Aмерика и криминал: Бони и Клајд - изглед који вара и илузије ствара

  • Мишко Билбија
  • новинар сарадник
Бони и Клајд

Аутор фотографије, Hulton Archive/Getty Images

Треба ли уопште представљати Бони и Клајда?

Знају ли данашње генерације ко су били ови људи?

Знао је познати београдски шансоњер Драган Стојнић када је 1968. године, само неколико месеци пошто је Џорџи Фејм издао сингл Балада о Бони и Клајду (The Ballad of Bonnie And Clyde) објавио плочу за РТБ под именом Бони и Клајд.

Био је то сјајан препев овог великог хита:

Бони и Клајд

За многе друго беху

Два бића што у срцу своме носе љубав

Бони и Клајд

Са изгледом што вара и илузије ствара

Беху нежан пар

Ал' дође дан кад брзо пројури вест

Да ноћи те овај чудни пар оби радње два

Бони и Клајд

У другом граду затим

У једној банци направише пустош праву

Бони и Клајд

Са торбом пуном пара

У авантуре нове дрско кренуше

На путу свом човека убише тад

У часу том уместо кајања

На лицу им је био смех

Бони и Клајд

Тако посташе опасни злочинци

Сви су их тражили, обруч се стезао око њих.

У себи они су знали да једном чека их крај,

У зло су ишли све даље, без наде да се спасу

Цела Америка листом се дигла против њих

Сваки су дан на другом месту били и узалуд се крили

Касно беше све

Бони и Клајд

Кад надали се нису

У клопку полицајаца тад падоше

Бони и Клајд

Су погођени пали,

А авантури дође крај.

ББЦ не одговара за садржај треће стране у снимку

Вести су, дакле, и без интернета путовале.

Не зна се тачно како је у руке Драгана Стојнића тако брзо стигао овај сингл Џорџија Фејма, али му прича о овим бандитима свакако није била непозната.

Бони Елизабет Паркер је рођена 1910, а Клајд Чеснат Бероу 1909. године.

Умрли су истог дана, 23. маја 1934.

Били су клинци - она је имала 24, а он 25 година.

У њихов ауто је тог дана испаљено више од 130 метака.

Полиција је била немилосрдна.

Пљачкали су банке (15), обијали мале продавнице и бензинске пумпе.

Убили су 13 људи.

О њима је снимљено неколико филмова, написано је и много књига.

Да, сви знају ко су били Бони и Клајд. (глумили их Феј Данавеј и Ворен Бити).

Ово је само подсећање на најромантичније убице 20. века.

Рани радови

Прва половина 20. века у Америци и Велика депресија - било је то време када су млади живели брзо и умирали рано.

Или је и то био само мит?

За наше јунаке свакако није.

Једно је сигурно - дуга рука закона је морала да их стигне не би ли ред и поредак повратили свој ауторитет.

И то је митологија чији су део постали Бони и Клајд.

Одрасла без оца који је умро још док је била беба, Бони се први пут удала са 15 година за извесног Роја Торнтона.

Био је то кратак брак, али матрица је већ била успостављена - пар је имао проблема са законом.

И Клајд је одрастао у сиромашној и бројној породици у Тексасу.

Први пут је ухапшен са 17 година.

Обијао је сефове, пљачкао радње, крао аутомобиле.

Бони је упознао 1930, заједно су провели неколико недеља, а затим је ухапшен и отеран у затвор због крађе аута.

Али њихови животи су од самог старта били холивудски филм - Клајд је убрзо побегао уз помоћ Бони која му је прокријумчарила оружје, али је потом експресно ухваћен и враћен у затворску фарму Истхем.

Тамо је доживео више физичких и сексуалних напада, пре него што се нападачу осветио и убио га металном шипком.

Било је то његово прво убиство.

Други затвореник, већ осуђен на доживотни затвор, признао је тај злочин и тако спасао и Клајда и цео мит.

Не би ли избегао тежак рад на затворској фарми, Клајд је себи откинуо два прста на нози и зато је до краја живота храмао.

Шест дана касније је пуштен из затвора, јер је његова мајка, без Клајдовог знања, слала писма гувернеру Тексаса са молбом за помиловањем.

Била је услишена.

Али Клајд је већ био окорели и огорчени криминалац.

„Није био исти човек када је изашао из затвора", рекла је његова сестра Мери.

„Мора да му се тамо догодило нешто страшно".

,,Од школарца се претворио у звечарку", рекао је Ралф Фалтс, његов цимер из ћелије у Истхему.

У сваком случају, наставио је да махнито пљачка бензинске пумпе и мале радње.

Његов циљ, како се сматра, није било стицање богатства, већ освета закону због нељудских услова у затворском систему.

Заједно су пљачкали и убијали само две године.

Прво су, после изласка са робије, он и Фалтс започели серију пљачки са циљем да прикупе довољно новца да нападну затвор у Истхему.

Затим су Бони и Фалтс ухапшени приликом обијања радње из које су хтели да украду оружје.

Бони је пуштена након само пар месеци, док је Фалтс остао заточен и више се никада није придружио банди.

Прво убиство се десило 30. априла приликом пљачке радње, када је смртно погођен њен власник.

Пар месеци касније убијен је и шериф Мур, први полицајац којег је банда усмртила.

Убиће их још деветорицу.

У Џоплину полиција успева да им уђе у траг, али банда успева да им утекне у последњи тренутак и то није био први такав случај.

У стану у којем су се крили су остале све њихове ствари, између осталог и један неразвијен филм.

На њему је полиција пронашла велики број фотографија банде, међу њима и ону чувену у којој Бони пуши томпус и држи машинку у рукама.

Пронађене су и песме које је Бони писала у слободно време.

Ова фотографија је постала посебно популарна.

Завршила је на насловним странама многих новина.

Џеф Гвин, аутор књиге Go Down Together: The True, Untold Story of Bonnie And Clyde, за ову фотографију каже да је била главни „кривац" за гламуризацију и уопште стварање легенде о одметницима.

„Џон Дилинџер је изгледао сјајно, као неки тинејџерски идол.

„Прити Бој Флојд је имао најбољи могући надимак, али фотографија из Џоплина је у причу увела нове криминалне суперзвезде уз најголицавији од свих мотива - недозвољени секс.

„Клајд Бароу и Бони Паркер су били млади и дивљи и нема дилеме да су спавали заједно", написао је Гвин.

Њихов поход је био настављен, а у репетоар злочина увели су и киднаповање, које им је омогућавало лакше бекство.

Обично су отете полицајце или опљачкане грађане пуштали на слободу далеко од њихових домова, а неретко су им остављали и новац да би могли да се врате кући.

Тако се градио мит.

Медији су одушевљено преносили овакве вести, баш као и оне у којима се видела насилна и брутална природа овог пара.

Али слава им је доносила и неочекиване проблеме - више нису могли да се тако лако крију, мотели и ресторани више нису били безбедна зона.

Банда је почела да кампује и да се купа у хладним потоцима.

Живот је постајао све компликованији.

У јуну се догодила саобраћајна несрећа која ће такође имати велики утицај на даљу перцепцију овог пара и самог мита о њима.

Током инцидента на мосту на којем су се одвијали радови, аутомобил је захватио пламен који је Бони задао опекотине трећег степена на нози.

После овог инцидента, Бони више никада није могла нормално да хода.

Сада су обоје храмали.

Аутор фотографије, Hulton Archive/Getty Images

Потпис испод фотографије,

Лувени амерички пљачкаши

Последњи окршај

Убијени су 23. маја 1934. на једном сеоском путу у Лујзијани.

Потера коју је предводио тексашки ренџер Френк Хамер је поставила заседу након што је добро простудирала кретање пара.

Када су већ одлучили да одустану од препада, угледали су аутомобил.

Ватру су отворили док се возило још кретало.

Неколико тренутака касније, испуцали су сву расположиву муницију у аутомобил.

У полицијском извештају је писало: „Сваки од нас шесторице полицајаца је имао аутоматску пушку и пиштоље.

Испразнили смо пушке и пре него што нам је ауто пришао.

Затим смо почели да пуцамо из сачмара.

Из аута је долазио дим и изгледало је као да гори.

Затим смо испразнили и све пиштоље.

Ауто нас је тада прошао и завршио у јарку.

Скоро се преврнуо.

Наставили смо да пуцамо чак и када се потпуно зауставио. Ништа нисмо хтели да ризикујемо".

Изрешетани Форд је касније излаган на карневалима, да би затим био продат као колекционарски драгуљ.

Прим Вели казино из Лас Вегаса га је 1988. откупио за четврт милиона долара.

Веза између Клајда и аутомобила је ушла у легенду.

Откривено је чак и писмо које је Клајд 1934. године упутио директно Хенрију Форду.

„Док год будем имао ваздуха у својим плућима, причаћу о вашем кицошком аутомобилу.

„Искључиво возим Фордове, кадгод могу да их нађем.

„Због изузетне брзине и слободе коју омогућује, Форд иза себе оставља све друге аутомобиле.

„Чак и у мом, понекада илегалном послу, не смета да вам поручим колико је диван тај ваш В-8 Форд".

У Клајдовом телу је завршило 17 метака, док је на Бони пребројано чак 26 рупа.

Чауре, остаци прозорских стакала, крвави делови одеће - све су то постали драгоцени сувенири овог суровог обрачуна.

Бони и Клајд су желели да буду сахрањени заједно, али њена фамилија то није дозволила.

Њеној сахрани је присуствовало око 20.000 људи.

Цвеће је стизало из целе Америке.

Букете су послали и Дилинџер и Прити Бој Флојд.

Клајд је сахрањен надомак Даласа, поред брата Мелвина.

Они деле заједнички надгробни споменик на којем је уклесано: „Отишли су, али нису заборављени".

Полицајци из потере никада нису добили новац са потернице.

Стога им је речено да из аута узму штагод желе.

Хамер је узео оружје и прибор за пецање из гепека.

И писмо Клајдове мајке Хамеру је подједнако легендарно, као и све друге околности везане за случај: „Не заборавите да мом сину никада није суђено за убиства, а нико није крив док се то не докаже на суду.

„Надам се да ћете ми зато одговорити на ово писмо и вратити оружје из аутомобила", написала је Ками Паркер.

Одговор никада није стигао.

Мит је временом постајао све већи

Дуговечност приче о Бони и Клајду може у исто време да буде и споменик снази митова и медија.

Њихова прича, међутим, и данас фасцинира писце, музичаре, филмаџије и разне друге уметнике.

Пре неколико година, Метју Херберт је објавио феноменалан ремикс (Fred & Ginger's Remix) песме Бони и Клајд Сержа Гинсбера и Брижит Бардо.

Ради се, наравно, о ремиксу хита из 1968. године, песми која је написана на француском језику, али према стиховима које је иза себе оставила сама Бони Паркер, неколико недеље пошто ће млади пар улетети у кобну заседу.

Њена песма се звала The Trail's End.

Овај савршени хит у којем Брижит Бардо и Гинсбер глуме јунаке из наслова - у споту она има машинку у рукама и беретку на глави, док је Серж у белој кошуљи и са футролом за пиштољ окаченој о раме - био је толико популаран да је до данас завршио као део саундтрека у бар десетак филмова.

ББЦ не одговара за садржај треће стране у снимку

Множиле су се и разне обраде песме - Стив Вин, Луна и Стереолаб, Мик Харви, Џејмс Иха, Белинда Карлајл, а нову верзију је имао чак и Лулу, Сержов син, заједно са Скарлет Џохансон.

Ни репери нису одолели овој песми, па се семплови из ње могу наћи код Џеј Електронике, УФО, МЦ Солара, али и код Кајли Миног.

Поред већ помињаних Џорџија Фејма и Драгана Стојнића, песму о Бони и Клајду су имали и Мел Торме, Мерл Хагард, Флет&Скрагс (блуграс верзија) и многи други.

Вилијам Витни је 1958. снимио први филм према причи о двоје одметника, али Бони и Клајд Артура Пена је без дилеме највише допринео ширењу романтичног мита.

У њему озлоглашени пар играју Феј Данавеј и Ворен Бити, а сценарио су писали ни мање ни више него Дејвид Њуман и Роберт Бентон.

Пенов филм успоставља и нови стандард - управо је ово дело охрабрило и друге ауторе да у својим филмовима слободније приказују секс и насиље.

Ово је и један од првих филмова који припада ери Новог Холивуда.

Крај филма је легендаран сам по себи и чак и данас важи за један од најкрвавијих обрачуна у историји филма.

И не само то: Артур Пен је у овом филму промовисао и сквиб - справу која је била мало експлозивно пуњење и у којој се налазила вештачка крв.

Она је била сакривена у одећи глумаца и при детонацији је симулирала ударе метака.

У ери у којој је насиље на филму било до тог тренутка углавном бескрвно и безболно, овај метод је донео праву револуцију.

Тако је филм Бони и Клајд постао један првих мејнстрим холивудских филмова у којем је насиље приказано експлицитно.

Филм на врло лабав начин поједностављује причу о Бони и Клајд и њиховој банди, а у многим деловима драстично одступа и од истине.

У време премијере, он је сматран веома контроверзним пре свега због глорификације насиља и убијања.

Занимљиво је да је и чувена Полин Кил, после позитивне рецензије филма, постала стални филмски критичар Њујоркера.

Филм је зарадио чак девет номинација за Оскара, али је освојио само два - за најбољу женску споредну улогу (Естел Парсонс) и за камеру (Бурнет Гафи).

Пре само две године је, посредством Нетфликса, стигао и доста занимљив филм The Highwayman Џона Лија Хенкока који се бавио тексашким ренџерима који су гонили пар.

Кевин Костнер глуми Френка Хамера у овом филму, док је Вуди Харелсон Мени Голт.

И на телевизији су Бони и Клајд имали своје место: мини серија Бруса Бересфорда из 2013. је можда и најзанимљивији тренутак о овој авантури који је завршио на малим екранима.

Да је мит комплетан говори нам и чињеница да су имена ових романтичних бандита ушла и у сленг.

Тако нам идиоматска фраза ,,модерни Бони и Клајд" обично говори о мушкарцу и жени који заједно функционишу као криминални пар.

Колоквијални израз Бони и Клајд описује веома заљубљен и један другом одан пар који се суочава са опасношћу.

У популарној култури је познат и Бони и Клајд синдром, што је у ствари само фраза за хибристофилију - феномен у којем вас сексуално привлаче починиоци неког тешког криминалног дела.

Тако су, рецимо, Тед Банди, Чарлс Менсон, Ричард Рамирез и слични добијали огроман број сексуалних и фановских љубавних писама.

Историја више никада није забележила криминални пар са којим се закон овако обрачунао.

Митологија је од њих направила модерну верзију Робина Худа, али свака оваква прича се и иначе завршава на гробљу.

На оном у Даласу (Crown Hill Memorial Park), на којем је сахрањена Бони Паркер, постоји следећи епитаф:

Баш као и цвеће што је слађе када га сунце и роса украсе, тако је и овај стари свет сјајнији са животима људи као што сте ви".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk