Корона вирус и Астразенека: Сва питања и одговори о вакцини која се користи и на Балкану

A man holding the Oxford vaccine

Аутор фотографије, PA Media

Европска агенција за лекове (ЕМА) саопштила је да би необични крвни угрушци требало да буду увршени у ретке нуспојаве Астразенека вакцине против Ковида-19.

У истраживању спроведеном у 86 случајева у Европи, агенција ЕМА је закључила да су користи од те вакцине веће него могући ризици.

До сада је у Европској унији око 25 милиона људи примило ову вакцину.

ЕМА је саопштила да не може да истакне посебно неке факторе ризика, али и да је већина случајева крвних угрушака забележено код жене млађих од 60 година.

„Закључили смо да пријављени необични и ретки случајеви крвних угрушака треба да буду сматрани као могуће нуспојаве ове вакцине", рекла је извршна директорка ЕМА, Емер Кук на конференцији за новинаре, износећи налазе испитивања Комитета за безбедност агенције.

У другом извештају, Британско саветодавно тело за вакцине саопштило је да ће људима млађим од 30 година понудити алтернативу за цепиво Астразенека.

У Британији је до краја марта забележено 79 случајева људи којима су се појавили крвни угрушци, а 19 је преминуло.

Упркос саопштењу ЕМА, шпанска влада је истог дана одлучила да ограничи употребу вакцине на људе старости од 60 до 65 година.

Претходно су у марту и друге земље попут Немачка, Француска и Италије привремено паузирале вакцинацију Астразенеком, али су касније наставиле.

Светска здравствена организација (СЗО) у марту је позвала све државе да наставе се коришћењем овог цепива.

Агенција за лекове и медицинска средства Србије која је саопштила да нема разлога да се прекида са имунизација јер до сада у земљи није пријављен ниједан случај „емболијских и тромботичких нежељених дејстава"

Анализа

Ана Холиган, ББЦ дописница из Хага

Стручњаци Европске агенције за лекове утврдили су да је повезаност између ретке појаве крвних угрушака и вакцине Оксфорд-АстраЗенека не само могућа, већ извесна.

Сада је на свакој од земаља да одлучи кога жели да вакцинише и са којом вакцином.

Таква одлука могла би да зависи од приступа алтернативама. Јасан план вакцинације је кључан у проналаску пута који би водио ка крају пандемије.

Европска унија мора да убрза давање вакцина, али се у овом тренутку суочава са два велика изазова: набавком вакцина и заинтересованошћу грађана.

Различите поруке европских власти подстакле су скептицизам према вакцинама, а поновна изградња поверења захтева транспарентност и доследност.

Ако је алтернатива за АстраЗенека вакцину понуђена великом броју млађих од 30 година у Великој Британији, многи ће се запитати зашто то није случај и у Холандији, Немачкој или Шведској?

Док се ситуација развија и усложњава, многе земље боре се са трећим таласом, а упоредо расте и притисак јавности да се друштва отворе.

Шта је ЕМА открила?

Постоје два главна елемента у извештају Европске агенције.

Један повезаност са стварањем крвних угрушака и како би он могао да утиче на програм имунизације.

ЕМА је закључила да постоји могућност веома ретких случајева ствара крвних угрушака у комбинацији са ниским нивоом тромбоцита који се јављају у року од две недеље после вакцинације.

Истраживање је спроведено закључно ас 22. мартом, а већина од 86 случајева биле су жене млађе од 60 година. Од тога је 18 жена преминуло.

„Вакцина је доказано веома ефикасна - спречава теже облике болести и хоспитализацију, спашава животе", рекла је Емер Кук из ЕМА.

Компанија Астразенека спровела је сопствена истраживања која нису показала да постоји веза између крвних угрушака и цепива.

Шта се дешава у Србији?

За разлику од држава ЕУ, Србија за сада не одустаје од употребе оксфордске вакцине.

„То је фантастична вакцина, потпуно безбедна, као и све друге.

„Молим људе да буду сигурни да је то добра вакцина, да верују Агенцији за лекове и медицинска средства. Ми смо уверени у потпуну сигурност те вакцине", рекла је председница Владе Ана Брнабић.

Међу онима који су примили Астразенеку је и Предраг Живић из Књажевца који је пре две недеље добио прву дозу.

„Нисам узнемирен.

„Мислим да још увек немамо довољно информација и надам се да ћемо ускоро сазнати више", каже он за ББЦ на српском.

Представник Агенције за лекове и медицинска средства Србије Павле Зелић изјавио је да је тој установи пријављено 736 нежељених реакција на вакцинацију против корона вируса.

До 6. априла им се, каже, 263 људи јавило да има рекације на вакцину Синофарм, 227 на Фајзер-Бионтек, 137 на Спутњик В и 109 на вакцину АстраЗенеку.

„Али је то занемарљив број у односу на број вакцинисаних", рекао је Зелић за Радио телевизију Србије.

Проблема после имунизације цепивом Астразенека није имала ни Бранка Главоњић из Београда.

„Једино сам осећала умор и мали бол у рамену у које сам примила вакцину", каже Бранка Главоњић из Београда.

Бранка каже да не прати вести јер сама није имала никаквих нежељених дејстава после вакцинације.

„Нисам се уопште распитивала о АстраЗенека вакцини, јер слепо верујем српском здравственом систему.

„Лично мислим да се тренутно води маркетиншки рат у фармацеутској индустрији и да се зато пласирају различите информације", каже она.

Међутим, вести о безбедности АстраЗенека вакцине узнемириле су тридесетчетвродогодишњу Сању Минић из Београда.

„Како имам тромбофилију, повећану склоност ка настанку крвног угрушка или тромба, на интернету сам проверила да ли је то стање негде наведено као контраиндикација за било коју вакцину и нисам нигде наишла на такав податак", прича Сања.

Сања је на лекарском прегледу пре имунизације обавестила докторку о стању.

„Ни она није била сигурна да ли је то стање негде наведено као контраиндикација, али после провере у брошури АЗ цепива установила је да није", каже Сања која је после консултације са докторком примила вакцину.

Имала је, каже, благе нуспојаве, које су прошле после два дана, а она је тада престала да размишља о вакцинацији.

Све док се нису појавиле вести о безбедности АстраЗенека вакцине.

„Тек када се удубите у ситна слова, види се да нигде није утврђено да је вакцина била узрок, али од начина на коју су многи медији пренели те вести ми је анксиозност скочила на максимум", каже Сања.

Ову вакцину примио је и оснивач групе Велики презир Владимир Коларић.

Он каже да се није превише удубљивао, већ анализе вакцина оставља научницима.

„Све што треба да знам је да су то одобрили и направили људи који се тиме баве - научници.

„И пре свега људи, не гуштери, масони, сатанисти, ванземаљци, већ људи. А људи су углавном океј", наглашава Коларић.

Каква је ситуација на Балкану?

Осим у Србији, вакцина АстраЗенека користи се и у другим балканским земљама.

Бугарска је 12. марта постала прва балканска држава која је зауставила употребу вакцине, а убрзо јој се придружила и Словенија - обе чланице Европске уније.

Словенија чекала потврду Европске агенције за лекове о безбедности вакцине како би наставила употребу и наставила је употребу 18. марта.

Бугарке власти су чекале дуже, па су тек после најновијег извештаја ЕМА, 7. априла најавиле наставак употребе.

У суседној Хрватској се обавља вакцинација АстраЗенеком, а управо овим цепивом су имунизовани и премијер Андреј Пленковић и министар здравља Вили Берош.

Босна и Хецеговина је 16. марта обуставила коришћење, али је почетком априла одобрена употреба.

Потпис испод видеа,

Све више вакцина против корона вируса се дистрибуира сваког дана.

Да ли Астразенека делује код старијих људи?

Првобитно су неке државе понудиле Астразенеку само становницима узраста од 18 до 64 године.

Нису дозволили вакцинисање старијих од 65 година саопштивши да нема још довољно података како утиче на ту старосну категорију.

Немачка и Француска су прво забраниле употребу за старије становништво, али су касније преиначиле ту одлуку.

ЕМА је у јануару одобрила употребу вакцину, па и за старије од 65 година.

Из компаније Астразенека саопштили су да су подаци са клиничких испитивања показали да вакцина штити људи свих узраста.

Потпис испод видеа,

Kineska vakcina - šta znamo i koliko je efikasna

Професор сер Дејвид Спигхолтер, експерт за разумевање ризика са Универзитета у Кембриџу, каже да то показује да понекад морате да будете храбри приликом доношења одлука.

„Принцип предострожности може да буде разуман начин да доносите одлуке кад се суочавате са научном неизвесношћу."

„То фаворизује неделовање као начин смањења ризика.

„Али проблем је што ово нису нормална времена и неделовање може да буде ризичније од деловања."

Оно што је потребно у ситуацијама као што је ова, према речима сер Дејвида, јесте израчунати шта је вероватније на тасу вероватности.

То захтева проучавање и посредних и непосредних доказа, као и контекста у ком се те одлуке доносе.

„Доношење одлука кад постоји толика неизвесност невероватно је тешко, али понекад може бити штетније чекати извесност.

Невакцинисање људи ће коштати живота."

Шта треба да знате о АстраЗенеки?

Ова вакцина користи аденовирусе.

Она је добила употребну дозволу здравствених власти Велике Британије крајем прошле године.

Развијана је у првим месецима 2020, док је на добровољцима тестирана у априлу.

После тога је прошла серију клиничких испитивања, а у трећој фази тестирања учествовало је 30.000 добровољаца.

Велика Британија одобрила употребу Оксфордске вакцине - шта то значи

Испитивања су показала да симптоме Ковида-19 зауставља у 70 одсто случајева, а према неким подацима, усавршавањем вакцине, заштита би могла да буде и 90 одсто.

Вакцина се прима у две дозе и показала је добар учинак код старијих људи.

Како ради Астразенека?

Оксфордска вакцина садржи генетски модификован вирус који је коришћен да се имунизују шимпанзе.

Измењен је како би се спречило да настави да заражава људе, али и даље садржи део схеме корона вируса - шиљасти протеин.

Када се то убризга у људски организам, он почиње да ствара шиљасти протеин корона вируса, који имуни систем препознаје као претњу и покушава да га уништи.

После тога, када имуни систем дође у додир са правим корона вирусом, већ зна како да се понаша и да делује.

Погледајте видео о реакцијама на вакцину

Потпис испод видеа,

Колико трају нежељена дејства вакцинације

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk