Sila jezika i jezik sile

Obezbeđenje razdvaja Nikolu Gruevskog (u sredini) od Taljta Džaferija (desno). Skoplje, 14. mart 2018. Image copyright Getty Images

Makedonsko Sobranje je, drugi put za manje od godinu dana, postalo poprište nasilja.

Nikola Gruevski, bivši premijer i poslanik nacionalističke stranke VMRO-DPMNE je u sredu, 14. marta, nasrnuo na predsednika parlamenta Taljata Džaferija, pokidao mu kablove iz mikrofona i sasuo mu čašu vode u lice.

Sukob bi skoro sigurno prerastao u tuču da skupštinsko obezbeđenje nije savladalo Gruevskog i izvelo ga iz sale.

Prethodni slučaj bio je mnogo ozbiljniji: velika grupa pristalica VMRO-DPMNE, među kojima je bilo i kriminalaca i policajaca u civilu, upala je u Sobranje 27. aprila prošle godine i pokušala silom da spreči konstituisanje novog saziva i smenu Gruevskog.

Povređeno je više od sedamdeset ljudi, a Gruevski je posle višemesečnih protesta bio prinuđen da se povuče.

Ovaj put je povod za nasilje bio usvajanje zakona kojim bi albanski jezik dobio službeni status na celoj teritoriji Makedonije umesto, kao do sada, samo u opštinama sa većinskim albanskim življem.

Uprkos incidentu za govornicom, zakon je ipak usvojen natpolovičnom većinom, ali tu priči nije kraj - iste večeri zapaljen je automobil Slavice Šumanske-Miteve, poslanice vladajućih socijalista.

Nasilje nije bilo neočekivano - naprotiv. Policija je na dan glasanja blokirala sve prilaze parlamentu i onemogućila reprizu aprilskog upada. Niko, međutim, nije siguran da novih incidenata neće biti.

U stvari, pitanje albanskog kao službenog jezika ne bi trebalo da bude tako zapaljivo. To je dugogodišnja želja makedonskih Albanaca, kojih u toj zemlji ima oko 25 odsto, prema popisu iz 2002. godine.

Čak je i Gruevski, u prvim godinama na vlasti, bio pomirljiv prema toj ideji jer mu je trebala podrška albanskih partija. Ni aktuelni predsednik i politički saveznik Gruevskog, Đorđe Ivanov, nije imao ništa protiv.

Međutim , kada je vlada Gruevskog počela da se klima, VMRO-DPMNE se vratila svojim nacionalističkim korenima, igrajući na kartu podizanja etničkih tenzija.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici "Makedonija Mekedoncima" - protesti protiv novog zakona

Nakon silaska vlasti, postavili su sprečavanje usvajanja novog zakona u centar političke kampanje, tvrdeći da je zakon uvod u „albanizaciju" Makedonije i korak ka stvaranju Velike Albanije.

Zakon je već jednom bio izglasan u Sobranju, ali je Ivanov odbio da ga potpiše, pa je morao da bude poslat na ponovno glasanje.

Sada makedonski predsednik ponovo odbija da potpiše zakon, iako je po Ustavu dužan da to učini.

Ovo bi moglo da predstavlja uvod u ustavnu krizu, što svakako neće doprineti smirivanju situacije.

Nakon prošlogodišnjeg upada u Sobranje i maratonskih protesta protiv Gruevskog, Makedoniji je potrebno malo mira kako bi rešila problem oko imena sa Grčkom i nastavila sa reformama, koje su tokom prethodne vlade praktično zaustavljene.

Obe stavke su neohodne da bi zemlja napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO.

Nakon što je izgubila skupštinsku većinu, VMRO-DPMNE sada pokušava da pitanje jezika iskoristi kao povod za pokretanje opštih antivladinih protesta ne libeći se, očigledno, od pretnji nasiljem.

„Ovaj haos neće trajati večno, zločinci će odgovarati za svoja zlodela kad-tad", poručio je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickovski.

Treba se nadati da će se strasti s vremenom stišati, ali ovakva retorika ne daje mnogo povoda za optimizam.

Povezane teme