Шведска и злочини: Петер Карлсон - болно разрешење случаја убиства шведског хокејаша из 1995. године

  • Тригве Скогсет
  • ББЦ Спорт
BBC Sport Insight banner

Аутор фотографије, Västerås IK/VIK.se

Потпис испод фотографије,

Петер Карлсон је имао 29 година када је избоден на смрт

Када је Лиф Рохлин ушао у свлачионицу пред суботњи тренинг, тамо је била полиција.

Рекли су му да је његов пријатељ и бивши саиграч убијен на улици, недалеко од његовог стана.

Рохлин, који је претходне године освојио златну олимпијску медаљу са репрезентацијом Шведске и који ће касније заиграти и у америчкој НХЛ лиги, каже да се не сећа тачних речи које су полицајци изговорили тог мартовског јутра 1995. године.

Не може да се сети ни да ли је баш у свлачионици сазнао колико је било брутално убиство његовог пријатеља, који је био избоден 64 пута.

Не сећа се ни где је био када је први пут чуо да је човек повезан са неонацистичким групама ухапшен, или да је полиција сумњала да је његов пријатељ убијен пошто је покушао да се удвара том мушкарцу.

Оно чега се Ролин сећа је да је тренинг био одложен на сат времена.

Вастерас је следећег дана играо одлучујућу плеј-оф утакмицу.

Сећа се да је пре почетка меча одржан минут ћутања и да су убедљиво изгубили ту утакмицу.

„Све је било тотално апсурдно", каже Рохлин данас.

„На леду је било неколико играча који су га добро знали.

„Када би се данас десило нешто слично, утакмица не би била одиграна. Добили бисмо мало времена да се саберемо".

Више од две деценије је прошло од трагичне смрти 29-годишњег хокејаша Петера Карлсона.

Пријатељи и активисти су и даље бесни због догађаја који су потом уследили.

Карлсон се никада није вратио кући тог петка увече, у пролеће 1995. године.

Према судским документима, 19-годишњак који је признао да га је убио је био члан локалне скинхед групе повезане са неонацистичким покретом.

Током сва три судска процеса која су уследила после Карлсонове смрти - процес је стигао све до шведског Врховног суда - оптужени је све време тврдио да убиство није било планирано и да је био „испровоциран".

Тврдио је да је налетео на Карлсона док се враћао са провода у Вастерасу, граду који се налази на сат времена вожње западно од Стокхолма.

Рекао је да су једно време ходали у истом смеру, пре него што му је Карлсон рекао да је згодан, зграбио га за главу и привукао себи.

У минутима који су уследили, човек је убо Карлсона у груди, главу, лице и леђа.

Остављен је тешко повређен, толико да га први полицајац који је дошао на лице места, иначе његов тренер у млађим категоријама, уопште није препознао.

Није било сведока који су присуствовали оном што се десило те ноћи.

Суд је морао да се ослони на сведочење оптуженог који је рекао да је га је обузео бес и да се успаничио.

Током претреса његовог дома, полиција је пронашла памфлете и антигеј пропагандне материјале.

Али без обзира на све то, као и на бруталну употребу силе, Врховни суд је подржао оригиналну пресуду - убиство из нехата.

Убица је био осуђен на осам година затвора.

Аутор фотографије, Västerås IK/VIK.se

Потпис испод фотографије,

Карлсон је припадао генерацији талентованих хокејаша из Вастераса

Јутро после Карлсонове смрти, зазвонио је телефон у дому менаџера шведске репрезентације, Курта Лундмарка.

Он је седео за кухињским столом, недалеко од куће у којој је Карлсон одрастао.

Лундмарк је предводио Шведску када је освојена прва, легендарна златна олимпијска медаља на зимској Олимпијади у Лилехамеру, 1994. године.

Пре тога, он је неколико година тренирао Карлсона у омладинском тиму Вастераса.

„Био сам шокиран, покушавао сам да схватим шта сам чуо преко телефона", каже он.

„Петер је био од оних момака који би, када би видели да сте код куће, свратио да поразговара са вама. Од оних у чијем се присуству сви осмехују".

Лундмарк је пажљиво пратио случај док се он провлачио кроз шведски правосудни систем.

Начин на који је Карлсон био представљен му је сметао све до данашњег дана.

Одувек је веровао да је пресуда била погрешна.

„Мислим да суд није имао прилику да у довољној мери чује какав је заиста био Петер", каже он.

Додаје да би био проблем наћи било кога у Вастерасу ко га не би описао као безазленог и безопасног младића.

„Искључиво су се ослањали на причу коју је испричао убица".

Денис Мартинсон, ванредни професор и експерт за кривично право на универзитету у Стокхолму, има идентично мишљење.

По њему, детаљима као што је антигеј литература која је пронађена у дому убице, није дата дужна пажња.

С друге стране, каже он, постоји велики прогрес у препознавању злочина из мржње против мањинских група у Шведској.

Током 80-тих и 90-тих година прошлог века, у земљи се десила серија убистава геј људи.

Факундо Унија, геј активиста из Стокхолма, пратио је неке од тих случајева као новинар.

Он сматра да је одбрана позната и као „геј паника", била доказано ефектан начин који је бројним оптуженицима донео много блаже казне за оно што се сматра злочином из мржње.

Ова правна стратегија - којом окривљени истичу да су били изложени нежељеним истополним сексуалним провокацијама - и даље је прихватљива у многим деловима света.

Према истраживањима Вилијамс института при правном факултету на Универзитету у Калифорнији у Сједнињеним Државама, „одбрана по основу геј и транс панике и даље је могућа у већини држава".

У Великој Британији се ова тактика од 2003. године све мање примењује, после упутства Крунског тужилаштва о „проактивном приступу" ка „хомофобном и трансфобном злочину".

Унија сматра да је општи сентимент према геј особама током 90-тих година значио и далеко мању наклоност према жртвама у таквим случајевима, што је затим водило и ка мањим казнама за преступнике.

„Одбрана је користила становиште које се очитавало у опису - 'тај тип ми се набацивао, морао сам да га се отарасим'", каже Унија.

Потпис испод видеа,

Терапија конверзије хомосексуалности: Како је један младић схватио да је хомосексуалац

Током шетње мирном, резиденцијалном улицом у којој је Карлсон убијен, недалеко од центра Вастераса, његов некадашњи саиграч Рохлин показује празно место испред једне од кућа.

„Овде се налазила комеморативна плоча која је указивала на оно што се овде догодило. Не знам зашто су је склонили", каже он уз уздах.

Карлсон је припадао генерацији младих играча из Вастераса која је имала велики утицај на шведски хокеј на леду.

Тројица освајача злата у Лилехамеру 1994, су били његови пријатељи и бивши саиграчи.

„Била је то страшна вест", каже Патрик Јухлин, који је за убиство сазнао док је играо за Филаделфија Флајерсе у НХЛ лиги.

,,Моје прво питање је било зашто и како је ово уопште могло да се догоди. Завршило се са неколико телефонских разговора".

Карлсон је био пар година старији од Рохлина и Јухлина.

Када су дошли у развојни тим Вастераса, он је био један од играча на којег су се угледали.

„Био је први који нас је позвао на неку забаву", каже Рохлин.

„Никада није било ни трунке било чега лошег у том типу. Константно је био весео и радостан".

Аутор фотографије, Trygve Skogseth

Потпис испод фотографије,

Некадашњи Карлсонов саиграч, Рохлин, на гробљу надомак Вастераса

У месецима који су уследили после Карлсонове смрти, Рохлин је био заокупљен припремама за првенство света које је требало да се одржи у Шведској.

Тренер Лундмарк је играчима дао инструкције да не читају новине и да не гледају телевизију која се интензивно бавила овим случај

„Сматрао сам да је најбоље да све то заборавимо и да се фокусирамо на игру што је више могуће", каже он.

Усред припрема, са тројицом играча је отишао на Карлсонову сахрану и у препуну цркву у Вастерасу.

За Карлсонове пријатеље су новински извештаји по којима је младић убијен после удварања другом мушкарцу били шокантни.

Карлсон није јавно био геј.

Према судским списима, он је поделио то са неколицином посетилаца ноћног клуба у којем је био ноћ пре него што је избоден.

Што се тиче његових пријатеља, пред њима то никада није помињао.

„Ако је био геј, погађа ме то што са нама никада није разговарао о томе", каже Рохлим.

„Ово је по свему била трагедија. Водили смо прилично исцрпне разговоре о свему.

„То да нам никада ништа није ни поменуо звучи невероватно, с обзиром на то колико смо се познавали".

Карлсонови саиграчи су се још одавно опростили од професионалног бављења хокејом на леду.

Док стоји испред малог сивог гроба на гробљу надомак Вастераса, Рохлин каже да га смрт пријатеља и даље јако прогања, чак и после 26 година.

„Да је пресуда била и 12 или 24 године затвора, било би свеједно", додаје он.

Аутор фотографије, AFP

Можда ће вас занимати и овај видео: Моја борба као интерсекс фудбалера"

Потпис испод видеа,

„Моја борба као интерсекс фудбалера"

Аутор фотографије, AFP

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk