Климатске промене: Црвени аларм за човечанство - тврде научници Уједињених нација у најновијем извештају

  • Meт Мекграт
  • Дописник из области животне средине
drought

Аутор фотографије, Reuters

Негативан утицај човечанства на климу „је чињеница", наводи су у извештају научника Уједињених нација.

Стална емисија гасова може да допринесе да се кључна температурна граница пробије за мало више од десет година, истичу.

Аутори извештаја наводе да ниво мора расте и да не могу да одбаце могућност да ће достићи два метра до краја века.

Али нову наду представљају планови за смањење емисија гасова који доводе до ефекта стаклене баште - то би требало да стабилизује раст температура.

Извештај Међународног панела за климатске промене (ИПЦЦ) објављен је на 42 стране.

Састоји се од више засебних, мањих извештаја који ће бити објављивани редовно током наредних месеци,

То је прва велика научна анализа климатских промена од 2013.

Извештај је објављен три месеца уочи конференција ЦОП26 у Глазгову на којој ће светски лидери разговарати о борби против климатских промена.

„Данашњи извештај представља црвени аларм за човечанство", рекао је Антонио Гутереш, генерални секретар УН.

„Ако удружимо снаге, можемо да спречимо климатску катастрофу. Али данашњи извештај је јасан знак да немамо времена за губљење, нити изговоре.

Рачунам на светске лидере и све остале факторе да ће осигурати да ЦОП26 конференција буде успешна."

Документ ИПЦЦ обојен је јаким, самоувереним тоном, а између осталог, наводи се да је „недвосмислено да је утицај човек довео до загревања атмосфере, океана и копна".

Према речима професора Еда Хокинса са Универзитета Рединг у Великој Британији и једног од аутора извештаја, научници не могу бити јаснији по овом питању.

„То је чињеница, не можемо бити сигурнији - недвосмислено је и неспорно да људи доводе до загревања планете."

Аутори кажу да су од 1970. глобалне површинске температуре расле брже него у било ком другом педесетогодишњем периоду у протеклих 2.000 година.

Ово загревање „већ утиче на многе временске и климатске услове у свим деловима света".

Било да се ради о топлотним таласима попут оних у Грчкој и западној Северној Америци, или о поплавама у Немачкој и Кини, људски фактор је постао „све утицајнији у последњој деценији".

Неке од најважнијих чињеница из ИПЦЦ извештаја:

  • Глобална површинска температура Земље била је 1,09 степени Целзијуса виша у деценији од 2011. до 2020. него у периоду 1850. до 1.900.
  • Протеклих пет година било је најтоплије од 1850. године
  • Недавна стопа раста нивоа мора скоро се утростручила у односу на период од 1901. до 1971.
  • Људски утицај је „врло вероватно" (90 одсто) главни покретач глобалног повлачења глечера од 1990-их и смањења арктичког морског леденог покривача
  • „Практично је извесно" да су топлотни екстреми, међу њима и топлотни таласи, постали све учесталији и интензивнији од педесетих година, док су хладни периоди постали ређи и мање озбиљни

Океани ће се и даље загревати и постати киселији, а планински и поларни глечери ће се наставити топити деценијама или вековима - наводи се у извештају.

„Последице ће се и даље погоршавати, како се Земља буде све више загревала", рекао је професор Хокинс.

„И за многе од ових последица, нема назад."

Потпис испод фотографије,

Раст нивоа мора

Када је у питању пораст нивоа мора, научници су направили приказе различитих сценарија у зависности од количине емисије штетних гасова.

Не могу да искључе могућност да ће ниво мора порасти до око два метра до краја века, као ни раст од пет метара до 2150. године.

Такви исходи, иако мало вероватни, значили би и претњу поплавама за милионе људи у приобалним подручјима до 2.100 године.

Један од кључних аспекта извештаја је очекивана стопа раста температуре и шта то значи за безбедност човечанства.

Аутор фотографије, ANDY RAIN

Скоро све државе света сагласиле су се са циљевима Париског споразума о клими 2015.

Циљ тог споразума је да задржи пораст глобалних температура знатно испод два степена у овом веку и да све земље наставе да уложе напоре да температура порасте мање од 1,5 степени.

У новом извештају наводи се да, према свим могућим сценаријима које разматрају научници, ниједан од ових циљева неће бити достигнут у овом веку, осим ако не дође до великог смањења емисије угљеника.

Аутори верују да ће раст од 1,5 степени бити достигнут до 2040. у свим могућим сценаријима.

Ако се емисије не смање у наредних неколико година, то ће се догодити и раније.

Овакав пораст температуре већ је предвиђен у посебном извештају ИПЦЦ из 2018. године, а нова студија то сада потврђује.

„Постићи ћемо раст од један и по степен у појединим случајевима много раније. Већ смо то постигли за два месеца током Ел Ниња 2016", рекла је професорка Малти Мајнсхаузен, једна од ауторки извештаја ИПЦЦ.

Последице прекорачења раста температуре од 1,5 степени биле би веома лоше за свет који је већ пролази кроз повећан број екстремних временских непогода због пораста температуре од 1,1 степен од прединдустријског периода до данас.

„Видећемо још интензивније и учесталије топлотне таласе", рекла је Фридрике Ото са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији и једна од ауторки извештаја.

Пет кључних тачака за будућност

  • Температуре ће до 2040. порасти за један и по степен у односу на ниво из периода од 1850. до 1900. у свим могућим сценаријима
  • Арктик ће вероватно и практично бити без леда у септембру барем једном пре 2050. у свим проученим сценаријима
  • Све чешће ћемо сведочити екстремним појавама „без преседана у историјским записима" чак и при загревању од један и по степен
  • Екстремни инциденти везани за раст нивоа мора на половини локација за мерење плиме и осеке, који су се до сада дешавали једном у веку, у будућности ће се догађати једном годишње
  • У многим регионима ће вероватно бити више пожара

Пратите ББЦ дописника из области животне средине Мета Мекграта на Твитеру

Пиво као оруђе за борбу против климатских промена

Потпис испод видеа,

Климатске промене и пиво: Пивара која користи алге како би смањила емисију угљен-диоксида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk