Кина и спорт: Трагедија на ултрамаратону и претње преживелима да не говоре о њој

Кад се Жанг Сиаотао пробудио, видео је да се налази у пећини и да је неко заложио ватру у њој да га загреје.

Није имао појма како је тамо доспео.

Жангово смрзнуто, бесвесно тело пронашао је пастир који је туда пролазио, умотао у га јорган и понео на раменима на безбедно.

Он је био међу срећницима.

У мају ове године, 21 такмичар страдао је током ултрамаратона у северној Кини погођеној екстремним временским условима.

Град, пљускови и снажне олује изазвали су стрмоглави пад температуре, а нико од учесника није био припремљен за то.

Само је мали број њих желео да говори о ономе што се десило - а некима је запрећено зато што су се огласили.

На дан трке у Баијину, бившој рударској области у кинеској покрајини Гансу, изашло је сунце.

Сто седамдесет двоје спортиста било је спремно да претрчи 100 километара кроз национални парк Камена шума Жуте реке.

Организатори су очекивали савршене временске услове - благо време их је послужило последње три године.

Чак су организовали да се опрема за хладно време неких од такмичара помери даље низ стазу како би могли да је узму касније током дана.

Али убрзо након што је Жанг стигао на стартну линију, раздувао се хладан ветар.

Неки тркачи су се окупили у оближњој продавници поклона да би се склонили од њега, многи од њих дрхтећи у кратким мајицама и шортсевима.

Жанг је почео трку добро.

Међу првима је стигао до првог контролног пункта, лако савладавши грбави планински терен.

Ствари су драстично пошле по злу непосредно пред други контролни пункт, двадесетак километара после старта.

„Био сам на пола пута уз планину кад је почео да пада град", написао је он касније у посту на кинеским друштвеним мрежама.

„Лед ми је изударао лице и вид ми се помутио, отежавши ми да јасно видим стазу."

Ипак, Жанг је наставио даље.

Претекао је Хуанга Гуанџуна, шампиона маратона за такмичаре оштећеног слуха на кинеским Националним Параолимпијским играма 2019. који се суочавао са великим потешкоћама.

Сустигао је и другог тркача, Вуа Пангронга, са којим је заједнички одржавао темпо од почетка трке.

Ву се тресао и глас му је дрхтао док је говорио.

Жанг га је обгрлио и њих двојица су наставили заједно, али је убрзо ветар постао толико јак а земља толико клизава, да су били присиљени да се раздвоје.

Како је Жанг настављао успон, ветар га је надјачао, уз налете који су достизали брзину од 90 километара на час.

Терао се да устаје са земље више пута, али сада је због велике хладноће почео да губи контролу над екстремитетима.

Имао је осећај да је минус пет степени Целзијуса.

Овај пут кад је пао, више није могао да устане.

Размишљајући брзо, Жанг се покрио изолационим покривачем.

Извадио је џи-пи-ес трагач, притиснуо дугме за СОС и изгубио свест.

Ближе зачељу трке, један други тркач, који се такмичи под псеудонимом Лиулуо Нанфанг, био је засут леденом кишом.

Осећао се као да га меци ударају у лице.

Док је напредовао даље, видео је како неко хода у његовом правцу, спуштајући се са врха планине.

Тај тркач рекао је да му је сувише хладно, да више не може да издржи и да се повлачи из трке.

Али Нанфанг, баш као и Жанг, одлучио је да настави.

Што се више пео, ветар је био све снажнији и хладнији.

Видео је како се још неколико такмичара спушта док се он пење уз планину.

Био је покисао од главе до пете, а прокисле су му биле чак и патике и чарапе.

Кад је коначно схватио да стварно мора да стане, открио је једно релативно скровито место и покушао на њему да се огреје.

Извадио је свој изолациони покривач и обавио се њиме.

Ветар га је одмах ишчупао и одувао, јер је изгубио сав осећај и контролу у прстима.

Ставио је један прст у уста, држећи га тамо дуго, али није помогло.

Како је Нанфанг сада почео да се спушта низ планину, вид му се замутио и почео је да се тресе.

Био је веома збуњен свиме, али знао је да мора да истраје.

На пола пута низбрдо, срео је спасилачки тим који је послат чим се време променило.

Они су га упутили у дрвену колибу.

Унутра је било најмање десеторо њих који су одлучили да одустану пре њега.

Око сат времена касније, та бројка достигла је њих педесетак.

Неки су говорили да су виђали такмичаре како леже покрај пута док им пена иде на уста.

„Док су то говорили, очи су им биле црвене", написао је Нанганг касније на друштвеним мрежама.

Жанга је, у међувремену, спасао пастир, који је скинуо са њега влажну одећу и умотао га у јорган.

Унутар пећине, није био сам.

Кад је дошао свести, неких сат времена касније, видео је да су се и други тркачи овде склонили, од којих је неке такође спасао пастир.

Група је чекала да се он пробуди како би могли сви заједно да се спусте низ планину.

У подножју су их чекали хитна помоћ и наоружана полиција.

Ангажовано је више од 1.200 спасилаца током читаве ноћи, којима су помагали дронови са термалним камерама и радарима, према писању државних медија.

Наредног јутра су власти потврдиле да је умро 21 човек, укључујући Хуанга, ког је престигао Жанг, и Вуа, тркача са којим је држао темпо од почетка трке.

Извештај је касније закључио да организатори нису предузели све неопходне мере упркос упозорењима на могуће лоше време услове.

Кад се вест о смртима раширила друштвеним мрежама, многи су се запитали како је уопште оваква трагедија могла да се догоди.

Неки такмичари, попут Жанга и Нанфанга, одлучили су да пишу у својим искуствима на интернету, да би људи лакше разумели како им је било.

Али Жангов пост, написан на налогу„Брат Тао трчи", нестао је убрзо након што је објављен.

Кад је Каисин - пекиншки сајт за вести - поново објавио његову исповест, на налогу се појавио нови пост недељу дана касније, преклињући медије и кориснике друштвених мрежа да оставе њега и његову породицу на миру.

Касније се испоставило да је Жанг угасио налог након што су људи почели да доводе његову причу у питање.

Неки од њих су га оптужили да се размеће тиме што је био једини преживели са прочеља трке, док су му други слали претње смрћу.

„Ми не желимо да будемо интернет звезде", написао је он онлајн, додавши да је човек који га је спасао такође доживео притисак медија и „других аспеката".

„Наши животи морају да буду мирни", написао је он.

„Молим све, нарочито пријатеље у медијима, да ме не узнемиравају и да ме не испитују."

Преживели нису били једини који су се нашли под притиском.

Једна жена, која је изгубила оца у трци, постала је мета узнемиравања на друштвеној мрежи Веибо након што је поставила питање како је уопште „дозвољено да њен отац умре".

Била је оптужена за ширење гласина и сарадњу са „страним силама" како би ширила негативне гласине о Кини.

Једна друга жена, Хуанг Јинжен, чији је брат умро, била је праћена од локалних званичника за које каже да су покушали да је спрече да прича са рођацима.

„Не дају нам да контактирамо друге чланове наше породице или новинаре, па нас надзиру", рекла је она за Њујорк тајмс.

У Кини је уобичајено за рођаке оних који су страдали у сличним околностима - где су за трагедију биле одговорне власти - да трпе притисак да ћуте о томе.

За владу, пажња друштвених мрежа посвећена било каквим њеним пропустима није добро дошла.

Месец дана после трке, у јуну, кажњено је 27 локалних званичника.

Секретар Комунистичке партије за покрајину Џингтаи Ли Зуоби пронађен је мртав.

Преминуо је након што је пао из стана у ком је живео. Полиција је искључила убиство.

Маратон у Баијину само је једна од многих трка у земљи у којој је трчање доживело наглу популарност.

Њен трагичан исход довео је у питање будућност таквих догађаја.

Према Кинеском атлетичарском удружењу (ЦАА), Кина је била домаћин 40 пута више маратона 2018. него 2014. године.

ЦАА је саопштила да је у земљи 2019. године било 1.900 „тркачких надметања".

Пре избијања пандемије ковида, многи мали градови и регије покушали су да капитализују на овоме организујући догађаје како би довели више туриста у свој крај и поспешили локалну привреду.

После онога што се десило у Баијину, Централна комисија за инспекцију дисциплине Комунистичке партије оптужила је организаторе неких трка у земљи за „усредсређивање на економску корист" истовремено „одбијајући да уложе више у безбедност".

Само неколико месеци од одржавања Зимских олимпијских у Пекингу 2022, Кина је укинула екстремне спортове као што су трчање кроз природу, ултрамаратон и летење у оделу са крилима, док се не измене прописи о безбедности.

Није још најјасније кад ће људи поново моћи да се баве својим спортовима.

Има извештаја о томе да чак ни шаховски турнири нису успели да избегну нове мере.

Али без оваквих догађаја, људи који желе да учествују, можда чак будуће звезде ових спортова, све су незадовољнији.

У неким случајевима, као што истиче часопис Аутсајд, спортисти могу да преузму ствари у своје руке, упутивши се у планине без икаквих прописа и излажући се ризику.

Марк Дрејер, који води сајт Кинески спортски инсајдер, написао је на Твитеру:

„Ако је овај инцидент уклонио врхушку бројне пирамиде одговорних који су учествовали - као што изгледа да јесте - не може се рећи какве ће то последице имати по ниже нивое.

„Дугорочне последице ове трагичне несреће - која се могла избећи - такође би могле да буду крупне."

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk