Други светски рат, злочини и нацистички логор Равензбрик: Како су обичне жене постале крвнице СС-а

„Траже се здраве раднице старости између 20 и 40 година за рад у војном постројењу", гласи оглас за посао из немачких новина из 1944. године.

Обећава се добра плата, бесплатна храна, смештај и одећа.

Једино се не помиње да је одећа СС униформа.

А то „војно постројење" је концентрациони логор Равензбрик за жене.

Данас ту одавно више нема климавих дрвених барака за затворенице.

Све што је остало је сабласно празно стеновито поље, осамдесетак километара северно од Берлина.

Али још увек стоји осам стабилно изграђених атрактивних вила са дрвеним засторима и балконима.

Оне су нацистичка верзија средњевековних немачких колиба.

Ту су живеле чуварке, неке са својом децом. Са балкона су могле да виде шуму и прелепо језеро.

„Био је то најлепши период у мом животу", изјавила је деценијама касније једна бивша чуварка.

Али из својих спаваћих соба оне су могле да виде и затворенице везане ланцима једна за другу и димњаке гасне коморе.

„Многи посетиоци који долазе у меморијални центар распитују се за ове жене.

„Не распитују се превише за мушкарце који су радили на овом пољу", каже Андреа Генест, директорка меморијалног музеја у Равензбирку, док ми показује где су жене живеле.

„Људи не воле да мисле о томе како жене умеју да буду тако свирепе."

Многе младе жене потицале су из сиромашнијих породица, напуштале су школу рано и имале мало понуда за посао.

Посао у концентрационом логору значио је већу плату, удобан смештај и финансијску самосталност.

„Било је привлачније него радити у фабрици", каже докторка Генест.

Многе су биле индоктриниране још рано у нацистичким омладинским групама и веровале су у Хитлерову идеологију.

„Сматрале су да пружају подршку друштву радећи нешто против својих непријатеља", рекла је она.

Пакао и удобност дома

У једној од кућа на новој изложби могу да се виде фотографије ових жена у њихово слободно време.

Већина њих је била у двадесетим, биле су лепе, са модерним фризурама.

На сликама се види како се смешкају док код куће пију кафу и једу колаче.

Или се смеју, држећи се руку под руку, док полазе у шетњу у оближњу шуму са својим псима.

Те сцене делују невино - све док не приметите ознаке СС-а на одећи жена и сетите се да су то исти немачки овчари употребљавани за мучење људи у концентрационим логорима.

Око 3.500 жена радиле су као чуварке нацистичких концентрационих логора, а све су започињале каријеру у Равензбрику.

Многе су касније радиле у логорима смрти као што су Аушвиц-Биркеану или Берген-Белсен.

„Били су то ужасни људи", каже ми преко телефона 98-годишња Селма Ван Де Пере из свог дома у Лондону.

Она је била холандска Јеврејка и чланица Покрета отпора која је била заточена у Равензбрику као политичка затвореница.

„Допадало им се вероватно зато што им је то пружало осећај моћи. Пружало им је много моћи над затвореницама.

„Неке затворенице биле су веома лоше третиране. Пребијане."

Погледајте видео: Жена која је преживела Холокауст и опростила нацистима

Селма је радила у тајности у окупираној Холандији и храбро помагала јеврејским породицама да побегну.

У септембру је у Великој Британији објавила књигу о својим искуствима, Зовем се Селма.

Ове године ће она бити објављена и у другим земљама, међу којима и у Немачкој.

Селмини родитељи и сестра тинејџерка убијени су у логорима, а скоро сваке године она се враћа у Равензбрик да учествује у догађајима који се старају да злочини почињени овде никад не буду заборављени.

Равензбрик је био највећи логор само за жене у нацистичкој Немачкој.

Тамо је држано више од 120.000 жена из читаве Европе.

Многе су биле припаднице Покрета отпора или политичке противнице.

Друге су биле проглашене неподобнима за нацистичко друштво: Јеврејке, лезбејке, сексуалне раднице и бескућнице.

Ту је умрло најмање 30.000 жена.

Неке су биле угушене гасом или обешене, друге су изгладњиване до смрти, умирале од болести или примораване на рад до смрти.

Према њима су се брутално опходиле многе чуварке - тукле их, мучиле или убијале.

Затворенице су им давале надимке, „крвава Бригида" или „револвер Ана".

После рата, током суђења за нацистички ратне злочине 1945. године, Ирму Гресе је штампа назвала „прелепом звери".

Млада, згодна и плавокоса, она је проглашена кривом за убиство и осуђена на смрт вешањем.

Клише плавокосе, садистичке жене у СС униформи касније је постао сексуализована култна фигура у филмовима и стриповима.

Али од хиљаде њих које су радиле као чуварке СС-а, само је њих 77 завршило на суду.

А заправо је осуђено врло мало њих.

Себе су престављале као неупућене помагаче - што је било лако постићи у патријархалној послератној Западној Немачкој.

Већина никад није говорила о својој прошлости.

Удале би се, промениле име и утопиле се у друштво.

Једна жена, Херта Боте, осуђена на затворску казну за језива дела насиља, касније јесте јавно говорила о томе.

Добила је помиловање од Британаца после свега неколико година проведених у затвору. У ретком интервјуу, снимљеном 1999. године непосредно пред смрт, није се покајала.

„Јесам ли починила грешку? Грешка је била та што је то био концентрациони логор, али морала сам то да урадим, иначе бих и сама завршила у њему. То је била моја грешка."

То је чест изговор којим се служе бивше чуварке.

Али он напросто није истина.

Евиденција показује да су неке нове регруткиње напустиле Равензбрик чим су схватиле шта тај посао подразумева. Допуштено им је да оду и нису доживеле никакве негативне последице.

Питам Селму да ли мисли да су чуварке биле зла чудовишта.

„Мислим да су оне биле обичне жене које су радиле монструозне ствари. Мислим да је то могуће за гомилу људи, чак и у Енглеској.

„Мислим да то може да се деси било где. Може да се деси чак и овде ако се дозволи."

То је језива лекција за данашњицу, сматра она.

После рата, чуварке СС-а постале су фиктивне личности у књигама и филмовима.

Најславнија је Читач, немачки роман који је касније постао филм са Кејт Винслет у главној улози.

Понекад се те жене представљају као искоришћене жртве.

У другим приликама оне су садистичка чудовишта.

Истина је језивија.

Оне нису биле никаква посебна чудовишта, само обичне жене које су на крају чиниле монструозне ствари.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk