Климатске промене: Зашто се непрестано обарају рекорди временских услова

  • Фернандо Дуарте
  • ББЦ Светски сервис
A little girl wearing a mask at a flooded street in China

Аутор фотографије, Getty Images

Рећи да је олуја погодила кинески град Џенгџоу 19. јула је ублажавање чињеница. У току само једног дана, пало је 624 милиметара кише - што је скоро годишња количина - и довело до евакуације 200.000 људи и 33 смрти.

Недељу дана раније, катастрофална поплава у западној Немачкој оставила је за собом траг разарања, 177 смртних случајева и најмање 100 несталих људи, док је у поплавама у суседној Белгији страдало 37 особа.

Као и Кина, и два европска града била су погођена необично јаким падавинама.

И нису само политичари попут немачке канцеларке Ангеле Меркел упрли прстом у климатске промене као потенцијални узрочник ових трагичних догађаја.

„Кад видим број смрти у једној високо развијеној земљи као што је Немачка, бринем се како ће једно лоше припремљено друштво реаговати на глобално загревање", каже Вирабхадран Раманатан, индијски климатолог.

Овај професор са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу верује да ће се у наредних 20 година екстремни временски догађаји „прогресивно погоршавати".

„Ови екстремни временски догађаји сада су толико интензивни и чести да их није тешко приписати глобалном загревању и климатским променама", упозорава он.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Поплаве у Немачкој

Јесу ли заиста криве климатске промене?

У последње две деценије, научници су проучавали могуће корелације између екстремних временских догађаја и глобалног загревања изазваног људском емисијом гасова ефекта стаклене баште.

Иако у научној заједници постоји консензус да екстремни временски догађаји могу да имају природне узроке, све је више доказа да климатске промене узроковане човеком могу да учине ове догађаје учесталијим и интензивнијим.

Оно што је недвосмислено јесте да се 2021. године рекорди временских услова непрестано обарају широм света.

Прошлог месеца Америка и Канада доживеле су најтоплији забележени јун због топлотне куполе - планине топлог ваздуха која се наднела над огромно пространство и притиснула га.

Више од 1.200 дневних и 1.500 ноћних рекорда у температурама оборено је у северноамеричким градовима између 24. и 30. јуна, према подацима из Националне океанске и атмосферске управе.

За то време је у Канади рекорд ове земље у температурама оборен три дана заредом у Литону, у Британској Колумбији, са 49,6 степени Целзијуса, пре него што су шумски пожари скоро сравнили једно читаво село са земљом.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Канадско село Лајтон страдало је у пожару изазваном високим температурама

У обе државе још увек дивљају рекордни шумски пожари повезани са топлотним таласом и сушом која је уследила. Калифорнија је ове године већ доживела више од 4.900 пожара - 700 више него 2020. године.

У Москви је забележен најтоплији јунски дан у последњих 120 година, док су шумски пожари у Сибиру - једном од најхладнијих региона на свету - у јулу били на добром путу да поставе нови рекорд, према руским властима, а делови региона доживели најсувље лето за 150 година.

Индијска национална метеоролошка агенција известила је у мају да је главни град Њу Делхи оборио бар један временски рекорд сваког месеца још од августа 2020. године, од високих температура до падавина.

Аутор фотографије, Getty Images

Анализа коју је 2019. спровео калифорнијски климатски институт Беркли Земља показала је да је између маја и августа те године забележено скоро 400 највиших температура свих времена у 29 земаља на северној хемисфери.

Климатолог и историчар временских услова Максимилијано Херера тврди да је до сада у 2021. већ било постигнуто више од 260 рекорда високе температуре у 26 земаља.

„Број рекорда заиста је шокантан, нисмо их очекивали толико", каже Гирт Јан Ван Олденборг, климатски истраживач са Краљевског холандског метеоролошког института, једне од водећих светских организација које проучавају климатске промене.

„Највећи проблем је, међутим, што нисмо предвидели да ће оне бити таквог интензитета."

Да ли то научници не успевају да предвиде екстремне временске догађаје?

Аутор фотографије, Getty Images

Климатски научници већ годинама исправно упозоравају да ће убрзано загревање климе донети горе налете кише и опасније топлотне таласе, према ББЦ-јевом аналитичару животне средине Роџеру Харабину.

На пример, научници су 2004. проучавали жарки топлотни талас који је претходне године изазвао 30.000 смрти широм Европе и закључили да су емисије узроковане човеком током 20. века удвостручиле шансе за екстремне временске догађаје те врсте.

Али експерти кажу да постаје све теже предвидети такве екстреме и признају да нису успели да предвиде интензитет немачко-белгијских поплава и северноамеричке топлотне куполе.

Они сматрају да актуелно моделовање времена не успева зато што њихови компјутери нису довољно јаки да тачно пројектују тежину догађаја.

„Потребан нам је међународни центар за квантни скок до климатских модела који дочаравају фундаменталну физику која изазва екстреме", претходно је за ББЦ рекла бивша главна научница британске Метеоролошке службе професорка дејм Џулија Слинго.

„Уколико то не урадимо, наставићемо да потцењујемо интензитет/учесталост екстрема и њихову све неприкосновенију природу."

Није сваки оборен рекорд повезан са климатским променама

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Поплаве у централној Кини

Важно је истаћи, међутим, да није сваки екстремни догађај повезан са климатским променама и огранак климатске науке по имену атрибуција специјализује се за утврђивање узрока необичних временских догађај

Године 2013, на пример, истраживачи из британске Метеоролошке службе закључили су да је серија веома влажних лета у Великој Британији од 2007. до 2012. године била повезана са природним варијацијама температура у северном Атлантском океану.

Јужноамерички истраживачи такође су открили да су природни узроци били у корену екстремне суше која је у сезони 2019/20 изазвала огромне шумске пожаре у Пантаналу, највећој светској мочварној области.

Али је мало вероватно да је то случај и са северноамеричким топлотним таласом, према глобалном истраживачком конгломерату Светска временска атрибуција.

Он тврди да је рекордна температура „толико екстремна да се налази далеко изван параметара било којих историјски забележених температура".

Каже да је „на основу опсервација и моделовања, појављивање топлотног таласа са максималним дневним температурама као што су примећене у овој области буквално немогуће без климатских промена изазваних човеком."

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Поплаве у Делхију

Тим анализира и немачко-белгијске поплаве, а резултати се очекују до средине августа.

Доктор Ван Олденборг, који ће учествовати у анализи, каже да научници „знају да климатске промене чине да велике падавине буду учесталије".

Пронашли су доказе о утицају климатских промена узрокованих човеком у већини екстремних временских догађаја у последњих неколико година.

Карбон бриф, британски сајт који прати најновија достигнућа у климатологији, објавио је почетком године анализу више од 350 потврђених студија које су се бавиле са 405 екстремних временских догађаја и трендовима широм света у последње две деценије, све до 2020.

Око 70 одсто тих догађаја показало се да су учињени вероватнијим или интензивнијим климатским променама узрокованим човеком.

„Било је надреално и емотивно исцрпљујуће гледати запањујућу серију рекордних екстремних временских догађаја које смо искусили прошлог месеца.

Али за једног климатолога као што сам ја, нажалост, морам да кажем да то није велико изненађење", истиче амерички метеоролог Џеф Мастерс, који пише и за информативни сервис Климатске везе Универзитета на Јејлу.

Он се позива на студију из 2004. климатских научника са Харварда Пола Епстина и Џејмса Макартија у којем су они говорили о „знаковима нестабилности у оквиру климатског система".

„Они су упозорили да систем приређује 'велика и кажњавајућа изненађења' - што савршено описује северноамерички топлотни талас из јуна и европске поплаве из јула, додаје Мастерс.

„Свету је потребно делање"

Аутор фотографије, Getty Images

Док се све ово дешава, делегације из свих крајева света састаће се у Шкотској на новембарској Климатској конференцији Уједињених нација ЦОП26 како би представиле планове за смањење емисије угљеника.

Велики број научника и политичара верује да обавезивање као што је циљ задржавања раста глобалне температуре „далеко испод" два степена Целзијуса и ограничити га на 1,5 степени Целзијуса већ мора да се редефинише пред сам самит.

„Моја пројекција је да ће загревање достићи повећање од 1,5 степени Целзијуса пре 2030, плус минут пет година, шта год ми урадили", каже професор Раманатан.

„Наставиће се све до око 2040, а потом ће крива почети да опада у реакцији на климатске акције на глобалном нивоу. После 2040. године, почеће да се хлади… Под условом да деламо сад одмах."

То је упозорење које је колико ове недеље подржала извршна секретарка за климатске промене Уједињених нација Патриша Еспиноза.

„Шта још бројке могу да нам покажу што већ не видимо?", питала је она на састанку министара за енергију и животну средину земаља Г20.

„Шта још статистика може да нам каже о поплавама, пожарима, сушама, ураганима и другим смртоносним догађајима?"

„Бројеви и статистика су непроцењиви. Али оно што је свету потребно сада, више него било шта друго, јесте конкретно делање у вези са климом."

Погледајте видео о меди из Приштине који тражи спас од жеге

Потпис испод видеа,

Mедведи из Приштине траже спас од жеге

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk