Животиње и Африка: Спасавање горила у Конгу - један од најопаснијих послова на планети

  • Вивијен Нунис и Сара Тринор
  • репортерке за пословање, ББЦ Њуз
A warden at the Virunga National Park plays with an orphaned mountain gorilla, which is piggybacking on his back

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Ренџери се брину и о планинским горилама-сирочићима

Заштита шума националног парка Вирунга у источној Демократској републици Конго - дому угрожених планинских горила - може да се опише као један од најтежих послова на планети.

У протеклих 12 месеци, убијено је више од 20 припадника особља парка - а недавно су побуњеници оптужени да су убили италијанског амбасадора у Конгу, његовог телохранитеља и возача у нападу који се одиграо у оквиру парка.

„Степен жртве који се тражи у одржавању овог посла у животу увек ће бити најтежи аспект са којим морате да се изборите", каже Емануел Де Мероде, задужен за више од 800 чувара у Вирунги, најстаријем и највећем националном парку у Африци.

Он се простире на 7.800 квадратних километара и дом је невероватно разноликог крајолика - од активних вулкана и бескрајних језера до прашума и планина.

Парк је отворен пре скоро 100 година да би се заштитиле планинске гориле, чији се број повећао у протеклој деценији, иако их је остало свега 1.000 на читавом свету.

Де Мероде живи у Конгу већ скоро 30 година, али се и даље сећа првог дана кад је стигао.

„Купио сам мотоцикл у Кампали и возио се на њему кроз Уганду и Конго, а чим пређете границу останете задивљени грандиозношћу парка и невероватно лепим пејзажом."

Рођен у Северној Африци и одрастао у Кенији, Де Мероде је белгијски принц, али не користи ту титулу.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Емануел де Мероде ради у Конгу од 1992. године

Он је љубазан и смирен, упркос изазовима са којима се он и његов тим суочавају сваки дан.

Два смртоносна напада у последњих 12 месеци била су мучни за све њих:

  • У априлу прошле године, 13 чувара убијено је у ономе што су званичници парка описали као „дивљачки бруталан и сконцентрисан" напад друге наоружане групе;
  • У јануару су шест чувара, који су пешке патролирали границом парка, убијени у заседе коју има је поставила паравојска. Сви који су умрли имали су између 25 и 30 година.

„Верујте ми, страшно је болно искуство изгубили толико много младих људи одједном", каже чувар Грасијен Мујиса Сиванза, који је задужен за језера парка.

„Моје колеге чувари који су страдали веома су волели овај посао и отишли су толико далеко да су поднели највећу жртву за нашу ствар конзервације."

Али он каже да су с овим они само решенији да „наставе борбу коју су започели заједно… да би се сачувала успомена на све њих."

„Мислим да су поносни на нас где год да су."

И сам Де Мероде је био упуцан и рањен 2014. године.

„Морате да прихватите да постоји ризик.

„То је национални парк који је део конгоанске државе у којој је у току грађански рат током већег дела њене скорије историје", каже он.

„Одржали смо парк у животу"

Али он истиче и достигнућа парка упркос текућим недаћама.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Двадесетпетогодишња планинска горила у џунгли Националног парка Вирунга

„Он је имао успоне и падове… страшно смо пропатили, али поред тога, ту је и невероватно достигнуће да смо одржали парк у животу."

Напад на Де Моредеа уследио је у турбулентно време кад је тешко наоружана и озлоглашена паравојна формација М23 кренула да надире у регион.

Истовремено, британска нафтна компанија која се некада звала Соко добила је дозволу од владе у Киншаси да црпи нафту бушећи на територији парка.

Тензије су биле пред тачком пуцања - и забележене су на филму у Оскаром овенчаном документарцу из 2014. године Вирунга.

„Борили смо се против британске нафтне компаније.

„Били смо у сукобу са великим бројем људи. Тог дана сам поднео позамашан извештај о активностима те нафтне компаније."

Возећи се сам кроз шуму назад упао је у заседу: „Био сам погођен у груди и у стомак."

Аутор фотографије, Virunga National Park

Потпис испод фотографије,

Чуварка у парку Рејчел Масика Барака убијена је 2018. године после отмице двоје британских туриста

Компанија је осудила напад и негирала да је имала било каквог учешћа у њој.

Од тада је она променила име и повукла се из Конга.

Де Мероде каже да је имао „среће".

„Извукли су ме мештани из села, тако да се моји напори настављају захваљујући њима.

„Многи од нашег особља нису били те среће."

Кад људи погину извршавајући његова наређења у парку, он каже да вас то „оставља са степеном агоније који не може да опише њиховим породицама".

Процењује се да десетак или више паравојних група преживљава од ресурса из парка - криволовом или сечући дрва да би их продавали као гориво.

Борбе за природне ресурсе Конга трају деценијама.

Земља - која је величине копнене Западне Европе - има више минералног богатства, са све дијамантима, нафтом, кобалтом и барком, него било које друго место на свету.

Аутор фотографије, AFP

Потпис испод фотографије,

Планина Ниарагонго је активни вулкан - овде се види у даљини - последњи пут је еруптирао 2002. године

То су неки од елемената који су кључни за савремену технологију, чинећи важне компоненте у електричним аутомобилима и паметним телефонима.

Вирунга су ту не разликује.

Она је препуна подземних богатстава, као и природе и дивљих животиња.

Али два милиона људи који живе у области парка углавном преживљавају на испод 1,50 долара на дан.

Потпис испод видеа,

Како човек у колумбијском делу Амазоније брине о приматима и спасава их од истребљења.

Новац од туризма

Ова борба за опстанак не промиче Де Меродеу, који заштиту парка доживљава као практично питање социјалне правде.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

A large herd of elephants was recently spotted within the park's borders

„То није једноставан проблем заштите горила и слонова; то је превазилажење економског проблема који се налази у средишту једног од најјезивијих грађанских ратова у историји", каже он.

„Сматра се да је за 30 година погинуло више од седам милиона Конгоанаца, а суштина проблема је привредно питање."

„Ми страсно верујемо да, ако желимо да Вирунга опстане, прво морамо у обзир да узмемо локално становништво.

„Морамо да учинимо овај парк средством за нето зараду."

Он се угледа на суседну Руанду и њен пред-пандемијски успех у привлачењу туризма вредног више од 500 милиона долара годишње.

У Кенији је то индустрија вредна око 3,5 милијарди долара.

„То је више од националног буџета за Конго", каже он.

Додаје: „Туризам није игра које се играмо, то је стратешка индустрија. Морамо да нађемо начина да генеришемо богатство, а да не наудимо парку.""

Замена оружја за послове

Ова стратегија почела је да се исплаћује на неочекиване начине.

Повећани туризам у Вирунги помогао је да парк привуче улагања у друге пројекте.

Један програм искоришћава велику количину падавина у парку и њетове брзе реке за производњу хидроелектрана - омогућивши неким побуњеницима да замене оружје за сталне приходе.

„Открили смо да стварањем електричне енергије у парку, готово моментално добијате мале компаније које ничу око ње", каже Де Мероде.

„Са сваким мегаватом електричне енергије који успемо да произведемо кроз ове програме хидроелектрана, можемо да створимо између 800 и 1.000 радних места."

„Данас имамо око 12.000 радних места која су настала на овај начин око парка, а од којих су више од 1.000 бивши борци из оружаних група."

За Де Меродеа ово је начин да се превазиђе насиље у кутку Африке у ком незапосленост младих износи 70 одсто.

То ће заштитити парк и његове ретке планинске гориле за будуће генерације, каже он.

„Људи се придружују паравојскама зато што немају избора, а једини начин да се то превазиђе је да им се понуди избор."

„Питање безбедности не може да се разреши само оружјем."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk