Климатске промене: У свету сада има дупло више дана са температуром већом од 50 степени

  • Беки Дејл и Насос Стилијану
  • Дата новинари
Image of a man trying to cool off in front of a fan

Број екстремно врелих дана сваке године кад температура достигне 50 степени Целзијуса удвостручио се од осамдесетих, показала је ББЦ студија.

Они се бележе и у више области света него пре, представљајући до сада невиђене изазове по људско здравље и начин на који живимо.

Укупан број дана са изнад 50 степени Целзијуса повећао се у свакој од протекле четири деценије.

Између 1980. и 2009. године, температуре су премашиле 50 степени Целзијуса у просеку око 14 дана годишње, скочивши на 26 дана годишње између 2010. и 2019. године.

У истом периоду, температуре од 45 степени Целзијуса и изнад дешавале су се у просеку додатне две недеље годишње.

„Ово повећање може 100 одсто да се припише сагоревању фосилних горива", каже докторка Фридерике Ото, водећа климатска научница.

Док се цели свет загрева, екстремне температуре постају све вероватније и више.

Велике врућине могу да буду смртоносна по људе и природу, и да изазову огромне проблеме по зграде, путеве и електричну мрежу.

Температуре од 50 степени Целзијуса дешавају се превасходно на Блиском истоку и у Заливским регионима.

А након рекордних температура од 48,8 степена у Италији, и 49,6 степена Целзијуса у Канади овог лета, научници су упозорили да ће се дани са више од 50 степени Целзијуса дешавати и другде уколико не смањимо емисију фосилних горива.

„Морамо да деламо брзо. Што брже будемо смањили наше емисије, боље ће по нас бити", каже климатски истраживач доктор Сихан Ли.

„Ако се емисије наставе, а ништа се не буде предузимало, не само да ће ови екстремни топлотни догађаји постати снажнији и чешћи, већ ће кризна реакција и опоравак постати тежи", упозорава доктор Ли.

ББЦ анализа показала је да су се у најскоријој деценији максималне температуре повећале за 0,5 степени Целзијуса у поређењу са дугорочним просеком између 1980. и 2009. године.

Али ова повећања не осећају се једнако широм света.

Источна Европа, јужна Африка и Бразил доживели су да неке максималне температуре порасту за више од један степен Целзијуса, а делови Арктика и Блиског истока забележили су пораст од више од 2 степена Целзијуса.

Научници позивају светске лидере да хитно предузму мере на самиту УН у новембру, где ће се од влада затражити да се обавежу на нова смањења емисија како би се ограничио глобални раст температура.

Последице екстремних врућина

Ова ББЦ анализа покренула је документарни серијал по имену Живот на 50 степени истражујући како екстремна врелина утиче на животе широм света.

Чак и испод 50 степени Целзијуса, високе температуре и влага могу да доведу до озбиљног ризика по здравље.

Чак 1,2 милијарде људи широм света могло би да се суочи са условима топлотног стреса пре 2100, ако се актуелни ниво глобалног загревања настави, према студији Универзитета Ратгерс објављеној прошле године.

То је најмање четири пута више од људи погођених данас.

Људи се суочавају и са тешким изборима док се терен око њих мења, јер екстремна врелина повећава шансе за избијање суша и шумских пожара.

Шеик Казем Ал Каби је узгајивач пшенице из једног села у централном Ираку, које доживљава екстремне температуре скоро сваке године.

Земља око њега је некада била довољно плодна да прехрани њега и његове комшије, али је постепено постала сува и јалова.

„Сва ова земља је била зелена, али све је то сада нестало. Сада је то пустиња, пуст предео."

Скоро сви из његовог села преселили су се како би тражили посао у неким другим покрајинама.

„Изгубио сам брата, драге пријатеље и лојалне комшије. Делили су све са мном, чак и мој смех. Сада нико више не дели ништа са мном, нашао сам се лицем у лице са овом пустом земљом."

Методологија

Температура у мом крају је премашила 50 степени Целзијуса, зашто то није приказано?

Извештаји о рекордним температурама обично потичу из мерења обављених на појединачним метеоролошким станицама.

Али подаци које смо ми проучили представљају веће области од оних које покрива једна станица.

На пример, Национални парк Долине смрти у јужној Калифорнији једно је од најврелијих места на Земљи.

Температуре у одређеним деловима парка лети редовно премашују 50 степени Целзијуса.

Али кад се израчунава просек максималних температура за шире области, уз помоћ неколико различитих извора, долази се до цифре испод 50 степени Целзијуса.

Одакле су ови подаци?

ББЦ користи максималне дневне температуре из сета података високе резолуције ЕРА5, које је произвео Сервис са климатске промене Коперникус.

Подаци се често користе за проучавање глобалних климатских трендова.

ЕРА5 комбинује аутентичне временске опсервације из многих извора, као што су станице и сателити, са подацима из савремених модела за временску прогнозу.

Овај процес попуњава рупе настале лошим покривеношћу станицама у многим деловима света и помаже нам да боље разумемо климатске промене.

Какве анализе смо извршили?

Уз помоћ максималне температуре за сваки дан од 1980. до 2020. године, открили смо колико су често температуре премашивале 50 степени Целзијуса.

Пребројали смо број дана и локација са максималном температуром вишом од 50 степени Целзијуса за сваку годину, да бисмо одредили овај тренд током времена.

Такође смо проучили промене максималних температура.

Учинили смо то израчунавши разлику између просечне максималне температуре над земљом и морем за најскорију деценију (2010-2019) у поређењу са 30 година раније (1980-2009).

Просеци најмање 30 узастопних година познати су као климатологије.

Тридесетогодишње климатологије користе се за упоређивање најскоријих периода са климатским просеком.

Шта мислимо под „локацијом"?

Свака локацији је отприлике 25 квадратних километара или око 27-28 квадратних километара на екватору.

Ове мреже могу да покрију велике површине и могу да садрже много различитих типова терена.

Мрежа се састоји од квадрата од 0,25 степена географске ширине и 0,25 степена географске дужине.

Учествовали

Методологија је развијена уз помоћ доктора Сихана Лија из Школе за географију и животну средину, са Универзитета у Оксфорду, и доктора Зика Хаусфатера са Берклија Земље и Института за пробој.

Спољни преглед урадио је Европски центар за временску прогнозу средњег домета (ECMWF).

Посебна захвалност иде професору Еду Хокинсу са Универзитета у Редингу, као и професору Ричарду Бетсу и доктору Џону Цезару из Метеоролошке службе.

Дата новинарство и новинарски рад: Насос Стајлинау и Беки Дејл. Дизајн: Прина Шах, Сана Јасеми и Џој Роксас.

Развој: Катриона Морисон, Беки Раш и Скот Џарвис.

Дата инжењеринг: Алисон Бенџамин. Студија случаја: Намак Кошно и Стефани Стафорд. Интервју са докторком Ото: Моника Гарнси.

Визуелизација климатских трака: професор Ед Хокинс и Универзитет у Редингу.

Погледајте видео о соларним фармама

Потпис испод видеа,

Да ли су соларне фарме решење за климатске промене

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk