Деца и злостављање: Ослобађање силоватеља престравило људе у Јужној Кореји

Аутор фотографије, News1
Масе су се окупиле како би протестовале против ослобађања Чоа који је одслужио умањену затворску казну од 12 година
Смањена казна и накнадно пуштање на слободу мушкарца оптуженог за брутално силовање детета покренуло је нову расправу о правосудном систему Јужне Кореје, извештава Дејвид Ох, новинар ББЦ-ја на корејском.
Пре дванаест година, 11. децембра ујутро, осмогодишња девојчица пешачила је до школе у Ансану, на југозападу Сеула, кад ју је киднаповао Чо Ду-Сун, 56-годишњи бивши робијаш.
Он ју је одвео у тоалет у оближњој цркви, где ју је брутално претукао и силовао.
На-Јанг - није њено право име - је преживела. Али она и даље пати од физичких повреда и менталне трауме после напада.
А сад још мора и да се пресели: њеном силоватељу дозвољено је да се врату у Ансан, где је починио злочин.
Чоово ново место пребивалишта налази се на мање од километра удаљености од куће На-Јанг.
„Нисмо желели да бежимо, али нисмо имали избора", рекао ми је њен отац свега неколико дана пре него што је Чо пуштен на слободу, одслуживши смањену казну од 12 година.
„Желео сам и да пренесем поруку да влада није урадила ништа сем што је приморала жртву да се скрива".
Он је додао да На-Јанг није желела да се сели зато што није желела да оставља за собом блиске пријатеље.
Породица се плашила и да ће разоткрити свој идентитет селидбом. Али и даље је сматрала да им је то једина опција.
„Много је година прошло, али и даље се ништа није променило. Терет је и даље у потпуности на жртви", рекао је он.
Пијанство као изговор
Аутор фотографије, News1
Више од 600.000 људи је потписало петицију захтевајући поновно суђење
Чоов случај довео је до масовне критике правосудног система земље зато што је попустљив према сексуалним преступницима.
Он је првобитно осуђен на 15 година затвора. Али апелациони суд је касније смањио казну на 12 година, будући да је Чо тврдио да је био пијан кад је силовао девојчицу.
У Јужној Кореји казне за злочине почињене под јаким дејством алкохола носе са собом много лакше пресуде.
У кривичном закону земље, Члан 10 (2), познат и као „Сим Син Ми Јак", каже да суд може да смањи пресуду кад ментално оштећене особе почине злочине.
Истовремено, закон „Ју Чи Гам Хјунг" каже да „алкохолисано стање" нарушава ментално стање особе.
Међутим, јавност се побунила кад је његова казна смањена. Јун Џунг-Сук, са Корејског института за криминологију, каже да је Чоов случај покренуо расправу на националном нивоу.
„Његов случај је променио корејски закон и начин на који посматрамо пијанство кад буде почињен злочин", каже Јун.
После Чоовог случаја, национално законодавство изменило је закон да би отежало оптуженицима да искористе алкохолисано стање као одбрану.
Међутим, одредба је и даље на снази, упркос све бројнијим позивима на њено укидање, а оцена „пијанства" наставља се према процени суда.
Истакнут је случај из октобра 2019. године кад је 26-годишњем мушкарцу смањена казна са три година затвора на четири године условне казне због сексуалног напада на колегиницу студенткињу.
Његова одбрана тврдила је да је у време инцидента он био пијан.
Аутор фотографије, AFP
Покрет #MeToo се проширио и до Јужне Кореје током 2018.
А почетком ове године, 24-годишњи младић по имену Сонг Џонг-Ву пуштен је после само 18 месеци затвора где је служио казну због вођење највећег светског сајта за дечју порнографију на даркнету.
У јулу је локални суд одбио амерички захтев за његово изручење.
Активисткиње за женска права кажу да неуспело изручење само потцртава попустљивост правосуђа према сексуалним преступницима.
Незадовољство јавности
Чоово пуштање на слободу изазвало је страх и нервозу јавности у Јужној Кореји.
Више од 600.000 људи потписало је петицију на председничком сајту Блу хаус, позвавши на поновно суђење и негодујући због његовог повратка у друштво. Али влада је то одбила.
Бес у јавности био је очигледан кад се Чо, сада са 68 године, вратио у стан своје жене у Ансану 12. децембра.
Маса се окупила скандирајући: „Погубите га!" и „Кастрирајте га!"
Кад је седокоси осуђеник стигао у владином комбију, у пратњи полицијске службе, неки бесни демонстранти гађали су га јајима и шутирали возило.
Да би умирила јавност, полиција је обећала двадесетчетворочасовни надзор, инсталирала 35 камера и поставила нове полицијске кабине по Чоовом крају.
Уз то, Чо ће морати да носи електронски уређај за надзор наредних седам година.
Аутор фотографије, Getty Images
ЉУди су бесни и због раширене употребе тајног снимања
Они су такође понудили породици На-Јанг паметни сат који ће утврдити и јавити ако им се починилац приближи.
Али њен отац је рекао да ће они од тога „само бити нервознији" и породица је одбила да га користи.
„Уколико сат буде послао упозорење мојој ћерки, она ће бити ван себе од страха", рекао је он, додавши да сматра да ће уређај вероватно помоћи да је идентификује као жртву напада.
„Где је ту жртвин глас?"
Правни аналитичари кажу да се правосудни систем мења, али недовољно.
Џунг Сеунг Јун, професорка права на Националном универзитету у Пусану, сматра да мора да дође до „промена у изрицању казну и поступку пуштања на слободу" да би се законски надзирали пуштени криминалци а да не мора да се брине о двострукој казни.
Џунг каже: „Да је суд осудио Чоа на 30 уместо на 12 година, и даље смо могли да га пустимо после 12 година - али уз веома строге услове који би спречили да понови злочин."
Џунг такође тврди да актуелни правосудни систем ради врло мало тога да узме у обзир околности жртава.
„Корејско правосуђе би више требало да обраћа пажњу на мишљење жртава. Где је био глас жртве кад је суд изрекао казну од 12 година затвора Чо Ду Суну?"
Делимично мотивисани Чоовим пуштањем, посланици су предложили неколико правила за сексуалне преступнике пуштене из затвора.
Најистакнутије, Ким Јунг Хо из владајуће Демократске странке предложио је закон који тражи доживотну казну за починиоце сексуалних злочина над децом уколико понове злочин, као и њихове издвајање из друштва.
Ова иницијатива настала је у време кад су сексуални злочини над децом у порасту.
Према подацима полиције, број сексуалних злочина почињених над децом млађом од 13 година скочио је са 1.083 из 2016. године на 1.374 случајева 2019. године.
Аутор фотографије, Getty Images
Постоје критике које кажу да правосудни систем ради мало да узме у обзир жртве
Посланица Џунг Чоун Сук из Демократске странке такође је предложила закон чији је циљ појачавање наредби о забрани приласка, конкретно повећање удаљености на којој субјект мора да остане од школа и игралишта са 100 метара на један километар.
„Кључно је да се повећају казне за починиоце сексуалних злочина над децом и појачају мере заштите за жртве", написала је Џунг на својој Фејсбук страници.
Чоов случај навео је и национално законодавство да изради предлог закона назван „Закон Чо Ду Суна", који забрањује осуђеницима за сексуалне злочине над децом да напуштају кућу ноћу и током сати кад ученици путују од и до школе.
Међутим, Јун Џунг-Сук, са Корејског института за криминологију, рекла је да „зато што је немогуће изоловати ове криминалце из друштва заувек, кривични систем мора да се постара да се они реформишу кад се врате."
Она је додала да поправне установе морају да уложе више труда у рехабилитацију тих криминалаца за „добробит нашег друштва", истакавши да казна сама за себе чини врло мало да одврати од рецидивизма.
Она каже: „Сви мрзе сексуалне преступнике. Сви то знамо. Читав свет их мрзи. Али њихов повратак је неизбежан. Они ће се вратити."
Трајна траума
Мора да буде и много више подршке за жртве, каже отац На-Јанг.
Он се плаши да ће огромна пажња посвећена Чоовом пуштању на слободу „на крају нестати", додавши да је породицама жртава потребна „стална пажња".
„Било би од веће помоћи ако би постојао наименовани државни званичник или социјални радник који би био у сталном контакту са жртвама.
„Само једном месечно или једном у два месеца, да нас позову, питају како смо, и тад бисмо се осећали много сигурније и безбедније."
„Нисте сами и ми вам пружамо подршку. То је оно што породице жртава заправо желе да чују."
Погледајте причу о Невени која је изашла из канџи сексуалне експлоатације:
Трговина људима у Србији: Невена - глас жена у раљама трговине људима