Блиски исток и историја: Голанска висораван - место историјских судара Израела и Сирије
Голанска висораван, каменити плато у југозападној Сирији, има политички и стратешки значај који превазилази његову географску величину.
Израелска војска је заузела Голанску висораван од Сирије у завршној фази Шестодневног рата 1967. године.
Већина сиријских Арапа је побегло са тог подручја у време сукоба.
Линија раздвајања је постављена, а израелска војска је преузела контролу над облашћу.
Израел је одмах почео да насељава Голанску висораван.
Сирија је покушала да врати Голанску висораван током рата 1973. године.
Упркос великим губицима, израелска војска успела је да заустави изненадни напад.
Обе државе потписале су примирје 1974, а Уједињене нације потом су послале посмастрачку мисију чији су припадници и данас на линији раздвајања.
Израел је једнострано анектирао Голанску висораван 1981. године.
Овај потез Израела није међународно признат, иако је то у марту 2019. урадила администрација бившег америчког председника Доналда Трампа.
На висоравни има више од 30 јеврејских насеља у којима живи око 20.000 људи.
У тој области живи и око 20.000 Сиријаца, углавном припадника Друза, верске заједнице.
Стратешки значај
Аутор фотографије, Getty Images
Јужна Сирија и главни град Дамаск су 60 километара северно од Голана и могу јасно да се виде са висоравни.
Сиријска артиљерија је редовно гранатирала северни Израел од 1948. до 1967, када је контролисала Голансу висораван.
За Израел је ова висораван одлична стратешка тачка са које може да контролише покрете сиријске војске.
Топографија терена је таква да пружа природну заштиту од сиријских удара.
Висораван је веома важна и као главни извор снабдевања водом у сувој области.
Кишне воде са Голанске висоравни сливају се у реку Јордан.
Земља је плодна, а вулканско тло се користи за виноградарство, сточарство и узгајање орхидеја.
На Голанској висоравни се налази и једини израелски ски центар.
Камен спотицања
Аутор фотографије, Getty Images
Израелска војска осваја Голанску висораван 1967.
Сирија жели да повратак Голанске висоравни под њену контрол буде део мировног споразума.
Још 2003. године, сиријски председник Башар Ал-Асад рекао је да је спреман да почне нову серију мировних преговора са Израелом.
Израелске власти су већ примениле принцип враћање територија у заену за мир.
Током преговора 1999. и 2000, које је иницирала Америка, Ехуд Барак, тадашњи премијер Израела понудио је да врати Сирији већи део Голанске висоравни.
Али главни камен спотицања у тим преговорима је уједно и нешто што ће стварати проблема и у свим будућим мировним процесима.
Сирија жели потпуно повлачење Израела и повратак границе која је постојала до 1967.
То би Дамаску дало контролу над источним обалом Галилејског језера, главног извора Израела за снабдевање свежом водом.
Аутор фотографије, Getty Images
Израел жели да задржи контролу над језером и тврди да се граница налази неколико стотина метара источно од обале.
Споразум са Сиријом подразумевао би рушење израелских насеља у овој области.
Јавно мњење у Израелу годинама уназад се против повлачењу, а већина сматра да је Голанска висораван стратешки исувише важна тачка да би била враћена Сирији.
Разговори
Посредни разговори између Израела и Сирије настављени су 2008. године, а посредовала је Турска.
Ипак, они су прекинути када је тадашњи израелски премијер Ехуд Олмерт поднео оставку због истраге о корупцији.
Уместо Олмерта, за премијера је изабран Бенјамин Нетанјаху у фебруару 2009. и он је тада најавио много чвршћи став по питању Голанске висоравни.
Јуна 2009, сиријске власти су саопштиле да више немају партнера за разговор на израелској страни.
Аутор фотографије, Getty Images
Грађански рат у Сирији
Када је Барак Обама постао председник Америке, саопштио је да ће му један од главних спољнополитичких приоритета бити обнова преговора Израела и Сирије.
Међутим, ти планови су пали у воду због почетка грађанског рата у Сирији 2011.
Ратна дејства стигла су до Голанске висоравни 2013, али је пет година касније сиријска влада сматрала да је довољно безбедно да отвори гранични прелаз за УН посматраче.
Погледајте видео о десетогодишњици Арапског пролећа
Да ли је Арапско пролеће заиста донело промене?
