Корона вирус: Када ће свет бити вакцинисан

Some vaccine being drawn from a vial into a syringe

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Стручњаци кажу да различити фактори ометају глобално увођење вакцина против Ковида-19

„Вакцине нуде велику наду за преокретање плиме пандемије", каже Тедрос Адханом Гебрејесус, шеф Светске здравствене организације (СЗО).

„Али да бисмо заштитили свет", каже он, „морамо да се постарамо да су сви угрожени у свим крајевима света - а не само у земљама које могу да приуште вакцину - имунизовани."

Знамо да ће вакцине одиграти кључну улогу у повратку света у нормалност после пандемије, али постоје многе препреке које ће за неке то претворити у много дуже путовање него за неке друге.

На пример, неке државе и политички блокови почели су да се надмећу у прављењу залиха чим су ове постале доступне и овај „вакцинални национализам" гура становништво сиромашнијих земаља на крај реда.

Други проблеми као што је оклевање у одзиву, уска грла у производњи и застоји у набавкама такође ометају постизање глобалног колективног имунитета, крајњи циљ у борби против Ковида -19.

Узевши све те препреке у обзир, кад можемо да очекујемо да глобални програм вакцинације заиста уроди плодом у борби против Ковида?

Како иде програм вакцинације?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Шеф Светске здравствене организације Тедрос Адхан Гебрејесус каже да је вакцинација пут да се оконча пандемија

Програми имунизације од Ковида-19 покренути су у многим земљама, али дошло је до раскорака у понуди и потражњи.

У овом тренутку је у 138 земаља дато око 565 милиона доза, према подацима Нашег света у подацима (ОВИД), а за 30. март се каже да је дато отприлике 13,9 милиона доза.

Укупни збир можда звучи као много, али уз глобални број становника који износи нешто мање од 7,8 милијарди, то је довољно да само 7,2 одсто људи на Земљи добије једну дозу.

Ако се буде одржао овај ритам, биће потребно више од три године да се сви широм света вакцинишу, нарочито будући да скоро све актуелне вакцине захтевају две дозе да би се постигао њихов пун ефекат.

Економска обавештајна јединица (ЕИУ) сматра да ће већина одраслог становништва у развијеним привредама бити вакцинисана до средине 2022. године.

За земље са средњим примањима овај временски распоред се продужава на крај 2022. или чак почетак 2023. године, док ће најсиромашније земље на свету можда морати да чекају на масовну имунизацију све до 2024. године - уколико до ње уопште буде дошло.

Потпис испод видеа,

Зашто од вакцине нећете добити корона вирус

Које вакцине су у оптицају?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Богатије економије успевају да вакцинишу становништво брже него сиромашне земље

Фајзер-Бионтекова вакцина била је прва коју су одобрила регулаторна тела - прво у Великој Британији 2. децембра прошле године, а потом и у САД, ЕУ и од СЗО.

Уследиле су многе друге, укључујући Модерну, која се прави у САД, Астразенека (коју је израдио британски Универзитет у Оксфорду), Синофарм и Синовак, обе из Кине, и Спутњик V, који се производи у Русији.

Недавно су објављени резултати масовних тестирања још две вакцине - рад Јансена, који је у власништву Џонсона и Џонсона, и Новавакса сада ће бити подвргнут провери регулаторних тела пре него што њихове вакцине буду одобрене.

У земљама као што су Израел и Велика Британија, већ постоје обећавајући знаци да вакцине смањују број болничких лечења и смрти, као и преношење болести у оквиру заједнице.

Широм света, у овом тренутку више од 200 кандидата за вакцину пролазе испитивања како би се тестирала њихова делотворност и безбедност.

Ако оне буду добиле одобрење и почну да се производе, могле би експоненцијално да повећају глобалне програме имунизације.

Али упркос неприкосновеном труду да се изуме, произведу и одобре ове вакцине у рекордном времену, њихово давање је у глобалном погледу изузетно неуједначено и ометено разним препрекама.

Шта је „вакцинални национализам"?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Упркос степену неповерења у вакцине, у Фран цуској постоје редови редови испред центара за имунизацију попут овог у Ници

„Вакцинални национализам" се односи на поступке националних влада које желе да обезбеде залихе за властито становништво по цену других на грамзив и нефер начин.

Многе богате земље купују залихе преко билатералних споразума са фармацеутским земљама - али много више него што им заправо треба.

На пример, Канада је наручила пет пута више пуних доза него што има становника, а требало би да добије и амерички вишак Астразенекине вакцине пошто је амерички председник Џо Бајден саопштио да ће донирати вишак залиха док се чека да вакцина буде одобрена за употребу у земљи.

Исто тако, Велика Британија је оптужена за гомилање залиха вакцине.

Џереми Фарар, директор Велкама, каже да ће Велика Британија имати приступ довољном броју вакцина да вакцинише читаву своју популацију двапут.

„Морамо да почнемо да размишљамо изван граница наше земље. Ове дозе неће бити ни од какве користи у Великој Британији, време је да почнемо да делимо те дозе с онима у свету којима су најпотребније", рекао је он.

„То је више него питање етике - то је научни и привредни императив."

Европска унија је на сличан начин запретила контролом извоза вакцина које се производе на њеној територији све док има проблема да спроведе властити програм вакцинације

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Канада је наручила пет пута више доза вакцина него што има становника

Све то значи да су вредне залихе вакцина заточене у неколицини богатих економија и да се оне не деле равноправно са сиромашнијим земљама.

Сет Беркли, руководилац вакциналног савеза Гави, изјавио је прошлог месеца: „Ако владе буду наставиле с овом врстом вакциналног национализма и ако произвођачи буду нудили вакцине против Ковида-19 само онима који највише понуде, баш као што је било 2009. године [са вакцинама против свињског грипа], то ће само продужити кризу."

„Чак и ако у будућности дозе буду обећане свакој земљи, одлагање доступности вакцина широм света омогућиће корона вирусу да настави да циркулише, мутира и да се потенцијално боље прилагођава људском домаћину."

„То је против свачијих највећих интереса."

Потпис испод видеа,

Вирусолошкиња одговара на питања у вези са мутацијом вируса и новим сојевима.

Да ли вакцине одлазе тамо где су најпотребније?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Гана је прва земља која је у фебруару добила пошиљку вакцина из програма Ковакс

Многе земље са средњим примањима и већина са ниским ослањају се на вакциналну коалицију Ковакс како би обезбедиле вакцине за своје становништво.

Ова иницијатива предвођена СЗО-ом жели да испоручи шест милијарди доза сиромашним земљама, са две милијарде планиране за 2021. годину.

Ковакс је до сада послао 32 милиона доза у 70 земаља чланица, са Тонгом и Тринидадом и Тобагом који су добили најновије пошиљке, према Гавију, Вакциналној алијанси.

Очекује се да афричке земље буду међу последњим које ће вакцинисати већину свог становништва и посебно ће зависити од ове иницијативе.

Гана је прошлог месеца била прва земља која је почела да добија вакцине од Ковакса будући да је испунила строге критеријуме и обећала брзу дистрибуцију.

Међутим, њена првобитна пошиљка износила је само 600.000 доза за земљу од 31 милион становника.

Ен Мавате, ББЦ-јева афричка уредница за здравље, сугерише да је врло вероватно да ће многе афричке земље на крају морати да купују вакцине по вишој цени од западних земаља, делимично зато што нису унапред наручиле залихе.

Она је додала: „Неке су позвале велике фармацеутске компаније да престану да блокирају могућност одрицање од патента, што би довело до нижих цена и значило да ће се произвести више вакцина."

„Али компаније нису пристале на то, знајући да би могло да им се одрази на профитну маржу."

Како нове варијанте утичу на вакцине?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Афричке земље су се ослониле на дистрибуцију вакцина преко програма Ковакс

Било је за очекивати да ће се појавити нове варијанте - сви вируси мутирају док праве копије самих себе како би се размножили и опстали.

Већина тих разлика прилично су безначајне, али повремено се деси мутација која помогне вирусу да се развије, као што је случај са Британском, Бразилском и Јужноафричком варијантом.

За сада нема доказа да ове варијанте изазивају тежи облик болести, а већина стручњака сматра да ће вакцине и даље бити ефикасне, макар краткорочно.

Али влада забринутост да би, ако се допусти да се Ковид-19 неспутано шири по читавој планети, вирус могао да мутира до те мере да актуелна вакцина и методи лечења више не функционишу, учинивши чак и оне који су се вакцинисали подложним поновном заражавању.

Чак и у најгорем случају, вакцине могу да се преобликују и подесе тако да боље циљају варијанте - за свега неколико недеља или месеци, ако буде било потребно, тврде експерти.

У том случају би можда била неопходна нова инјекција против корона вируса сваке године како би се покриле нове варијанте, као што се већ ради са сезонским грипом.

Потпис испод видеа,

Вирусолошкиња одговара на питања у вези са мутацијом вируса и новим сојевима.

Шта је са „оклевањем са вакцинисањем"?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

A single man sits in the waiting area of a vaccine centre in Germany where citizens are showing high degrees of vaccine hesitancy

„Оклевање са вакцинисањем" би такође могло да има значајан утицај на глобални имунитет.

У неким богатијим земљама, програм запиње упркос приступу залихама вакцине. На пример, скорашње анкете у Француској и Јапану показују да око половина популације не жели да се вакцинише.

Потом је Немачка, заједно са Италијом, неколико недеља касније потпуно престала да даје Астразенеку, иако су обе земље доживеле трећи талас заражавања, што је навело СЗО да изда више саопштења о безбедности ове вакцине.

То оклевање са одзивом у развијеном свету могло би да се пренесе и на сиромашније земље, нарочито ако глобална вакцинација буде била спора.

Неке земље - нарочито оне са младим демографским профилом - могле би да изгубе мотивацију за поделом вакцина, нарочито ако се болест рашири у значајној мери (па велики сегмент популације већ поседује имунитет) или ако су трошкови који уз то иду превисоки.

Агата Демара, директорка глобалног предвиђања при ЕИУ-у, каже: „Временски распоред глобалне вакцинације наставља да се растеже до краја 2022. и 2023. године, повећавајући ризик да ће неке земље у развоју одлучити да не вакцинишу своје становништво."

„Такав сценарио би продужио глобални економски опоравак и поспешио јављање нових варијанти корона вируса које би могле да се покажу отпорним на актуелне вакцине, што би нас вратило право на почетак."

Слаб одзив имаће драматичан утицај на постизање циља колективног имунитета, за који експерти кажу да је најбоља шанса за свет да оконча пандемију.

Потпис испод видеа,

Корона вирус, вакцинација и религија: Колико верски лидери могу да утичу на имунизацију

Како ћемо стећи колективни имунитет?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Италија и Немачка су две земље које су престале да користе вакцине АстраЗенека због забринутости од нежељених ефеката

Колективни имунитет се постиже кад је имунизован значајан број становника - обично вакцинацијом - и онда они штите остале тако што више не шире болест.

Ово је различито за сваку болест, на пример, мале богиње захтевају да 95 одсто становништва буде вакцинисан, док је за полио та цифра 80 одсто.

Будући да је Ковид-19 сасвим нова претња, праг за постизање колективног имунитета није познат, али епидемиолози претпостављају да би могао да буде око 70 одсто.

Међутим, како пандемија улази у своју другу годину, експерти полако почињу да дижу ту цифру.

Антони Фаучи, главни медицински саветник председника Бајдена, признао је да је временом постепено повећавао своју процену и сада сматра да је та цифра негде између 70 и 90 одсто.

Потпис испод видеа,

Захваљујући вакцини, многе заразне болести искорењене су.

Хоће ли вакцинација искоренити Ковид-19?

Главни медицинки саветник Велике Британије Крис Вити изјавио је на владином брифингу како верује да су шансе за елиминисање Ковида-19 толико „близу нуле да је то практично небитно".

„Успели смо да искоренимо само једну болест - а то су велике богиње - са феноменално ефикасном вакцином током веома дугог временског периода", додао је професор Вити.

Али то не значи да су напори за вакцинацију узалудни, али делимично имунизована глобална популација зато може да доведе до појачане заразе и више нових варијанти.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Нови Зеланд је укинуо готово сва ограничења у јуну 2020. године пошто није регистрован ниједан активан случај у земљи

Анализа Кристофера Мареја са Универзитета у Вашингтону и Питер Пиота из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину упозорава на потребу да се интензивирају напори за глобалну вакцинацију.

„Могућност постојаног и сезонског Ковида-19 је реална", каже њихов извештај за Часопис америчког медицинског удружења који препоручује интензивирање глобалне иницијативе за вакцинацију као први корак у зауздавању болести.

Али чак и ако се то покаже као истина, програми вакцинације и даље играју веома важну улогу.

Професорка Азра Гани, председница епидемиологије заразних болести на Империјалном колеџу у Лондону, каже да је примарни циљ вакцина против Ковида-19 да спасу животе, а то се постиже истовремено стицањем имунитета код вакцинисаних и спречавањем даљег преношења вируса.

„Она је додала: „Имајући у виду да је прошло тек нешто мало више од годину дана откако је вирус идентификован, напредак који је у међувремену остварен у изради и давању вакцина је неприкосновен.

Научна сазнања о овом новом вирусу још су у развоју и велики број научних тимова из свих крајева света ангажован је на тестирању и унапређивању кандидата за вакцине."

„Верујем да стога можемо да будемо оптимистични да је уз ове напоре могуће постићи висок степен истовремено непосредне и посредне заштите које можда неће елиминисати вирус, али ће зато омогућити да се живот врати у нормалу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk