Америка и Њујорк: Од осам стотина житеља Новог Амстердама до осам стотина језика данас

„Њујорк није мртав град, али живи на апаратима", каже Мајкл Хендрикс, са Института за слободно тржиште на Менхетну.

Да, Мајклов коментар се односио на привредну кризу изазвану пандемијом корона вируса, али је био праву и Френк Синатра када је пре пре више од 40 година певао како ципеле скитнице желе да закораче право у срце Њујорка и како жели да се пробуди у граду који не спава.

Број становника Њујорка опада од 2016. године. Опет, када седите заваљени у фотељу и маштате у који град бисте се преселили Њујорк вам је... на ком месту?

„Њујорк је све што сам очекивала и више од тога, ово је град који не спава, његова равнодушност одише добротом," каже за ББЦ на српском Кавита Чериан, која је у Њујорк дошла из Њу Делхија пре десет година.

Ко спава, тај пропушта живот

Њујорк се, можда, више не може похвалити највећим зградама на свету и годинама се већ такмичи за пажњу (али и новчаник) туриста са Паризом, Лондоном и Дубаијем.

Али Њујорк је и даље међу најатрактивнијим градовима на свету, показују све анкете које мере привлачност светских метропола.

Историја овог града почиње холандским колонијалним подухватом из 17. века.

Нови Амстердам, насеље које су основали холандски трговци крзном, на јужном делу полуострва Менхетн, где се данас налазе парк Батери и Вол стрит, добило је статус града 2. фебруара 1653.

Током три и по века, од варошице са 800 становника, Њујорк је нарастао на највећи амерички мегалополис у коме, према попису из 2019, живи 8.336.817 људи.

Више од 35 одсто становника Њујорка рођено је ван САД, а у градској општини Квинс се говори највише светских језика на једном месту.

Када је први пут посетила Њујорк као туриста, „са 34 године, кад сам већ била формирана личност," Тањи Крстевски овај град је деловао као „једна константна екскурзија".

У Србији је радила као сниматељка у филмовима и рекламама, а већ три године предаје камеру на факултету Тиш скул ов артс (NYU Tish School of Arts), који припада престижном Њујоршком универзитету.

Осећање да ће нешто пропустити било је доминантно током прве две године живота у овом граду препуном различитог садржаја.

Новим становницима Њујорка је тешко је да немају очекивања од овог града пре доласка, „пошто је Њујорк бар сто година бесомучно замишљан кроз модерну културну индустрију," каже графички дизајнер и уметник Александар Маћашев, становник Њујорка од 2008. године.

„Колико год га замагљивале, те глазиране медијске слике су интегрални део града и не можете тек тако да их одлепите."

Фасцинација, типично резервисана за туристе, пристутна је и код многих Њујорчана, сматра он.

„Знам људе који су овде провели читав живот а и даље су усхићени разгледничким призорима, а од погледа кроз прозор вам зависи и станарина."

Доступност уметности на сваком кораку, сјајна понуда концерата и књижара, бициклистичке стазе, Централ парк и локалне „комшијски неговане баште у Ист вилиџу" и непосредност људи су оно што Маћашев издваја као предности живота у овом граду.

Енергија града, могућност упознавања са необичним људима који се баве најразлитичијим професијама, најбољи барови и ресторани на свету су ствари које чине живот у Њујорку узбудљивим за Кавиту Черијан.

Корона је зауставила све то.

Током марта и априла 2020. Њујорк је био највеће жариште корона вируса у Сједињеним Америчким Државама.

Тања Крстевски свој садашњи живот у граду у коме већина садржаја сада затворена описује као „монашки".

Андреа Вилхелм је напустила стан у Њујорку у августу прошле - и није сигурна да ли ће се икада вратити.

Тридесетогодишња програмерка волела је живот у Њујорку - гледала је представе на Бродвеју, уживала је у шетњама парковима.

Готово пет година плаћала је порезе и станарину у Њујорку, иако је путовала на посао у другу државу.

Али пандемија ју је измучила.

„Рекла сам себи, 'Град ће се опоравити. До јула ће бити у реду.' Али, једноставно, није било у реду ", каже она.

„Уопште нисам планирала да одем", додаје она.

„Била је то потпуна промена."

I ♥ NY

Израз љубави према Њујорку, један од најпознатијих логотипа на свету, дело je графичког дизајнера Милтона Глејзера.

Настао је 1997. у оквиру кампање промоције туризма у Њујорку.

Глејзер није очекивао да ће кампања трајати дуго, због чега је овај логотип креирао про боно.

„Ценим његову равнотежу између импозантности и ненаметљивости," каже Александар Маћешев.

„То заокругљено пуно срце, облост American Typewriter типографије, и то што је једноставан ребус."

Логотип је постао културна икона, краси мајице, разгледнице, шоље, разне друге сувенире.

„Не треба заборавити да овакви знакови нису познати само због својих формалних ликовних карактеристика, него и због моћи која стоји иза њих.

„Иако је настао седамдесетих у време и због најгоре регионалне кризе, он је изузетно познат и зато што је симбол светског центра, у богатој држави једне од најмоћнијих земаља на свету," закључује Маћашев.

Оригинална скица Глејзеровог рада налази се у њујоршком Музеју модерне уметности.

Милтон Глејзер је преминуо у јуну 2020. у 91. години.

Скупоћа, површност, усамљеност и пацови

Од банкрота града 1975, високе стопе криминала током осамдесетих година 20. века до титуле једног од најбезбеднијих великих градова на свету, Њујорк је доживео драматичне промене у претходних педесет година.

За промену имиџа града од злогласног ка сигурном, али и пораст трошкова живота одговоран је градоначелник Рудолф Ђулијани, који је управљао градом од 1994. до 2001.

Сличну политику је наставио градоначелник Мајкл Блумберг, објашњава Александар Маћашев, „који је мртав озбиљан изјавио како му Менхетен није довољно густо изграђен."

Додаје да су „градови све мање људске насеобине, а све више машине за генерисање профита".

Као пример наводи квартове попут Вилијемсбурга или Хадсон јардса, који су претворени у „игралишта за богате".

На сличан начин је напуштена пруга претворена у Хајлајн парк „непробојни кањон окружен најскупљим некретнинама у граду".

Огромне станарине за минијатурне станове су највећа мана Њујорка, тврди Кавита Черијан.

Њој се такође чини да превише могућности које град нуди значи да је тешко пронаћи особу са којом ћеш то поделити.

Слично размишља и Тања Крстевски.

„Све је направљено да живиш брзо, да мењаш партнере, да се не везујеш ни за кога, тешко направити право пријатељство, иако су сви јако љубазни."

После три и по године живота у Америци, Тањин главни утисак је да и поред шароликости Њујорка, свеприсутан расизам није заобишао ни овај град.

„Туристи углавном одлазе у сређене крајеве попут Вилијамсбурга, а ретко ко ће отићи у Флетбуш у Бруклину.

„У квартовима у којима живе црнци на сваких 100 метара је продавница алкохола, просто се види да њима нису даване исте шансе."

Демонстрације покрета Животи црнаца су важни нису заобишле ни Њујорк у јуну 2020.

Самодовољност града у који цео свет жели да дође приметна је код многих његових житеља.

Маћашеву смета парохијалост оличена у ставу „остатак света нас не занима пошто ионако долази код нас."

„И незаобилазно културтрегерско митологизовање града од Дороти Паркер (песникиње која је овековечила боемски живот у Њујорку тридесетих) до Френ Либовиц (списатељице, коментаторке и јунакиње актуелне Нетфликсове серије Замисли да је то град)".

„На пацове сам се, додуше, навикао," каже кроз осмех.

Гламурозне девојке, сумњиви таксисти, јеврејски хумор и друге филмске слике

Топоними Њујорка биће препознатљиви и онима који никада нису посетили овај град, захваљујући телевизији и филму.

Каријере Вудија Алена, Мартина Скросезеа и Спајка Лија, између осталих, неодвојива су приказивања овог града на филму.

Девојке у Њујорку не доручкују кроасан и кафу испред чувене златаре Тифани попут Холи Голајтли у филму Доручак код Тифанија, али милиони жена широм света су и данас опчињене класиком Блејка Едвардса из 1961.

Ово је само један од приказа града у коме сви траже љубав и остварење снова, што је касније успешно експлоатисано у серији Секс и град.

„Живот у Њујорку није тако гламурозан, иако је серија класик - у њој се не виде проблеми које људи имају кад живе у овом граду," каже Кавита Черијан.

Серија Девојке, миленијалски поглед на љубав и живот у Њујорку, по њој много боље представља свакодневну борбу младих становника Њујорка.

Филм браће Сафди Небрушени драгуљи из 2019. са Адамом Сендлером у главној улози, представља савршен пресек Њујорка данас, тврди Тања Крстевски.

Прича о драгуљару, зависнику од клађења, коме утеривачи дугова дишу за вратом, прецизно описује Њујорчане, стереотипе о њима и њихов начин живота.

Маћашев је посегнуо за класиком снимљеним 1954.

По њему, Хичкоков Прозор у двориште је можда најњујоршкији филм због отвореног воајеризма, стиснутог амбијента, седења на пожарном степеништу, близине људи и суседа, а највише због очигледне артифицијелности пошто уопште није сниман у Њујорку него на пажљиво конструисаном филмском сету.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk