Олимпијске игре у Токију: Како наука помаже спринтерима да трче брже од 10 секунди на 100 метара

  • Фернандо Дуарте
  • ББЦ Светски сервис
Потпис испод видеа,

Трикови за трчање и победу у спринту на сто метара

Била је то сеизмичка промена у главном догађају у атлетици, али је посматрачи на лондонском Олимпијском стадиону на Олимпијским играма 2012. године врло вероватно нису запазили.

Што је разумљиво, будући да им је пажњу заокупио призор Јусеина Болта док зуји преко линије циља у трци спринтера на 100 метара.

Јамајканска суперзвезда те вечери је освојила још једну златну медаљу и поставила олимпијски рекорд од 9,63 секунде.

„Била је то једна од најбољих трка свих времена", објашњава Стив Хаке, професор спортског инжењеринга са британског Универзитета Шефилд Халам.

Али Хаке не говори хвалоспеве у Болтову част.

Он говори о целокупном учинку групе: седморица од осам атлетичара који су учествовали у том финалу ушли су у циљ са временом испод 10 секунди - што је било нешто до тада невиђено.

Оборена први пут 1968. године, баријера од 10 секунди остаје врхунско достигнуће за спринтере: значка части која их одваја од других такмичара.

Али број тркача „испод 10" значајно је нарастао последњих година.

Подаци из Светске атлетике, главног управног тела овог спорта, показују да је у четири деценије између 1968. и 2008. године само 67 атлетичара пробило ту баријеру.

Још 70 ће се придружити том ексклузивном клубу у само 10 наредних година.

А у последње две године, закључно са почетком јула 2021. године, још 17 мушкараца остварило је своја прва времена „испод 10".

Женски еквивалент те баријере - 11 секунди - такође се све више пробија.

Шта се то дешава?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Мушко финале на 100 метара у Лондону 2012, у којем је седам од осам финалиста трчало мање од 10 секунди

Проширивање клуба?

Научници попут Хакеа верују да се ради о комбинацији фактора који почињу повећањем учешћа у тркама на стазама широм света.

Затим је ту приступ бољим методама тренирања.

„Више спортиста из свих крајева света сада има користи од врхунских тренинга и помоћи спортске науке и технологије у повећању шанси за њихово брже трчање", додаје Хаке.

Доказ за то је да се клуб „испод 10" проширио изван уобичајених велесила као што су САД и Јамајка и земаља као што су Велика Британија и Канада - од којих су сви освојили најмање једно олимпијско злато у трци за мушкарце на 100 метара.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

У женској трци на 100 метара, спринтерке све чешће трче испод 11 секунди

Нигерија, на пример, дели са Великом Британијом треће место највећег броја спортиста који су пробили баријеру од 10 секунди са њих 10, док најскорије придошлице у овај клуб укључују Јапан, Турску, Кину и Јужну Африку, све земље које су мање познате по врхунским спринтерима.

Слични резултати постигнути су и у женским тркама на 100 метара. Баријеру од 11 секунди први пут је пробила 1973. године источнонемачка спринтерка Рената Штехер.

До 2011. године, исто је постигло још 67 спортисткиња.

Десет година касније, укупан број је 115 и укључује земље са мање традиције у овом догађају.

Потпис испод видеа,

Светски рекордери у маратону Бригид Косгеи и Елијуд Кипчоге објашњавају начин исхране.

Патике, стаза и спортска наука

Технологија је заиста била од користи: спринтери данас трче у патикама које су лакше - најновији модели понекад нису тежи од 150 грама.

Спортска одећа се данас прави и уз помоћ радикално другачијих материјала.

Један пример је колаборација између немачког произвођача обуће Пума и тима Формуле један Мерцедеса, који је за резултат имало спринтерске патике са ђоном направљеним од карбонског влакна - истог материјала који се користи за израду аутомобила вишеструког светског шампиона Луиса Хамилтона.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Некада су спринтерске патике изгледале овако...

Тркачке стазе су се такође много промениле од дана када су елитни спортисти на такмичењима трчали по иловачи или травнатим површинама.

Синтетичке стазе дебитовале су на Олимпијским играма 1968. године у Мексику, нудећи више заштите за зглобове атлетичара и обећавајући ефекат одскочне даске који доводи до бржих времена.

На истим тим Играма амерички спринтер Џим Хајнс постао је први човек који је претрчао 100 метара за мање од 10 секунди (9,95 секунди).

Помама за све „бржим" стазама значи да се у обзир узима чак и облик вулканизованих гумених гранула које се користе за прављење тркачке површине.

На Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, италијански произвођач површине Мондо славио је пет рекорда постављених на стази коју је он направио за атлетска такмичења готово исто као и сами тркачи.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

... као и атлетске стазе

Наука је одиграла велику улогу и у исхрани и тренингу.

Спринтери ових дана умеју да буду темељно анализирани, а коригују се њихове технике и времена реакције.

Истраживање је чак препознало који мишићи су важнији за успех спринтера.

Потпис испод видеа,

Трчање за оне који не воле трчање

У октобру прошле године, тим научника са Универзитета Лоуборо, водеће институције за студије спортске науке, открио је да је глутеус максимус (мишић који чини највећи део стражњице) кључан за спортисте који желе да постигну врхунске брзине на атлетској стази.

„Сада поседујемо то сазнање да постоји веома специфични распоред мишића код елитних спринтера", каже Сем Ален, експерт за биомеханику који је учествовао у истраживању

„Дакле, могли бисмо ускоро да видимо како спринтери раде конкретно на развијању тога."

Да ли је баријера и психолошка?

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Амерички спринтер Џим Џајнс први је трчао испод 10 секунди на 100 метара 1968. године

У интервјуу за јапански лист Асахи Шимбун 9. јула, локални спринтер Рјота Јамагата није оклевао да заслуге за свој резултат на 100 метара испод 10 секунди постигнут месец дана раније припише „раду научника у последњих 20 година".

Ниједан јапански спринтер није пробио баријеру од 10 секунди све до 2017. године.

Од тада су то постигли Јамагата и још тројица других његових земљака.

Чини се и да проширење клуба „испод 10" у погледу броја и разноврсности порекла чини баријеру мање застрашујућом за спортисте.

То је мишљење Бингтиана Суа из Кине, који је 2015. година постао први мушкарац рођен у Азији који је претрчао 100 метара за мање од 10 секунди.

„Мислим да је баријера више психолошка него физичка ствар", рекао је он 2019. године.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кинески спринтер Бингтијан Су верује да је препрека од 10 секунди првенствено психолошки изазов

Доминација у медаљама

Наравно, ти напреци нису аутоматска гаранција успеха у побеђивању ове баријере.

До данас, на пример, многе земље, укључујући Индију, па чак и један читав континент (Јужна Америка) још нису произвеле мушког спринтера који је претрчао 100 метара за мање од десет секунди или спринтерку за мање од 11.

И заиста, проширење клуба „испод 10" није заиста нарушило равнотежу међу конкурентима кад је у питању освајање медаља.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Трке на 100 метара остају главни обрачун атлетичара Јамајке и Америке

И на мушким и на женским такмичењима, амерички и јамајкански спринтери систематски доминирају победничким постољима на Олимпијадама и Светским првенствима још од осамдесетих.

У мушкој трци, на пример, последњи мушки спринтер мимо ових земаља који је освојио олимпијско злато био је Канађанин Донован Бејли на Олимпијским играма у Атланти 1996. године.

У женској трци, победа Јулије Нестеренке на Олимпијским играма у Атини 2004. године било је изненађење чак и за ову белоруску спринтерку, будући да су америчке спортисткиње освајале ту трку на претходних пет Олимпијада - док су Јамајканке уредно победиле на наредна три издања.

Мало је вероватно да ће се ствари променити на Олимпијским играма у Токију, упркос томе што су прве после Болтовог повлачења: амерички спринтери имају четири од пет најбржих времена на мушких 100 метара 2021. године, док су три Јамајканке и једна Американка међу пет најбржих жена на планети ове године до сада.

Потпис испод видеа,

Како је трчање променило живот Ивана Мишкељина.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk