Жене и абортус: Американке завршавају у затвору због побачаја

Кад је двадесетједногодишња Индијанка из Оклахоме осуђена за убиство из нехата после побачаја, многи су били запањени. Али она није једина.

Бритни Пуло је била у четвртом месецу трудноће кад је у јануару 2020. године изгубила бебу у болници.

Проглашена кривом у октобру и осуђена на четири године затвора за првостепено убиство из нехата њеног нерођеног сина.

Пут од побачаја до затвора за убиство фетуса постао је тема многих расправа на интернету и у штампи.

На друштвеним мрежама су корисници скренули пажњу да је она осуђена током месеца свести о губитку трудноће у САД.

Други су упоредили случај са дистопијским романом Маргарет Етвуд Слушкињина прича.

Кад је стигла у болницу тражећи лекарску помоћ, Пуло је признала да је у трудноћи узимала дроге.

Касније је форензички извештај, у који је ББЦ имао увид, забележио трагове метаамфетамина у јетри и мозгу њеног нерођеног сина.

Форензички стручњак није утврдио узрок смрти фетуса, истакавши да су фактори који су јој допринели могли бити генетска аномалија, одљубљење постељице или мајчино узимање метаамфетамина.

Адвокати Бритни Пуло најавили су да ће уложити жалбу на пресуду.

Тужилац који је довео случај на суд одбио је да коментарише случај, јер се он наставља.

А опет је прича Бритни Пуло само врх леденог брега, према Дејни Сасман, заменици извршног директора Националних заштитника трудница (НАПВ), групе која се залаже за право на избор.

„Бритнин случај је заиста погодио у живац", каже Сасман.

„Он није толико редак као што људи мисле."

Организација помаже са жалбом Бритни Пуло и прати друга хапшења и случајеве „присилне интервенције" против трудница у САД.

Од 1973. до 2020, НАПВ је забележио 1.600 таквих случајева, са око 1.200 њих који су се десили само у последњих 15 година.

Иако неки укључују жене које су хапшене за ствари као што су обичан пад или порођај код куће, огромна већина је укључивала дроге, а жене обојене коже биле су презаступљене.

Недавна експлозија кривичних случајева део је „јединствено америчког феномена" на раскршћу америчког „рата против дрога" и покрета „личносности", објаснила је Сасман.

Шта је човек?

Питање изложености фетуса дрогама избило је у први план културолошке расправе осамдесетих, кад је израз „крек беба" почео да се користи за описивање деце коју су родиле мајке зависнице.

Узимање дроге током трудноће повезано је са многим негативним последицама, међу њима и повећани ризик од побачаја и мртворођене деце, али прави утицај узимања дроге на фетус уме изузетно да варира.

Студије из осамдесетих које су тврдиле да деца мајки са кокаинском зависношћу пате од екстремних развојних дефеката касније су оповргнуте.

Од тада, потоње епидемије дрога - од узимања метамфетамина до кризе опиоида - одржале су ово питање у жижи јавности.

Истовремено је неколико америчких савезних држава усвојило законе који отежавају приступ абортусу.

Иако се људи противе абортусу из различитих разлога, често моралних или верских, један део аргумента почео је нагласак да ставља на представу о „личносности".

„Концепт личносности је заправо прилично једноставан", каже Сара Квејл, председница Савеза за едукацију о личносности, организације која заступа право на живот.

„Према личносности, човек је човек и наша равноправност је заснована на нашој човечности.

Ништа не мења научну чињеницу да смо биолошки људи од самог почетка до самог краја.

Стога, као људи, заслужујемо равноправну заштиту закона зато што поседујемо урођена, природна права."

Покрет личносности помогао је да се усвоје закони који иду даље од регулисања приступа абортусу, да би проширили права и заштиту фетуса као да је рођени становник државе.

Савез за едукацију о личносности такође одбацује ствари као што су еутаназија, истраживање које уништава ембрионе и трафикинг људи.

Иако организација нема став о томе да ли закон треба кривично да гони мајке које узимају дрогу, Квејл каже да лично подржава мере које „штите нерођену децу од штете коју им наноси мајка кад узима дрогу у трудноћи".

„Али наш правосудни систем не треба само да узима у обзир питања одговорности и кривичног одговарања, већ мора и да се позабави опоравком зависника од дроге и њиховим враћањем у друштво", додала је она.

Закон који штити - или штети?

Узимање наркотика током трудноће сматра се злостављањем детета према грађанским статутима о добробити детета у 23 америчке савезне државе, тврди Институт Гутхамер, истраживачки институт који заступа слободу избора.

У половини свих савезних америчких држава, здравствени радници су у обавези да пријаве труднице за које сумњају да узимају дрогу.

Алабама је 2006. усвојила закон о „хемијском угрожавању", према ком је кривично дело да се дете „изложи, да оно унесе или удахне, или да има контакт са наркотиком, хемијском супстанцом или прибором за узимање дроге."

Истраживање ПроРепублике показало је да је у деценији од усвајања закона оптужено више од 500 жена.

Тенеси је покушао да следи тај пример, усвојивши сличан закон 2014, али је закон истекао после две године и у међувремену није обновљен.

У једном калифорнијском округу, две жене завршиле су у затвору због наводног убиства њихових беба, пошто су бебе биле мртворођене, а жене биле позитивне на тесту за илегалне дроге.

Оптужница за убиство против Челси Бекер укинута је ове године, након што је она провела годину и по дана у затвору јер није могла да плати кауцију у висини од два милиона долара.

За то време се Адора Перез тренутно се налази на трећини издржавања једанаестогодишње затворске казне за убиство из нехата, пошто се изјаснила кривом да би избегла строжу оптужницу за убиство.

Тренутно покушава да уложи жалбу на пресуду.

Обе жене су кривично гоњене уз помоћ нечега што је познато као „закони о нападу на фетус", који постоје у најмање 38 држава.

Ови закони требало би да олакшају кажњавање злостављача који нападају труднице, од којих је многе покренуо федерални закон усвојен 2004. после убиства Лејси Питерсон, у то време трудне, а које је починио њен муж.

Али многи од ових закона су двосмислени и остављају простора тужиоцима да оптуже жене чије је понашање могло да допринесе побачају или мртворођеној беби.

Неке државе имају експлицитне прописе о томе колико недеља фетус мора да има да би био подложан закону - али друге не.

Већина лекара сматра да је то 20-24 недеље.

Пуло је била око 16 до 17 недеља трудна кад је доживела побачај - што је вероватно трудница са најмањим бројем недеља трудноће која је оптужена у САД, тврди Сасман.

Драконскија будућност?

Да је Пуло абортирала уместо побацила, уопште не би била оптужена, јер је абортус у Оклахоми легалан.

Али док се чека да Врховни суд донесе одлуку о легалности скоро потпуне забране абортуса у Тексасу и са ограничењима за абортусе у бројним другим савезним државама, борци за заштиту репродуктивних права брину се да би будућност могла да буде још драконскија.

У земљама у којима су абортуси илегални, жене су хапшене и оптуживане за убиство само зато што су побациле.

Локалне власти могу да их оптуже за намеран прекид трудноће.

Један такав случај, у Ел Салвадору, који има једну од најстрожих забрана абортуса на свету, стигао је све до Интер-америчког суда за људска права, где се пресуда очекује до краја године.

Мануела, тридесеттрогодишњакиња која је отишла у болницу после побочаја да би затражила лекарску помоћ, а осуђена је на 30 година затвора за убиство.

Умрла је у затвору 2010.

Њени адвокати кажу да закон у Ел Салвадору, који од лекара тражи да пријаве жене осумњичене да су абортирале иначе би и сами могли да заврше у затвору, крши међународно хуманитарно право.

У корену ових случајева налази се представа да жене, једном кад постану мајке, треба да ставе свој фетус на прво место без обзира на све, каже Ема Милне, правница за род и злочин која предаје на Универзитету у Дараму, у Великој Британији.

Али реалност је много сложенија, каже Милне.

Жене су често очајне и угрожене, и потребна им је помоћ и подршка.

„Чињеница да држава није успела да им укаже помоћ и подршку током њихове трудноће, и пре трудноће, пропуст је државе", каже она.

Према анкети из 2012. године, око шест одсто америчких трудница признаје да узима илегалне дроге, док 8,5 одсто пије алкохол, а 16 одсто пуши цигарете.

Америчка медицинска удружења противе се класификовању узимања дрога током трудноће као злостављање деце и тврде да жене које имају проблема са зависношћу треба да добију лечење, а не затворске казне.

„Зависност од дрога је болест подложна лечењу пре него криминална активност", тврди Америчко медицинско удружење, које заступа америчке лекаре.

Давање нерођеној деци истих права према закону није једноставно, каже И. Глен Коен, експерт за медицинску етику и заменик декана харвардског Правног факултета.

„Нико не пориче да су фетуси припадници људског рода. Питање је само да ли су они према закони личности или нису", каже он.

Чак и ако закон фетусу додели личносност, да ли та права личносности надјачавају право мајке на самоопредељење?

„Много тога овде треба разрешити, али то се никад не разрешава у политици или у погледу онога што се дешава на судовима", каже он.

Заговорници женских права брину се да је ово „клизак терен" који би могао да доведе до тога да труднице изгубе самосталност.

Ако жена може да буде ухапшена зато што је нашкодила фетусу узимањем дроге, шта ако попије пиво?

Шта ако вози брже него што је дозвољено?

„Ако то будемо урадили за дроге, поставља се питање: шта је следеће?", пита се Милне.

Погледајте видео о мукама Пољакиња која иду у иностранство да абортирају

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk