Рат у Авганистану и Америка: После пада Кабула, расте незадовољство Бајденом

  • Бур Денг, Сем Фарзенех и Тара Макелви
  • ББЦ Њуз Вашингтон
Hadia Essazada
Потпис испод фотографије,

Хадија Есазада, која је побегла из Авганистана у Америку, не може да преболи трауме из прошлости и плаши се за будућност

Муњевити напредак талибана у преузимању земље навео је Американце авганистанског порекла, бивше генерале и водеће државнике да оптуже председника Џозефа Бајдена за брзоплето повлачење Сједињених Америчких Држава.

Али чини се да је јавност на његовој страни - за сада.

Хадија Есазада је плакала док је препричавала ужасе које су јој талибани приредили на њеном властитом кућном прагу, прво јој претукавши оца, а потом јој и убивши брата.

Први пут су „претукли мог оца челичном шипком зато што су тражили мог старијег брата", који се борио против њихове власти деведесетих, рекла је она за ББЦ на персијском.

Они су побегли из своје куће у северном граду Мазар-И-Шарифу, али „после шест месеци, кад смо се вратили у наш дом, талибани су нам поново дошли у посету. И одвели су мог млађег брата."

„Не знам колико је дана прошло када је продавац из радње у нашем крају дошао до мог оца да му каже да му је син убијен", рекла је она.

Талибани су га убили и вукли његово тело по улицама.

Родбини није било дозвољено да покупи његово тело недељама, а до тада је псима било допуштено да оскрнаве његове посмртне остатке.

Есазада, која је данас у двадесетим и живи у Америци, рекла је да се плаши за сигурност и Авганистана и њеног новог дома у Америци, сада када су талибани поново преузели контролу.

„Талибани се ништа нису променили", рекла је она.

„Да ли неко заиста жели да се поново врати у Авганистан?".

Бајденово обећање да ће повући снаге

За његове критичаре, председникова одлука да оконча најдужи амерички сукоб поништила је 20 година преданог рада и пожртвовања, утрла пут хуманитарној катастрофи и довела у питање кредибилитет САД-а.

Многи од оних најближих сукобу - Авганистанци, војници и државници - одавно су скептични према председниковом ставу да од владе у Кабулу може да се очекује да сама очува безбедност у земљи.

После пада главног града у недељу, неки се питају да ли је само питање времена пре него што америчко гласачко тело зажали због Бајденовог потеза испуњавања дугогодишњег обећања о повлачењу.

Погледајте видео: Које су поруке талибана?

Потпис испод видеа,

Пад Кабула: Повратак бруталног режима или спремност на компромис

Бајденова одлука да повуче трупе не представља никакво изненађење.

Још од његових дана као потпредседника Барака Обаме, он је одувек инсистирао да рат треба да буде ограничен.

Као сенатор из Делавера 2001. године, придружио се једногласној одлуци да се одобри употреба војне силе у Авганистану.

Али се противио слању више трупа које је Обама одобрио 2009. године, као тзв. „налет".

„Бајден је био прилично недвосмислен кад је у питању Авганистан", каже за ББЦ Брет Бруен, бивши дипломата присутан на заседањима Савета за националну безбедност Обамине администрације.

„Он је рекао да треба да бежимо одатле колико нас ноге носе."

Бајден је чврсто заговарао тај свој став и понекад је за њега то постајало лично питање, присећа се Бруен.

„Трудио се да придобије читаву салу на своју страну", каже он.

Као кандидат за Белу кућу 2019. године, Бајден је подсетио гласаче да ће он бити први председник после Двајта Ајзенхауера из педесетих који има дете као учесника у активном сукобу.

У мемоарима, Ричард Холбрук, специјални изасланик за Авганистан у раним Обаминим годинама, присетио се да му је Бајден бесно рекао да „неће слати сина тамо назад да ризикује живот у име права авганистанских жена… Они нису због тога тамо."

Али његово дуго искуство у спољној политици урадило је вероватно још и више на обликовању председниковог става, каже Бруен.

„Проживео је толико тих сукоба, не само Вијетнам и Ирачки рат, већ и Косово и Гренаду. Мислим да постоји извесна трезвеност у начину на који он гледа на те изазове, али и умор."

Као кандидат за председника, Бајден је за ЦБС рекао 2020. године да САД треба да имају трупе у Авганистану „само да би се постарале да је немогуће за талибане, ИСИС или Ал Каиду да поново тамо стекну упориште."

Али то се није десило.

У недељу су талибански борци стигли до главног града Авганистана и наишли на врло мало отпора после ужурбаног пребацивање особља САД-а и њених савезника авионом из земље.

За свега неколико сати, међународни аеродром Карзаи укинуо је све путничке летове, а владине снаге у авганистанском главном затвору близу ваздухопловне базе Баграм предале су се побуњеницима.

Бајден је у суботу био присиљен да одобри ангажовање хиљаде додатних америчких војника „да бисмо били сигурни да ћемо имати уредно и безбедно повлачење америчког особља и другог савезничког особља" и изведемо „безбедну евакуацију" Авганистанаца који се налазе у „посебној опасности" од талибана.

Погледајте драматичне сцене са аеродрома у Кабулу

Потпис испод видеа,

Хаос на аеродрому у Кабулу

Рани знаци упозорења

Амерички обавештајни документ који је процурео овог месеца упозорио је да би авганистанска влада која ужива подршку Запада могла да падне у року од 90 дана од повлачења америчке војске.

Бајденов претходник Доналд Трамп оптужио га је за „слабост, неспособност и потпуну стратешку инкохеренцију", али су неки подсетили да је за то делимично крив управо споразум о повлачењу који је његов тим уговорио са талибанима прошле године.

Неке од замерки на Бајденов план о повлачењу подсећају на упозорења изречена пре много година.

Упитан 2009. године да ли његов предлог да се смањи број војника може да успе, Стенли Макристал, тадашњи амерички командант у Кабулу, одговорио је: „Укратко, не."

После брзог талибанског преузимања територије у протеклих неколико недеља, то предвиђање испоставило се тачним.

Генерал Дејвид Петреус, који је заменио Макристала на месту команданта, рекао је за ББЦ: „Ситуација је очигледно катастрофална."

„Ми бисмо буквално морали да преиначимо ту одлуку", рекао је он.

„Плашио сам се да ћемо у будућности зажалити због те одлуке, а ми смо већ зажалили.

„Нема доброг исхода сем уколико Сједињене Америчке Државе и њихови савезници не признају да смо починили озбиљну грешку."

Хусеин Хакани, пакистански амбасадор у САД 2009. године, рекао је за ББЦ: „Бајден је одувек говорио 'наша борба се тиче Ал Каиде, а не талибана'. Одувек сам сматрао да је то наивно."

Шер Хусеин Јагори, Американац авганистанског порекла, изгубио је руку служећи као преводилац за америчке трупе 2003. године.

Сада амерички држављанин, он рекао је да је љут због америчког повлачења.

Бајден је „оставио авганистански народ у рукама талибана", рекао је он за ББЦ на персијском.

„Не верујем више америчкој влади", рекао је он.

„Моја супруга и мој син гласали су за Бајдена. Рекао сам им да то не чине. Сада су ми дошли и рекли да мисле да сам био у праву. Неће поново гласати."

Анкете доследно показују да је повлачење популарно међу Американцима изнуреним од 20 година проливене крви и потрошеног баснословног богатства, као и вишегодишњих обећања о повлачењу.

Док је био на власти, Обама је обећао да ће се повући из Авганистана.

Кандидујући се за председника, Доналд Трамп се агресивно противио наставку „бескрајног рата" - он је заказао датум одласка америчких трупа за 1. мај ове године.

Још колико прошлог месеца, огромна већина Американаца - 70 одсто или више - подржало је Бајденово повлачење, према анкети Хариса и Чикашког савета.

Али то је било пре муњевитог продора талибана.

Како се ситуација на терену мења - а ветерани су ужаснути извештајима о погубљењима Авганистанаца који су служили са њима, о талибанским борцима који заузимају бивше савезничке положаје и о групама за помоћ које упозоравају на надолазећу хуманитарну кризу - повлаче се паралеле са неславним одласком из Вијетнама 1975. године.

„Теоретски су Американци желели да оду", каже Бруен.

„Али практично, кад виде ове слике талибана како се возе улицама и америчке снаге како беже као што су бежале из Сајгона, то је пилула коју је веома тешко прогутати."

Шта је рекао Бајден

Док многи пореде одлазак Американаца и савезника са Сајгоном и ратом у Вијетнаму пре више од четири деценије, Бајден каже да је мисија САД успела и да Американци не треба да се боре у рату за који авганистанска војска нема воље да се бори.

Према његовим речима, Америка је успела да убије Осаму бин Ладена, некадашњег лидера терористичке мреже Ал Каиде.

„Упорно сам говорио дуги низ година да наша мисија у Авганистану треба да буде контратерористичка, а не да градимо нацију", изјавио је Бајден.

Додао је да је, док је био потпредседник у време администрације Барака Обаме, увек био против повећања присуства САД у Авганистану.

Аутор фотографије, AFP/Getty Images

Потпис испод фотографије,

Упоређивање: амерички хеликоптер на крову америчке амбасаде у Сајгону 1975. године и хеликоптер на крову америчке амбасаде у Кабулу 2021. године

Бајден је оценио да би Кина и Русија желели да САД троше и даље милијарде долара у Авганистану.

„Када сам се сусрео са авганистанским председником Ашрафом Ганијем у јуну у Белој кући, причали смо отворено.

„Разговарали смо о томе да ли је њихова војска спремна да се бори у грађанском рату када ми одемо, да ли њихова влада жели да се бори против корупције. Ништа нису урадили.

„Господин Гани ме је уверавао да ће се њихова војска борити", наставио је Бајден.

Он је поручио да Американци неће гинути у рату у којем Авганистанци нису спремни да се боре.

„Њихова војска је бројала 300.000 људи, дали смо им оружје, плате, добијали су помоћ из ваздуха.

„Дали смо им шансу, али нисмо могли да им дамо вољу да се боре", додао је Бајден.

Рекао је и да не жели да више види надгробне споменике на војном гробљу у Арлингтону у Вирџинији.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије,

Очајнички покушаји Авганистанаца да уђу на аеродром који контролишу америчке снаге

Додао је да чврсто стоји иза одлуке да повуче америчке трупе из Авганистана, али и да „никада не постоји добро време за повлачење".

„После 20 година научио сам на тежи начин да не постоји добро време за повлачење америчких снага", нагласио је Бајден.

Он је оценио да је напредовање талибана било много брже него што је ико могао да предвиди, а да су се политички лидери предали и напустили земљу и Кабул пао у руке побуњеника.

„Наставићемо да подржавамо Авганистанце кроз дипломатију, заговараћемо људска права у тој земљи, права жена и девојчица.

„Међутим, решење није бесконачни ратни сукоб, него дипломатија, економија и позивање међународне заједнице да нам се прикључи", закључио је Бајден.

Можда ће вас занимати и видео: Колика је цена рата у Авганистану?

Потпис испод видеа,

Сједињене Државе и НАТО се повлаче из Авганистана после двадесет година.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk