Викиликс и Џулијан Асанж: Узбуњивач ипак може да буде изручен Америци, одлучио суд у Лондону

Џулијан Асанж корак је ближе изручењу Америци из Велике Британије, пошто је Виши суд у Лондону поништио претходну одлуку нижег суда из јануара.

Тада је судија блокирао захтев за изручење због бриге о Асанжовом психичком здрављу.

Судије Вишег суда утврдиле су да је одлука у јануару заснована на процени да Асанжу прете веома тешки услови за одслужење казне у случају да буде изручен Америци.

Ипак, америчке власти су после тога дале гаранције да услови за Асанжа неће бити најстрожи осим ако не почини дело за које је запрећена таква казна.

Обећале су и да ће смањити ризик од самоубиства Асанжа на најмању могућу меру ако буде изручен.

Америка тражи Асанжа због хиљаде поверљивих докумената које је објавио 2010. и 2011. године.

САД сматрају да је Асанж тиме прекршио закон и угрозио животе људи.

Стела Морис, Асанжова вереница, рекла је да намеравају да уложе жалбу на најновију одлуку суда.

Аустралијанац је у затвору Белмарш од 2019. године, када га је полиција извела из амбасаде Еквадора у Лондону и ухапсила због кршења услова за одобравање кауције.

Боравио је у амбасади од 2012. године, избегавајући изручење Шведској, где се суочио са оптужбама за силовање.

Те оптужбе је порицао и на крају су одбачене.

У емотивном обраћању испред суда, Асанжова вереница окарактерисала је пресуду „опасном и погрешном", оцењујући да су америчка уверавања „суштински непоуздана".

„У протекле... две и по године, Џулијан је остао у затвору Белмарш, а заправо је био у притвору од 7. децембра 2010. у овом или оном облику, 11 година. Докле ће ово да трајати?", рекла је Стела Морис.

Како је Асанж завршио у амбасади Еквадора?

Асанж, аустралијски држављанин, у амбасаду Еквадора је дошао 2012. године.

Тражио је азил како би избегао изручење у Шведску која га је теретила за случај силовања.

Шведске власти су хтеле да га саслушају поводом навода да је силовао једну жену и сексуално је злостављао и навео на секс другу у августу 2010. године, док је био у Стокхолму да би одржао предавање.

Он тврди да су оба сусрета била потпуно узајамно добровољна, али је уследио дуги судски процес због ког је затражио азил у еквадорској амбасади у Лондону да би избегао изручење.

Касније су те оптужбе одбачене, а истраге су прекинуте.

Асанжу је азил одобрио тадашњи председник Еквадора Рафаел Кореа који је подржавао рад Викиликса.

Пoшто је провео скоро седам година унутар амбасаде, Асанжа је ухапсила британска полиција 11. априла 2019. године.

Оснивач Викиликса одувек је тврдио да не може да напусти амбасаду зато што се плаши да ће из Шведске бити изручен у САД, а да ће му се тамо судити због објављивања тајних америчких докумената.

Полицајци су га извели из круга амбасаде и ставили у притвор у централној лондонској полицијској станици.

Првог маја 2019. године, Асанж је осуђен на 50 недеља затвора због кршења услова његове кауције.

Кључни датуми у судском процесу:

Погледајте и видео: Профил Џулијана Асанжа

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk