Годишњица смрти Хамфрија Богарта: Зашто је у филму „Казабланка" толико славних цитата

казабланка плакат

„Заживела је својим животом", изјавила је Ингрид Бергман о филму Казабланка. „Има нечег мистичног у њој. Чини се да је задовољила одређену потребу."

Љубав и пријатељство биле су централне теме Казабланке. Ауторка овог текста Натали Буш сматра да су цитати из овог филма остали неодољиви.

То је прича о једној жени, Илси Лунд (Ингрид Бергман), растрзаној између два љубавника, као и између дужности и љубави у време Другог светског рата.

Љубавна прича одиграва се у мароканском граду под контролом Вишијевског режима; у месту за бегунце од нациста који желе да обезбеде транзитна документа за даље путовање до Лисабона, и, на крају, до слободе у Сједињеним Америчким Државама.

Хоће ли Илса одабрати мужа, чешког лидера покрета отпора Виктора Ласла (Пол Хенрајд) или циничног америчког кафеџије Рика Блејна (Хамфри Богарт), који неће да „подмеће главу ни за кога".

„Свирај то, Сем. Свирај 'As Time Goes By'"

Аутор фотографије, Сцена из „Казабланке"

Потпис испод фотографије,

Дули Вилсон као Сем и Ингрид Бергман као Илса у филму „Казабланка".

Није, као што многи људи мисле, „Свирај то поново, Сем".

То је једна од најпогрешније цитираних реплика из неког филма, делом захваљујући самом успеху Казабланке.

Два филма су се окористила његовом славом: пародија браће Маркс из 1946. године Ноћ у Казабланци; док је Свирај то поново, Сем (1972) Вудија Алена можда допринео том погрешном навођењу.

Често се погрешно сматра да ту реченицу изговара Рик, уместо Илсе, која сузних очију моли Сема да поново одсвира песму, иако Рик касније у филму говори Сему: „Свирај је!".

Дули Вилсон је потписао за Парамаунт да игра Сема. Био је бубњар , а његов колега музичар Елиот Карпентер одсвирао је клавир на плејбек иза кулиса.

Семов клавир из „Риковог кафеа" продао се на аукцији у Бонаму за скоро три и по милиона долара у новембру 2014. године.

Филмски композитор Макс Стајнер желео је да замени As Time Goes By властитом композицијом.

Али би се избацивање песме показало прескупим због поновног снимања, јер се Бергман већ ошишала да би играла Марију у За ким звоно звони и продуцент Хал Б. Волис је одбацио ту идеју.

„Од свих кафана у свим градовима на читавом овом свету, она је морала да уђе у моју"

Аутор фотографије, Aрхив Мајкла Окса / Getty Images

Потпис испод фотографије,

Хамфри Богарт као Рик Блејн утапа тугу у чаши са Семом (Дули Вилсон)

Казабланка је лансирала Богарта у Холивуду као главног глумца у љубавним филмовима.

До тада је био осуђен искључиво на улоге гангстера, а Казабланка је била прилика да игра циничног, али у суштини романтичног хероја.

Ова сцена наглашава Рикову рањивост и сломљено срце; аспект Богартовог глумачког умећа који је мало ко препознао до тог тренутка.

Сам Богарт није сматрао да је понудио било шта другачије и сматрао је Рика сувише самосажаљивим, али као што је његова жена Лорен Бекол касније истакла, „кад те погледа Ингрид Бергман, ти мораш да имаш сексепил."

„Ова је у твоје здравље, мала"

Аутор фотографије, Sunset Boulevard / Corbis via Getty Images

Потпис испод фотографије,

Рик и Илса наздрављају Паризу и једно другом пре нацистичке окупације.

Казабланка је била производ списатељског умећа Хауарда И. Коха, који јој је дао политичку тежину, близанаца Џулијуса и Филипа Епстина, који су јој дали духовитост, и непотписаног Кејсија Робинсона чија је заслуга била унапређивање љубавне приче.

Иако је израз „Ова је у твоје здравље" забележен у употреби најмање од 1880-тих, Хамфри Богарт је био је тај који је импровизовао ову реплику док су снимали флешбек из Париза на сету Ворнер Брадерса.

То је инспирисало Епстинове и Коха да у сценарио убаце овај израз још три пута.

„Увек ћемо имати Париз"

Аутор фотографије, Сцена из „Казабланке"

Потпис испод фотографије,

Рик подсећа Илсу на добра стара времена у Паризу

Ова реплика појављује се у завршници Казабланке: једна је од најумешније написаних и потенцијално најцитиранијих сцена које је произвео холивудски студио систем.

Изговара је Рик док жртвује љубав према Илси за виши циљ, а у позадини се види авионски хангар током чекања да авион полети за Лисабон.

Међутим, сниматељска екипа није имала приступ аеродрому због рата и за сцену је изграђена мала макета од шперплоче.

Постављена је у позадини и окружена ниским људима да би преварила публику са перспективом. Уз додату маглу, ко је могао да препозна разлику?

И са ким ће Илса завршити - са Риком или са Виктором? Док су снимали, чак ни Ингрид Бергман није знала.

Питала је сценаристе, а они су јој рекли да се још нису одлучили, али да „не улаже себе превише ни у једну опцију. Глуми негде између, знаш, да бисмо могли да одлучимо на крају."

Многи верују да је управо овај аспект тумачења Бергманове подарио реализам Илсиној дилеми.

„Окупите дежурне кривце"

Аутор фотографије, Архиве Мајкла Окса / Getty Images

Потпис испод фотографије,

Полицијски префект капетан Луи Рено (Клод Рејнс) заузима став.

Епстинови су се мучили да за филм смисле крај који ће функционисати. Док су се возили Булеваром сумрака, зауставили су се на црвеном.

Уз језиву сублиминалну везу између близанаца, истовремено су ускликнули ову данас славну реплику.

Њихова накнадна расправа око тога зашто би Рено изговорио тако нешто довела је до једног од најбољих обрта у градњи неког карактера у филмској историји и „почетка једног дивног пријатељства".

Џулијус се касније присетио: „Кад год се провезем поред тог места, подигнем руку у поздрав."

Попут многих цитата из овог филма, и овај је ушао у наш свакодневни говор а да већина људи није свесна њеног порекла.

Реплика се показала као инспирација за наслов филма Брајана Сингера Дежурни кривци.

„Луи, мислим да је ово почетак једног дивног пријатељства"

Аутор фотографије, Последња сцена из „Казабланке"

Потпис испод фотографије,

Рик (Богарт) и Луи (Рејнс) покушавају да се пробију до Слободних Француза у Бразавилу

То је последња реплика у филму.

Рик и капетан Луи Рено (Клод Рејнс) ходају преко писте аеродрома, удаљујући се од камере, док Богарт изговара реплику бескрупулозном Вишијевском полицијском префекту „који игра како ветар дува".

То је реплика која се уопште није налазила у финалној верзији сценарија.

Продуцент Хал Б. Волис тражио је да се дода оптимистична завршна реченица (која би ипак задржала цинизам) након што је завршено снимање.

Дао је два предлога: „Луи, могао сам да знам да ћеш патриотизам зачинити са мало пљачке"; или „Луи, мислим да је ово почетак једног дивног пријатељства".

Одлучили су се за овај други, а Богарт је позван да прочита реплику која ће бити наснимљена.

Иако Рено представља саможиву Вишијевску владу која је сарађивала са Немцима, Рејнс своје лицемерје представља са шармом, искром у оку и на крају, поштеним срцем.

У Ворнер Брадерсу су размишљали да сниме наставак Казабланке под насловом Бразавил, који би пратио догодовштине Рика и Реноа код Слободних Француза, али никад се за то није указала права прилика.

За време рата, Ворнер Брадерс заузима став

Казабланка није била само љубавна прича.

Била је то ода анти-изолационизму, која је узела причу о Американцу који се богати на рачун избегличке миграције, лику који отворено у две прилике каже: „Не подмећем главу ни за кога" и претворила га у антинацистичког борца за слободу који се жртвује за ствар.

Као холивудски студио, Ворнер Брадерс је заузео став и створио свет пун правих избеглица које беже од рата у Европи.

Према књизи Ное Ајзенберга о филму, „скоро сви од седамдесет и пет глумаца и глумица који су ангажовани за Казабланку били су имигранти."

Ова узбудљива мешавина глумачких рола, упечатљиве музике, чврстог заплета и интелигентно написаног сценарија свакако за резултат има нешто више од „пишљива боба".

Није ни чудо да се филм редовно налази у самом врху филмских листа свих времена; није лоше за филм чији се сценарио још писао након што је снимање већ почело.

Можда ће вас занимати наш интервју са Миријам Марголис:

Потпис испод видеа,

Британска глумица игра у новом филму српског редитеља Стевана Филиповића.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk