Психологија и друштво: Зашто је трачарење на послу добро по вас

  • By Брајан Лафкин
  • ББЦ новинар
колегинице

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Неке врсте трачева умеју да буду забавне, нормалне, здраве... па чак и продуктивне

Има много ствари које би могле да нам недостају из канцеларије: бесплатна кафа, бесплатна клима, изговор да се обуче нешто друго сем тренерке.

Али ствар која би могла највише да нам недостаје су други људи - и наши разговори са њима.

Конкретно, како је Мајкова партнерка добила другу бебу, како је фрижидер пун Џејниних буђавих старих ручкова, како ИТ сектор никад није био спорији и како је шеф дао повишицу Марку, а не Џин.

Другим речима: трачарење.

Иако неко трачарење може да буде злобно и непрофесионално, друге врсте трачева умеју да буду забавне, нормалне, па чак и здраве и продуктивне.

Стручњаци кажу да причање о другима иза њихових леђа не мора да буде грешна канцеларијска разбибрига - то може да буде и корисна алатка за сналажење на радном месту и сазнавање важних информација.

Изненађујућа корист од трачарења

„Мислим да је, генерално гледано, трачарење добра ствар", каже Елена Мартинеску, научна сарадница са Слободног универзитета у Амстердаму, која је исцрпно проучавала психологију трачарења.

„Према еволутивној теорији, људи су развили трачарење да би поспешили сарадњу у групи", додаје.

Причајући о другима, можемо да сазнамо са ким треба да сарађујемо, а кога треба да се клонимо, што групи помаже да боље функционише заједно.

Ово урођено понашање се преноси и на савремена радна места, каже она, „где је једнако важно бити свестан којим колегама може да се верује, а са којима треба бити опрезан".

Аутор фотографије, Getty Images

Метју Фајнберг, професор менаџмента са Универзитета у Торонту, који је такође проучавао трачарење, истиче да постоје различите врсте трачева.

„Кад је трачарење само 'опањкавање' - коментарисање нечијег изгледа, на пример - то нема позитивну сврху и стога је негативно, штетно и проблематично."

Али истраживање показује да је већина трачарења прилично бенигна.

Једна студија из 2019. године, на пример, показала је да кад су истраживачи снимили разговоре око 500 учесника, огромна већина тих разговора - више од три четвртине - није била ни позитивна ни негативна, већ неутрална.

То би могле да буду баналне информације које се преносе путем радио Милеве, као што је 'Чула сам да Мерина ћерка студира маркетинг' или 'Пит је на одмору у Корнволу'.

Дакле, иако је иста студија показала да трачаримо много - у просеку 52 минута дневно, заправо - садржај углавном није онолико непримерен као што претпостављамо.

„Мислим да је највећа заблуда да је трачарење увек негативна пакост - кад се прича ружно о некоме иза његових леђа. Али анкете показују да је примарни разлог зашто то људи раде зато што желе боље да разумеју своје окружење", каже Шенон Тејлор, професорка менаџмента са Универзитета у Централној Флориди, у САД, која проучава динамику радног места.

Трачарење може да „потврди наше емоције" и помогне нам да схватимо шта други људи мисле о стварима, каже он, а то трачарење нам помаже да будемо сигурни да ли је начин на који „доживљавамо свет исти као код других колега и да ли су колеге тога свесне.

Суштина је у сакупљању информација.

Дакле, ако неко на послу каже нешто као што је „Ралф у последње време често узима боловање", то би могло да отвори врата другима да поделе своје осуде и процене - да би Ралфово претерано одсуство могло да објасни његов лош учинак на послу, на пример.

То би могло и да помогне да процените колико боловања се сматра „прихватљивим" међу колегама (невезано за званичну политику), као и ко је саосећајан или злобан према Ралфу.

„Разговор колега: 'Можеш ли да верујеш да је запослени тај-и-тај узео толико много дана боловања?", запослени који трачари жели да просуди или процени на основу саговорникове реакције да ли је понашање тог-и-тог прихватљиво или није", каже Тејлор.

Бихевиорална промена?

Трачарење се, међутим, не своди само на сакупљање информација.

Кад чујемо трачеве о колегама, то може да утиче на нас тако да постанемо мало самосвеснији, док кад сте ви тема трача, то може да вас наведе да промените понашање.

У студији из 2014. године, Мартинеску и њене колеге замолили су учеснике да испуне упитнике о инцидентима који су укључивали и негативан и позитиван трач о другима.

Истраживачи су открили да иако је негативан трач учинио да се слушалац осећа надмоћно у односу на особу о којој се трачари, на тај начин подижући самом себи самопоуздање, такође је учинило да се слушалац осети рањивијим на сличан третман.

За то време, слушање позитивних трачева пружило је слушаоцима представу о томе како да унапреде себе, да би могли да буду више као особа о којој са трачари.

На сличан начин, Фајнберг каже да је један од плусева канцеларијског трачарења „зауздавање себичних и аморалних појединаца".

У студији из 2014. године, он и његов тим открили су да су много веће шансе да се о „појединцима који су се понашали себично и аморално трачари како би сви остали у широј групи сазнали за њихово понашање", каже он.

„Као последица, примаоци овог трача били су склонији да их избегавају; примаоци би их често изопштавали из друштва."

Касније су сазнали да су „они који су били изопштени почели да мењају своје понашање како би били поново прихваћени у групу, као и да су људи уопштено гледано постали спремнији на сарадњу са другима - претпоставља се најпре због тога што нису желели да буду изопштени."

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Без могућности ћаскања крај апарата за воду, нашли смо начин да преселимо трачарење на друге онлајн канале док радимо од куће

Мотивисано неизвесношћу

Трачарење - пракса коју је једна студија из 2017. године назвала „саставним делом сваког радног процеса" - би могло да буде посебно релевантно сада као одбрамбени механизам који користимо у борби против анксиозности током пандемије.

Иако се можда не окупљамо поред физичког апарата за воду да бисмо шапутали скандалозно рекла-казала једни другима, имамо ДМ-ове и Слек као алтернативне канале за рад од куће.

„Трачарење је умногоме мотивисано неизвесношћу", каже Тејлор.

„Не бих био нимало изненађен кад бисмо видели пораст трачарења на радном месту у односу на период пре Ковида. Уз све ове данашње неизвесности, ми покушавамо да разлучимо шта други људи мисле и шта други људи раде", додаје.

То значи да би у овом тренутку суштина трачарења могла да буде жеља да разлучимо да ли наше колеге траже нови посао негде где се дозвољавају флексибилнији радни сати од куће или упоредимо искуства са другим родитељима о мукама са децом током пандемије.

Радећи то, покушавате да утврдите које информације су доступне у рапидно променљивим околностима, као и ко се налази у истој ситуацији као и ви.

Понекад, међутим, трачарење је само неспутана катарза о људима или структурама које вам се не допадају.

Можда се ради о тиранском шефу који води политику присиле или тим који ради пасивно-агресивно споро.

Опет чак и такво трачарење може да пружи мрежу опсервација и упозорења које нуде незваничну инфраструктуру подршке ван традиционалних пословних канала као што је одељење које се бави односима људи.

„Трачеви могу да упозоре људе на друге, а помажу и да се изграде друштвене везе међу људима који трачаре", каже Мартинеску.

„Током времена, трачарење би могло да помогне људима да схвате да имају заједничке ставове и искуства, што би могло да им помогне да се зближе", додаје.

Имајући у виду да је трачарење постојало много пре пандемије, да је опстало током ње и да ће живети још дуго после ње, не треба да осећамо превелику грижу савести због периодичне потребе да ћаскамо о животима других.

Кад то радимо, то може да има и позитивну сврху - док год то не радимо из злобе.

Потпис испод видеа,

Будућност посла и корона вирус

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk