Корона вирус и бацање хране: Више од 900 милиона тона хране се баци у свету сваке године
- Викторија Џил
- Дописница у области науке, ББЦ Њуз
Аутор фотографије, Getty Images
Више од 900 милиона тона хране сваке године заврши у канти за смеће, показује нови извештај Уједињених нација (УН).
Индекс бацања хране у оквиру Програма заштите животне средине УН-а показао је да чак 17 одсто хране која проналази пут до потрошача путем продавница и ресторана заврши у канти за смеће.
Око 60 одсто хране баци се код куће.
Карантин је, барем у Великој Британији, довео до запањујућих резултата - бацање хране се од почетка пандемије смањило.
Аутор фотографије, Chris Terry
Кампањи против бацања хране придружила се и позната кулинарка Надја Хусеин
Људи пажљивије планирају куповину и оброке, кажу из британске добротворне организације за одрживи развој Вреп.
У нади да ће се тај тренд наставити, познати кувари су одлучили да подстакну људе да мање бацају храну.
„Дведесет и три милиона камиона хране"
Извештај показује да је овај глобални проблем „много већи него што се до сада мислило", каже Ричард Сванел из Врепа.
„Количина хране која се баци на годишњем нивоу - прецизније 923 милина тона - може да напуни 23 милиона теретних камиона, а ако бисмо те камионе поређали у колону, она би била довољно дуга да обмота Земљу седам пута".
Аутор фотографије, Getty Images
Бацање хране некада је било проблем који је готово увек погађао само богатије земље, где потрошачи купују воше него што могу да поједу.
Међутим, ово истраживање показује да се „храна баца где год се окренете", мада постоје разлике између богатих и сиромашних земаља, док извештај не приказује разлику између „добровољног" и „принудног" бацања хране.
„Нисмо се дубље бавили овим питањем у сиромашним земљама", каже Мартина Ото из Унепа.
Подаци о бацању јестивих и нејестивих делова - као што су кости и шкољке - доступни су само за развијеније земље.
Ипак, може се рећи да у мање развијеним земљама, истиче Ото, ређе долази до бацања јестивих делова хране.
Аутор фотографије, Victoria Gill
У сиромашним земљама храна се ређе баца
Међутим, на глобалном нивоу је евидентно да „долази до траћења ресурса који се улажу у производњу хране".
Уочи великог самита о глобалној клими и биодиверзитету, извршна директорка Унепа Ингер Андерсен позива земље у свету да крену у борбу против бацања хране и да је преполове до 2030. године.
„Ако желимо да се озбиљно позабавимо климатским променама и опадањем биодиверзитета, као проблемима са загађењем и отпадом, владе и грађани широм света треба да се потруде да смање бацање хране", навела је.
Бачена храна је узрок за „осам до десет одсто емисија гасова који стварају ефекат стаклене баште", каже Ричард Сванел.
„Да је бачена храна држава, била би трећи највећи загађивач оваквим гасовима на планети".
Савети као да бацате мање хране:
- Планирајте оброке и купујте храну у количинама које су нам потребне - једна шоља некуваног пиринча довољна је за четири особе, а порција некуваних шпагета је нешто мања од пречника ковачнице од једног динара;
- Подесите термометар у фрижидеру - температура треба да буде мања од 5 степени Целзијуса;
- Научите шта значе ознаке на храни. „Употребљиво до" значи да не треба јести храну са овом ознаком, чак иако изгледа и мирише како треба. Ако је нека храна пред истеком рока, можете је замрзнути. „Најбоље употребити до" се односи на квалитет хране - најбољи укус има до одређеног периода, али је и након тога безбедна за конзумацију.
У Великој Британији, просечно домаћинство би могло да уштеди око 700 фунти годишње, ако би куповали само храну коју могу да поједу, показује истраживање Врепа.
Како је карантин утицао на бацање хране?
Аутор фотографије, Getty Images
Бацање хране значи траћење онога што је уложено да би се храна произвела
У земљама где се храна чешће баца добровољно, пандемија корона вируса показала је како овај проблем може бити решен.
Према истраживању Врепа, пажљиво бирање и чување хране смањило је количине бачене хране у Великој Британији за 22 одсто у поређењу са 2019. годином.
„Пошто људи проводе више времена код куће, чешће кувају и планирају оброке", кажу из ове организације.
„А најновији подаци показују да би бацање хране поново могло да се повећа када изађемо из карантина", наводе.
У жељи да до тога ипак не дође, познати кувари кренули су у Фејсбук кампању против бацања хране.
Британска кулинарка Надја Хусеин у сарадњи са Врепом путем Инстаграма промовише рецепте за јела од остатака.
„У борби против бацања и траћења хране", италијански кувар Масимо Ботура постао је Унепов амбасадор добре воље.
Током карантина у Италији, Ботура је водио онлајн кулинарски шоу „Кување у карантину", којим је желео да укаже на „невидљиви потенцијал сваког састојка".
Док се милиони тона хране бацају, око 690 милиона људи је угрожено због глади, процена је из 2019. године.
Очекује се да ће број гладних порасти у следећем пресеку, а све због пандемије.
Андерсен истиче да би смањење бацања хране „смањило емисије штетних гасова, успорило уништавање природе пренаменом земљишта и загађењем".
Такође би позитивно утицало и на „доступност хране, чиме би смањило број гладних и подстакло штедњу у доба глобалне рецесије".
Пратите Викторију на Твитеру.
„Храна је порнографија, а ја сам порно звезда"
Он је променио имиџ индијске уличне хране.
