Америка, убиства и историја: Чарлс Менсон - месијански вођа култа смрти

Charles Manson talks during an interview August 25, 1989.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије,

Менсон, на слици из 1989. године, слао је следбенике да чине убиства уместо њега

Месијански утицај Чарлса Менсона навео је његове следбенике да чине убиства.

Чланови његове такозване Породице одговорни су за низ убистава која су нарушила мир и љубав калифорнијског лета 1969. године.

У периоду од пет недеља, девет људи, међу којима и глумица Шерон Тејт, убијено на суров начин.

Упркос томе што лично није починио ниједно од тих убистава, Менсон је замало избегао смртну казну и остатак живота провео у затвору.

Рођен је као Чарлс Милс Медокс у Синсинатију, у Охају, 12. новембра 1934. године, ванбрачни син 16-годишње Кетлин Медокс.

Убрзо после рођења, његова мајка удала се за Вилијема Менсона и њен син је преузео очухово презиме.

Имао је тешко детињство.

Мајка му је била алкохоличарка и, кад је 1939. године завршила у затвору зато што је опљачкала бензинску пумпу, Менсон је дат на старатељство тетки и течи.

Кад је његова мајка пуштена на условну слободу 1942, живела је са осмогодишњим сином у низу оронулих соба пре него што је неуспешно поднела молбу суду да га да на усвајање.

Он је уместо тога смештен у католичку школу за дечаке из које је побегао после свега 10 месеци.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

У тинејџерском узрасту већ је био окорели криминалац

Менсонова пљачка продавнице пића обележила је почетак низа злочина, међу којима оружану пљачку, и накнадна затварања у бројне установе.

У 17. години већ је имао за собом низ пресуда, а један затворски социјални радник је у извештају написао за њега да је „агресивно антисоцијалан".

Пошто се побунио против затворских власти, класификован је као опасан.

Међутим, 1954. године, након извесног периода узорног понашања, пуштен је на условну слободу.

Преселио се у Западну Вирџинију да би био са мајком и 1955. године оженио се са Розали Џин Вилис, која је радила као сервирка у болници.

Овом кратком периоду скрашавања дошао је крај кад је осуђен на пет година условне затворске казне због крађе кола, која је преиначена у три године затвора након што се није појавио на суду на читање друге оптужнице.

Његова жена отишла је са другим човеком и њих двоје су се развели.

Веровања и учења

Менсон се спетљао са проститутком по имену Леона „Кенди" Стивенс, чија је уплакана молба суду да ће се венчати уколико он не оде у затвор навела судију да преиначи десетогодишњу затворску казну у условну због покушаја уваљивања украденог чека Министарства финансија.

Међутим, он је 1960. године поново прекршио условну слободу и наложено му је да одслужи условну казну.

Пуштен је из затвора 1967. године, упркос томе што је молио власти да му допусте да остане иза решетака.

Провевши пола живота по разним установама, сматрао је да није способан да се суочи са спољним светом.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Три чланице његове Породице - Сузан Еткинс, Патриша Кренвинкел и Лесли Ван Хаутен - стижу на суд

Преселио се у Сан Франциско, где је упознао библиотекарку по имену Мери Банинг, на крају је убедивши да допусти још једној жени живи са њима.

Према једном сведочанству, у стану је живело најмање 18 жена у првој инкарнацији онога што ће касније добити име Породица Менсон.

Под утицајем значајне количине дрога, највише ЛСД-а, Менсон се наметнуо као гуру, проповедајући мешавину веровања и учења бројних култова.

Убедио је низ острашћених следбеница да је он у ствари Христ.

Пре краја 1967. године, Менсон и неки од његових следбеника пошли су на турнеју по земљи у старом аутобусу, прекривеном хипи обележјима.

У бизарном уводу у каснија дешавања, Породица се уселила у луксузну кућу бубњара Бич Бојса Денис Вилсона, где је музичар затекао себе како издржава Менсонову све бројнију свиту.

Он је упознао Менсона са великим бројем пријатеља који су радили у музичком и шоу бизнису.

Расни рат

Пошто ју је избацио Вилсонов менаџер, Породица се преселила на оронули ранч, где је Менсон постао опседнут песмом Helter Skelter са Белог албума Битлса, објављеног у новембру 1968. године.

Невини текст песме Ленона и Макартнија о тобогану на дечјем игралишту Менсон је протумачио као почетак расног рата између црнаца и белаца.

У Менсоновом побрканом уму, црнци ће на крају победити, али ће морати да се ослоне на савете Породице да би изградили нови друштвени поредак.

Прво убиство извршено је 25. јула 1969. године, кад је Менсон послао троје чланова у кућу познаника Герија Хинмана, који је, веровао је Менсон, ту држао уштеђевину.

Пошто је држан као талац два дана, Хинмана је на смрт избо ножем члан Породице Боби Босолеј.

Осмог августа Менсон је послао четири члана Породице у изнајмљену кућу музичког продуцента Терија Мелчера, са упутством да убију свакога кога сретну.

Мелчер је претходно одбио Менсонов захтев да потпише уговор за плочу.

Међутим, Мелчер се преселио, а кућу је изнајмио филмском режисеру Роману Поланском и његовој супрузи глумици Шерон Тејт.

Банда је прво упуцала 18-годишњег младића ког је затекла испред куће, а потом упала унутра и убила четири станара, фризера Џеја Сибринга, пријатеља Поланског и велику сценаристичку наду Војчека Фрајковског и девојку Фрајковског Ебигејл Фолџер.

Сам Полански је послом био у Лондону.

Тејт, која је била у осмом и по месецу трудноће, подлегла је ранама од ножа, а њеном крвљу је на зиду куће исписана реч „свиња".

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Шерон Тејт (26) и Роман Полански венчали су се само годину дана раније

Наредне ноћи је Менсон, који није био присутан током претходних убистава, отишао са шест чланова Породице до куће власника супермаркета Леноа Лабјанке и његове жене Розмери.

Пар је избоден на смрт, мада је, пошто их је везао, Менсон напустио кућу пре него што су напади почели.

Последња жртва била је Доналд Шеј. Менсон је наложио Стиву Грогану, члану Породице, да убије бившег филмског каскадера, за ког је веровао да је пренео информације полицији.

Шејеви посмртни остаци нису пронађени све до 1977. године, кад је Гроган одвео полицију до места на ком га је закопао осам година раније.

Полиција је претходно искључила повезаност између убистава Тејт и осталих и брачног пара Лабјанка.

До преокрета је дошло тек кад су Менсон и неки чланови Породице ухапшени након оптужби да су оштетили део Националног парка Долине смрти спаливши украдена возила.

Булажњење

Док су држани у притвору, чланица Породице Сузан Еткинс поверила се другим двема затвореницама да је учествовала у убиствима, а ове су то пријавиле властима.

Суђење је било обележено низом ометања чланова Породице и булажњењем самог Менсона у говору који је одржао у властиту одбрану.

Менсон и још троје оптужених чланова Породице осуђени су на смрт.

Жалбени процес је одложио извршење, а пресуде су преиначене у доживотне казне затвора кад је Калифорнија укинула смртну казну 1972. године.

Публицитет који је пратио Чарлса Менсона и његову Породицу није јењавао.

Једна од његових следбеница, Линет „Сквики" Фром осуђена је 1975. године на доживотну казну затвора кад је покушала да изврши атентат на председника Форда.

И сам Менсон је остао у жижи јавности.

Из затвора је осамдесетих дао четири телевизијска интервјуа, најславнији Дену Снајдеру са НБЦ Њуза и Чарлију Роузу са ЦБС-а, а потоњи интрвју је освојио награду Еми.

Аутор фотографије, Manson Direct/Polaris/Eyevine

Потпис испод фотографије,

Његов планирани брак са Елејн "Стар" Бартон није спроведен у дело

На преласку у нови век, Менсон и његови следбеници постали су нека врста култа, са сајтовима које су у његову част покретали људи који нису били ни рођени кад је Породица починила убиства.

Једна од тих обожаватељки била је Афтон Елејн „Стар" Бартон, која је почела да се дописује са Менсоном 2007. године док је имала само 17 година.

Касније је саопштила да су се она и Менсон верили. Дозвола за венчање је издата, али је истекла пре него што је искоришћена.

Певач Мерилин Менсон позајмио је његово презиме, док је британски бенд Касабијан назван по Линди Касабијан, чланици Породице која је избегла оптужницу сведочећи против бивших сарадника.

Винсент Буљоси, тужилац на његовом суђењу, и аутор књиге Хелтер Скелтер, хронике читавог случаја, овако је то објаснио.

„Само име Менсон постало је метафора зла, а зло има своју привлачност."

Менсон је 12 пута подносио захтев за условну слободу, али су сви одбијени.

Ни судска саслушања, нити лавина потоњих позитивних написа, нису пружили дефинитивно објашњење за Менсонову мотивацију нити, можда још загонетније, мотивацију оних који су одлучили да га следе и почине убиства уместо њега.

Потпис испод видеа,

Идентитет мистериозног серијског убице из 19. века Џека Трбосека никада није откривен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk