Свемирски туризам: Мали корак за добробит човечанства или велики корак за штету по животну средину

У последњих шест деценија у свемир је путовало скоро 600 људи.

Сви су они били професионални астронаути или космонаути, сем седам изузетно богатих или славних свемирских туриста.

А сад је свемирски туризам почео убрзано да се шири.

Шеф Амазона Џеф Безос, власник Вирџин Атлантика сер Ричард Бренсон и Илон Маск на челу Тесле основали су властите компаније како би понудили ванземаљске пакет-аранжмане.

И док две од ових фирми нуде 15-минутне „подорбиталне" летове тик изнад Земље, Спејс икс Илона Маска једини је коју нуди неколико дана у свемиру.

Карте коштају између 250.000 и неколико милиона долара.

У свемирски туризам се укључила и Русија - на необичан начин.

Јапански предузетник Јусаку Маезава отпутовао је у руској ракети на пут до Међународне свемирске станице (ИСС), придруживши се растућој листи милијардера који су стигли у свемир.

Планира да изврши 100 задатака у свемиру, међу њима и да игра голф.

Маезава се обогатио захваљујући компанија за електронску трговину.

Некада је био бубњар у панк рок бенду, а прошле године је покренуо емисију у потрази за новом девојком која би му се придружила у свемиру, али ју је касније отказао.

Руска ракета у којој је био Маезава полетела је са космодрома Бајконур у Казахстану.

Очекује се да ће на ИСС провести 12 дана и први је свемирски туриста који је посетио станицу последњих година.

Маезава је још раније најавио да планира да оде на Месец 2023. године.

Само за богате?

Двадесетједногодишња студенткиња аерокосмонаутике и потенцијална учесница у свемирском туризму Сандали Кумарасинге потиче из скромне породице са Шри Ланке.

Њен начин живота нимало не личи на онај досадашњих елитних свемирских туриста.

Она каже да се нада да ће свемирски туризам „утрти пут свемиру за свакога", мада признаје да је тренутно „само привилегија богатих".

Сандали је постала стипендисткиња Свемирског кампа - програма обуке америчке свемирске агенције НАСА у Алабами.

Од тада се нашла у ужој конкуренцији за лет око Месеца са свим плаћеним трошковима у организацији пројекта „Драги Месече".

Финансира га јапански милијардер Јасаку Маезава.

У марту 2021. године, Маезава је позвао јавност да се пријави за место на Спејс иксовом Старшипу који се спрема да направи круг око Месеца.

Он се обраћао „широј, разноврснијој публици".

Путовање би требало да се обави 2023. године.

Обични људи

Сандали верује да ће свемирски туризам утрти пут могућности да обични људи искусе живот изван Земље.

„Одувек сам мислила да треба да стремим највећој могућој ствари, али нисам могла ни да сањам да ћу путовати на неку планету или… на Месец", каже Сандали за ББЦ.

„Ако девојка попут мене, са острва као што је Шри Ланка… може да отпутује у свемир само захваљујући једном од тих наградних свемирских путовања - онда се надам да је то само тренутна ситуација… Уз мало среће, биће више прилика у будућности."

„Надам се и да ће бити свемирских компанија које ће регрутовати међународну заједницу да обучава астронауте за напредак науке, технологије и истраживања."

Туристи истраживачи

Шести Земљин свемирски туриста свих времена Ричард Гериот каже да богати посетиоци играју важну улогу у научном истраживању и будућности човечанства.

Овај аутор видео игара познат као Лорд Бритиш 2008. године је летео у мисији Сојуза ТМА-13 до Међународне свемирске станице.

„Готово све научне експедиције Чарлса Дарвина око планете спонзорисали су богати појединци или корпорације", објашњава он.

„Хиљаду пута јефтиније"

Као и путовања бродом или авионом, која су испочетка била „веома скупа и изузетно опасна", каже Гериот, свемирско путовање узнапредовало је у међувремену од те ране фазе развоја.

Истакавши да је путовање у свемир тренутно „хиљаду пута јефтиније" него кад је ова пракса први пут покренута, додаје да, „уколико богати људи не буду били спремни да лете у свемир сада, нећемо стићи до следеће степенице надоле."

Овај гејмер и председник Клуба истраживача планира поново да путује у свемир, али чак и он чека да цене карата мало опадну.

Загађујућа разбибрига?

Дакле, какву штету по животну средину може да изазове свемирски туризам?

Ричард Гериот верује да је тај утицај врло занемарљив, рекавши да „лансирање једне ракете емитује мање угљеника него један прекоокеански лет."

Он додаје да се неке ракете праве тако да иду на водоник, чији је главни нуспроизвод вода, а не угљеник који загрева климу.

Али Сандали је забринута.

„Свемирски туризам може да има многе негативне последице по природу.

„Било би сјајно кад бисмо имали више прописа, ограничења и измена како бисмо минимизовали негативне последице истраживања свемира."

Постојеће ракете производе гасове ефекта стаклене баште као што је угљен диоксид (CO₂) и азотни оксиди, истиче докторка Елоиз Мара, ванредна професорка физичке географије са Универзитетског колеџа у Лондону.

Она каже и да су оне много већи загађивачи по пређеном километру од авиона.

Иако подржава истраживање свемира, она сматра да је свемирски туризам непотребно штетан по животну средину.

„Сагоревање синтетичке гуме"

„Лет Вирџин галактика практично сагорева синтетичку гуму.

„А гума гори баш као што горе аутомобилске гуме - производећи много црног угљеника", каже она за ББЦ, говорећи о стубовима надражујућег дима које испуштају запаљене гуме.

„Нешто такво уме ефикасно да загреје атмосферу, тако да постоји потенцијал да, кад би Вирџин Галактик летео сваки дан, он загреје атмосферу у прилично значајној мери", објашњава докторка Мара.

У време објављивања овог чланка, Вирџин галактик није одговорио на ББЦ-јев захтев за коментар.

Колико је зелен водоник?

Блу ориџин прави ракете које користе другачије гориво, као што је његов лансер Њу Глен, који користи течни метан.

А он ће покретати и своје лансирно возило Њу Шепард течним водоником.

Докторка Мара упозорава да водоник није свемирско чудотворно гориво које може да сачува животну средину.

„Чак и ракете на водоник не могу да избегну производњу азотних оксида... Сви ће они оставити трага на зону стратосфере."

Овај озон, високо изнад површине земље, блокира сунчеву радијацију и спречава Земљу да се константно загрева.

Из Блу ориџина су за ББЦ рекли да је скорашња студија показала како би тип мотора који он користи (криогени) уништио 100 пута мање озона у озонском омотачу него „хибридни мотор на ваздушни погон", као што је онај који користи Вирџин галактик.

Блу ориџин је такође саопштио да ова студија показује како би криогени мотор допринео климатским променама 750 пута мање него хибридни мотор на ваздушни погон.

У време објављивања овог текста, Вирџин галаткик није одговорио на ББЦ-јев захтев за коментар.

Свемирски брод или џамбо џет

Докторка Мара је израчунала да постојеће свемирске ракете производе око 100 пута више угљен диоксида по километру од путничких џамбо џетова.

Она је спроводила симулацију током једне читаве деценије и каже да се употреба свемирских ракета повећава стопом од скоро 6 одсто годишње.

И она се брине да ће то нанети крупну штету деликатном и кључном делу гасовитог омотача који штити Земљу.

„Угљен диоксид није једини аспект око ког треба да се бринемо кад су у питању лансирања ракета. Велики разлог за забринутост су и честице и супстанце које смањују озон.

„Дакле, у стратосфери је озонски омотач оно што нас штити од штетне УВ радијације. Хемикалије које се емитују из свих ових ракета остављају трага на озону у њему."

„Они испуштају те полутанте у горњу атмосферу. И они остају дуже у тим деловима атмосфере. Такође су ефикаснији у апсорпцији сунчеве радијације и загревању атмосфере."

Доводећи у питање неопходност свемирског туризма за научна истраживања, она истиче потребу за „неким истински проактивним прописима о заштити животне средине који би у најмању руку покушали да ублаже последице свемирског туризма по атмосферу."

„Ако се он претвори у заиста велику индустрију, имаћемо озбиљне последице по климу и озон у стратосфери."

Растућа индустрија

Аналитичар Конзорцијума свемирске сигурности Атријум каже да ће свет ускоро добити више компанија које нуде путничке аранжмане у оквиру свемирског туризма.

Али он је оптимистичан по питању користи по животну средину које може да понуди свемирског путовање.

„Под тим мислим и на оне фотографије планете Земље које су направили астронаути мисије Аполо кад су путовали на Месец шездесетих.

„Из тога је настао читав еколошки покрет, кад смо видели Земљу како лебди у свемиру."

Сан

Сандали, за то време, сања о свом потенцијалном путовању у свемир.

Она је стигла до четвртог од пет стадијума процеса избора осам свемирских туриста.

Људска бића на другим планетама?

Сандали каже да би могло да дође време кад ће се људска врата селити на друге планете из разлога који имају везе са климатским променама.

„Мислим да морамо да постигнемо праву равнотежу између очувања ствари које већ имамо и напредовања нове технологије."

Бивши свемирски туриста Ричард Гериот слаже се с тим.

„Мислим да се уопште не доводи у питање да ће човечанство бити врста која ће насељавати више планета", каже он.

Али он истиче и поруку упозорења.

„Не мислим да ће људи бежати са Земље… Заправо је теже живети у свемиру."

Погледајте видео: Како је Јуриј Гагарин освојио свемир

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk