравноправности.

„Кад породицама пружимо слободу да саме доносе одлуке о томе ко ће се старати о деци а ко радити, послови иду боље, економији иде боље, земљама иде боље и породицама иде боље."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk