Ангела Меркел, Немачка и политика: Краљица ЕУ са укаљаном круном

  • Катја Адлер
  • Уредница за Европу
German Chancellor Angela Merkel at EU Council headquarter on October 2, 2020

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

За 16 година Ангела Меркел је помогла да се ЕУ извуче из разних криза

„Краљица Европе" некада је био један од многих надимака Ангеле Меркел.

Али сада када се моћна немачка канцеларка спрема да после овомесечних избора окрене леђа политици, нисам сигурна да ће та краљевска титула опстати.

Истина: од актуелних лидера ЕУ, Ангела Меркел има убедљиво најдужи мандат.

Учествовала је, процењује се, на стотину самита ЕУ, нечесто описивана као „једина одрасла особа у просторији".

Још једна истина: упечатљиво је помогла да се блок извуче из мигрантске кризе, кризе евра, кризе Ковида-19 и, до одређене мере, чак и Брегзита.

Али ово је прича о две Ангеле Меркел.

Њена европска заоставштина, као и њена домаћа, мешане су.

Критике упућене на њен рачун код куће - да је током 16 година проведених на челу Немачке била Krisenmanagerin, илити кризна менаџерка, обично чекајући до последњег часа да нешто предузме; прагматиста али не и визионарка - могле би да се примене и на европску сцену.

А то ће остати, и то дуго пошто Ангела Меркел буде напустила политику.

Кризна менаџерка ЕУ

Меркел прагматиста можда је помогла да се ЕУ провуче кроз бројне егзистенцијалне кризе и преживи још један дан.

Али Меркел невиозионарка можда оставља блок слабијим и без кормила него што би то било да је одлучније користила дугорочни положај лидерке најбогатије и најутицајније земље ЕУ.

Узмите на пример кризу Еврозоне из 2015. године.

Чак и жестоки мада краткорочни грчки министар финансија Јанис Варуфакис признаје да је Ангела Меркел спасла евро задржавши његову земљу под овом валутом, упркос њеним финансијским потешкоћама.

„Истина је да је, на крају, она заслужна за очување Еврозоне, јер да је Грчка изашла не верујем да би било могуће задржати је на окупу", рекао ми је он.

„Али имао сам нека веома озбиљна неслагања са политиком коју је она заступала. Никад није имала визију о Еврозини.

„Никад није имала визију шта да уради са Еврозоном једном кад ју је спасла, а начин на који ју је спасла постао је веома поларизујући.

„И у оквиру Немачке, и у оквиру Грчке."

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Кад су на снагу ступиле сурове мере штедње у Грчкој, Ангела Меркел је за неке постала омражена личност

Јанис Варуфакис наводи крупне мере штедње наметнуте Грчкој, не искључиво али углавном на корист Немачке.

Извештавала сам из Атине док се 2015. године на улице изливало анти-немачко и анти-ЕУ незадовољство.

Демонстранти су махали плакатима Ангеле Меркел са хитлеровским брчићима, док су други спаљивали заставе ЕУ.

Немачка на првом месту?

Шпанија и Италија такође су биле присиљене да се суоче са оним што су многи порески обвезници доживели као сувише сурове и нефер мере штедње, које им је, веровали су они, наметнула Ангела Меркел.

Италија се преобратила из некада страствено еурофилске у изразито еуроскептичну земљу чланицу.

Бесни гласачи су ми рекли да су били убеђени да су прописи Еврозоне осмишљени да се поклапају са интересима моћне Немачке, да фаворизују њену уносну извозну индустрију.

Говорили су да не виде смисао остајања у Европској унији или на заједничком тржишту ако јаче, богатије чланице као што су Немачка не помажу слабије које имају проблеме.

Где су немачки порески обвезници кад су вам најпотребнији, желели су да знају.

То доводи до још једне критике изречене на рачун Ангеле Меркел: да је, кад се све сабере и одузме, њена доктрина у Европи била „Немачка на првом месту".

То и не изненађује, рекли бисте.

Као прво, зато што ће сваки изабрани вођа на прво место ставити своју земљу.

А онда - и то је необично за Немачку - због њене нацистичке прошлости.

Немачка и њени канцелари обично су били болно свесни кад год преузимају проминентне лидерске улоге у међународним круговима.

Меркел мења игру

И да ли је онда титула Краљице Европе заслужена?

Канцеларка Меркел је интервенисала да би спасла Еврозону, али је и изазвала дубоки раскол између севера и југа у оквиру ЕУ.

Раскол који се поново јавио током мигрантске кризе и на почетку пандемије Ковида - са јужним Европљанима који су се осећали напуштено, као неко на коме су се сломила кола свих ових криза.

Све док поново више нису били то.

Углавном поново захваљујући Ангели Меркел, чак и ако је имала обичај да реагује у последњи час.

Због тога кажем да је њено заоставштина у ЕУ мешана.

Криза Ковида-19, за разлику од евро кризе пре ње, убедила ју је да богатије земље као што је Немачка заиста треба да отпишу дугове сиромашнијих земаља у ЕУ, у овом случају онима погођеним непропорционалним економским последицама пандемије.

Урадивши то, поставила је упечатљив преседан у ЕУ.

Био је то радикални став једног немачког канцелара, нарочито кад се узму у обзир традиционални притисци код куће да пажљиво жонглира домаћим билансом.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Француски и немачки лидери предложили су 2020. године фонд за опоравак од Ковида

Министар привреде Француске Бруно Ле Мер био је кључни архитекта фонда ЕУ за опоравак од Ковида, који су заједнички предложили лидерима ЕУ Меркел и председник Емануел Макрон.

Он ми је то описао као одлуку која је променила игру у ЕУ захваљујући храбрости Ангеле Меркел: „Показала се да је способна да доноси одлуке против актуелног тока мишљења у Немачкој и у корист боље интеграције и боље ефикасности европског континента."

Ле Мер верује да је канцеларка Меркел увидела да је угрожена будућност Европске уније ако не буде пристала на то.

Друго становиште је да је Ангела Меркел још једном делала прво и најпрече у интересу Немачке.

Можда је постала и те како свесна да би уједињено тржиште ЕУ могло да се сруши ако се Италија, Шпанија, Француска и остали буду економски угушили због пандемије.

Ов тржиште је кључни доносилац новца за немачки бизнис.

И зато је Ангела Меркел кризна менаџерка засукала рукаве и предузела драстичне, прагматичне кораке.

Ушло је у историји и у вести у Немачкој и свугде у свету.

Мада не до оног нивоа који је изазвала реакција Меркелове на мигрантску кризу у ЕУ.

Мешани учинак у људским правима

Кад је крајем лета 2015. године Ангела Меркел отворила немачке границе за више од милион избеглица и азиланата, завршила је на насловним странама медија широм света - хваљена од једних, куђена од других.

Код куће, неки су се поносно хвалили са Willkommenkultur своје земље, културом добродошлице према другима, коју је симболисала Ангела Меркел.

Други, изнервирани пристизањем избеглица, окупили су се око ултра-десничарске АфД, омогућивши јој да постане прва странка екстремне деснице која је освојила посланичка места у федералном парламенту после окончања Другог светског рата.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Одлука Ангеле Меркел да прими сиријске избеглице била је хваљена, али не од свих

Утицај њене одлуке у вези са миграцијом на ЕУ био је једнако значајан колико и подељен.

ЕУ је освојила Нобелову награду за мир 2012. године.

А опет, три године касније, њене земље чланице затварале су врата на својим границама једне пред другима како би избеглице остале напољу, од којих су многе бежале од рата у Сирији.

Дела немачке канцеларке помогла су да се опорави репутација блока као кључног браниоца људских права, као што је дефинисано у Члану 2 оснивачких начела ЕУ.

Амерички председник Барак Обама био је надахнут, према речима Бена Роудса, заменика саветника за Националну безбедност и председникове десне руке.

„Било је то у ери у којој је владао Обама, а у којој је било врло, врло мало светских лидера спремних да ураде нешто што су знали да ће бити политички штетно по њих само зато што су веровали да је то исправно."

„Кад је Меркел одлучила да прими све те избеглице, било је очигледно да ће бити политичких последица код куће и Обама је био невероватно ганут тиме и начином на који је она то одбранила."

Према Роудсу, Барак Обама је подстакао немачку канцеларку да говори енергичније у одбрану Европе, посебно послеизборне победе Доналда Трампа и гласања за Брегзит у Великој Британији.

Иако се сама канцеларка предомишљала, он ју је наводно наговорио да се кандидује за четврти мандат. Крајем 2016. године,

Обама је веровао да Ангела Меркел и Берлин сада морају да буду „центар гравитације либерално демократског поретка", рекао је Роудс.

Избегавање одлучних корака

Брисел се купао у сјају Ангеле Меркел.

С друге стране, могли бисте да се запитате зашто Ангела Меркел није извршила притисак на лидере ЕУ да се боље припреме за мигрантску кризу 2015. године.

После догађаја у Сирији и Либији, то није могло да буде велико изненађење.

Могла је да искористи моћ и утицај да захтева разрађене канале легалне миграције, кажу њени критичари.

Уместо тога, очајне избеглице и азиланти губили су животе на мору у покушају да илегално стигну до Европе, а ЕУ је извела неславни спектакл од покушаја да им не дозволи да уђу.

Канцеларка се касније нашла на мети критика Амнести интернешенела и избегличких група због њене кључне улоге у тадашњем постизању контроверзног споразума у име ЕУ са турским аутократским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Према овом споразуму, Турска не само да је имала задатак да спречи избеглице и друге да се укрцају на кријумчарске бродове који су се упутили за Европу, већ и да враћа оне који су већ успели да се искрцају на грчке обале.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

ЕУ је предузимала кораке да спречи мигранте да пређу у Грчку и да врати оне који су већ у томе успели

И има још много примера са „да, али" кад је у питању Ангела Меркел, наводни бастион ЕУ у одбрани људских права.

Јесте, овог лета су она и 16 других лидера ЕУ потписали заједничко писмо у одбрану ЛГБТ заједнице, усред узавреле контроверзе о новом закону усвојеном у земљи чланици Мађарској.

Али Ангела Меркел је годинама од многих доживљавана као покровитељка мађарског назадовања у демократији.

Мађарски самопрокламовани „нелиберални" премијер Виктор Орбан донедавно је био члан групе десног центра ЕПП канцеларке Ангеле Меркел у Бриселу, што гарантује више посланичких места и већи утицај у Европском парламенту.

Отуђивање њега било би проблематично и она се наводно у последњи час зауставила да не предузме одлучне кораке.

Лекција коју су научили Мађарска и њена савезница у ЕУ Пољска - обе кључни партнери за немачко пословање - била је да су Ангела Меркел и ЕУ у целини делимично неспремни а делимично немоћни да предузму брзе, одлучне кораке кад су у питању њихов учинак у вези са људским правима и владавином права.

Домаћа трговина као приоритет

Ана Палацио, бивша шпанска министарка спољних послова и бивша потпредседница Светске банке, недавно је оптужила Немачку за вођење практично европске „нестратегије" да би зауздала „нелибералне" чланице.

Да је Немачка желела да дела како би заштитила оснивачко начело ЕУ поводом заштите људских права и владавине права, она би то и учинила, каже Палацио.

Палацио је напала и инострану политику, у великој мери окрививши Ангелу Мерел за одсуство правца и „сумњиве одлуке": од споразума ЕУ са Турском до њеног Свеобухватног споразума о улагању са Кином.

Тај споразум је потписан у децембру на крају шестомесечног немачког председавања Европском унијом, на велико ужасавање тада долазеће Бајденове администрације у Вашингтону.

Кина је била најважнији трговински партнер Немачке 2020. године.

Ангела Меркел је често нападана због наводног допуштања да немачки трговински интереси диктирају инострану политику њене земље, са следственим утицајем на ЕУ.

Узмите на пример односе са Русијом.

Изградивши гасовод Северни ток 2 између Русије и Немачке како би се обезбедила јефтинија енергија, оптужена је да је ослабила и политичко јединствено ЕУ и стратешку кохезију према Москви, баш као и да је Владимиру Путину дала већу моћ над ЕУ коју би он волео да види ослабљену.

Многе земље у Централној и Источној Европи противе се овом гасоводу.

Председник Украјине Володимир Зеленски недавно је назвао Северни ток 2 „опасним геополитичким оружјем".

Ангела Меркел инсистира да ће ЕУ увести нове санкције Москви ако ова буде злоупотребила гасовод.

Она је страствена заговорница санкција против Русије због Украјине.

А кад је истакнути руски опозициони политичар Алексеј Наваљни отрован у августу 2020. године, немачка лидерка дала је да се он авионом превезе у берлинску болницу, где је предузела изузетно необичан корак одлажења у ненајављену посету.

Још једном мешана заоставштина.

Мешана заоставштина

Циљ овог чланка није, наравно, да све проблеме ЕУ изручи на праг Ангеле Меркел.

Али кад су у питању заоставштине у ЕУ, вреди бацити поглед, као што то раде немачки новинари, на њеног покојног политичког ментора, бившег немачког канцелара Хелмута Кола.

У Бриселу се он доживљава као један од оснивача савремене Европске уније.

Подржао је идеју евра, противно у то време већинском јавном мњењу у Немачкој.

Његови разлози су били политички, пре него привредни

Хелмут Кул је веровао да би заједничка валута спречила даље ратове између европских комшија.

Кол се такође залагао за поновно уједињење Немачке, на штету пореских обвезника у западној Немачкој.

Учинивши то, он је за толико приближио Источну и Централну Европу ЕУ, чак и ако је њихово чланство било још увек далека опција.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Хелмут Кол, који је умро 2017. године, нашироко се доживљавао архитектом поновног уједињења

Европска круна Ангеле Меркел не стоји толико добро кад се упореди са њим.

Кључна ЕУ личност у временима испуњеним кризама?

Лепак који је задржао екипу на окупу?

Да.

Архитекта самоуверене нове будућности ЕУ?

Вероватно не.

Европа после Ангеле Меркел

За том титулом и даље највише жуди француски председник Емануел Макрон.

Пре четири године у Паризу, он је тражио да се пусти Бетовенова Девета симфонија - званична химна ЕУ - кад је саопштавао своју председничку изборну победу.

Носећи надимак „господин Европа", он има амбициозни план реформе ЕУ, међу којима и стратешка реформа аутономије од - или макар мању зависност од - Сједињених Америчких Држава, али му је за то била потребна помоћ Ангеле Меркел.

Помоћ да се поново удахне живот у такозвани франко-немачки мотор Европе - и помоћ да се уложи новац немачких обвезника у претварање његове визије за ЕУ у 21. веку у стварност.

Не баш најпопуларнија идеја у Немачкој, чега је Ангела Меркел постала и те како свесна.

Њена упорна одбијања и бескрајна тактика одуговлачења током година, све до фонда за опоравак од Ковида, довели су до тога да се кришом назива Канцеларком за најн.

Берлин, речено ми је, има властити надимак, Сачмарица, у администрацији француског председника.

Наводно због свих различитих идеја које смишља за Европу: од тога да она добије властите одбрамбене снаге, преко еколошких предлога, до новог трговинског предлога за ЕУ и консолидацију валуте евра.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Вицеканцелар из странке левог центра Олаф Шолц тренутно је највећи фаворит да наследи Ангелу Меркел

Ко год буде био следећи немачки канцелар након овомесечних избора, а трка је прилично неизвесна, он или она неће имати искуство и тежину Ангеле Меркел сакупљене током година у Бриселу.

Емануел Макрон види рупу насталу одласком Меркел на челу преговарачког стола ЕУ и нада се да ће је он попунити.

Ако буде успео, блок би могао да доживи неке крупне промене.

Човек ког у Француској зову Царем Јелисејске палате волео би да постане крунисани краљ Европе.

Прво, међутим, мора да добије француске председничке изборе у априлу.

А то није мали подвиг.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk