Stepenice Kalemegdan: Da li su morale da budu baš toliko bele

Veliko stepenište Kalemegdan
Natpis na slici Radovi još u toku

Blještavo belo „kao kod zubara" ili je to samo „nestručno oko laika".

Dok Beograđani i ostali posetioci prestonice čekaju da se spuste Kalemegdanom novim Velikim stepeništem - njegova boja već je izazvala različita mišljenja.

„Kad bljesnu ove plastificirane stepenice, moraćemo baš zatamnjene naočare da nosimo", napisao je jedan korisnik društvenih mreža.

Iako su stepenice renovirane, ograda je ostala znatno tamnije boje, pa to dodatno pravi utisak da je novi kamen 'prekrečen belilom'.

Dok gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić tvrdi da su stepenice i dalje „autentičnog izgleda, ali su bezbednije posle rekonstrukcije", Gordana Milošević Jevtić, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže za BBC na srpskom da se ovo često dešava:

„Postoji mogućnost da, iako nama neki rekonstruisan objekat ili spomenik deluje blještavo i preterano beo, oko laika može da zavara.

„Tako se, na primer, dogodilo da - kada su očistili Belog anđela u Mileševi - ljudima se nije svideo jer su navikli na staru boju."

Šta kažu građani

Tanja Milošević iz Beograda često preko dana uči na Kalemegdanu. Kaže da joj boja stepeništa jeste čudna i da izgleda „kao da su prekrečili stare stepenice kao što bi to uradili na ulazu u neku običnu zgradu".

„Ne deluju u duhu tog vremena kada su izgrađene. Pogotovo što je ograda ostala stara i druge je boje.

„Preko dana kada je sunčano i nekako, ali uveče baš blješte."

Penzioner Dušan kaže da je „svako poboljšanje za čestitanje".

„Ranije nisi mogao da siđeš niz te stepenice, a pogotovo ne sa štapom.

„Pogotovo mi stariji, plašili smo se da ćemo pasti. Ovo ipak deluje pristojnije, mada, istina je, izgledaju malo čudno."

Katarina misli da su stepenice toliko bele da je podsećaju na pesmu Led Zeppelin - Stairway to heaven, čiji naslov u prevodu znači - Stepenice do neba.

Natpis na slici Datum završetka radova - jul 2019.

Zašto je naše belo baš toliko belo

Bele stepenice dovele su i mreže do usijanja.

Građani su komentarisali da stepenice izgledaju „plastično", da su „bele kao kad kod zubara naručiš boju A1 za beljenje zuba", ali i da „deluju estradno".

Neki ipak brane odabir boje i kažu da je kamen isti kao što je bio - samo je kvalitetniji.

Šta kaže vlast

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je objasnio da je rekonstrukcija Velikog stepeništa bila neophodna, zbog mnogobrojnih pukotina i krupnih komada koji nedostaju, a pre svega zbog bezbednosti za posetioce, o kojoj svedoče i mnogobrojne prijave upućene od strane građana i inspekcije.

Dodao je da se izvode na osnovu projekta koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda „koji su tražili najbolje rešenja".

Gradonačelnik Beograda dodaje da je kamen neotporan na vremenske uslove zamenjen kvalitetnijim kamenim blokovima približnog izgleda.

„Poslednja sanacija velikog stepeništa rađena je 2006. godine, i tom prilikom su korišćeni veštački kamen nepoznatog sastava i zakrpe."

Natpis na slici Radnici kažu da je sve spremno za otvaranje

Malo i Veliko Stepenište

Prvi objekat parkovske arhitekture u Beogradu su Male stepenice prema Pariskoj ulici, nastale u prvoj deceniji 20. veka po projektu Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji.

U blizini stepeništa nalazi se dekorativna česma nastala u istom periodu.

Po završetku Prvog svetskog rata nastavljeni su radovi na uređivanju Savskog šetališta, koji su završeni 1928. godine izgradnjom novih Velikih stepenica, u duhu romanike, prema projektu arhitekte Aleksandra Krstića.

Veliko stepenište je urađeno po ugledu na pejzažno arhitektonske elemente velikih evropskih gradova.

Između ostalog, Aleksandar Krstić je imao i značajan udeo u uređivanju Zoološkog vrta na Kalemegdanu, nakon čega je i postao njegov prvi direktor.

Pre Prvog svetskog rata Kalemegdanski park se završavao na mestu gde se danas nalazi Veliko stepenište. Zemljište iza te tačke je sve do 1929. godine bio neuređen i zapušten prostor, sa čijim se uređenjem započinje izgradnjom Velikog stepeništa.

Natpis na slici Pre Prvog svetskog rata Kalemegdanski park se završavao na ovom mestu

Reč stručnjaka

Gordana Milošević Jevtić

profesorka istorije i arhitekture sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Kalemegdan nije na Uneskovoj listi svetske baštine, ali jeste spomenik kulture od izuzetnog značaja, a to podrazumeva da mora da ima stroge uslove zaštite.

Niko ne bi smeo ništa da gradi dok se ne izvedu mere tehničke zaštite, a Zavod za spomenike kulture morao je da propiše tender i da stručnjaci izaberu vrstu kamena i boju.

Da li se boja uklapa, odlučuje nadzor, koji treba da bude visoko stručan. Ponuda ne sme da bude određena po sistemu isplativosti i niskog kvaliteta nauštrb cene.

Stepenište jeste dosta belje nego ostatak Kalemegdana, pogotovo novi deo, a boja se ne čini odgovarajuća.

Ipak, često se događa i postoji mogućnost da, iako nama neki rekonstruisan objekat ili spomenik deluje blještavo i preterano beo, oko laika može da zavara.

Kamen nakon stajanja dobija patinu, menja boju, potamni, liči na fleke, a građani se često naviknu na stari izgled pa im je novi čudan.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči