Makedonski vicepremijer: „Ime države važno i Albancima i Makedoncima"

Bujar Osmani, Skoplje, 22. jun 2018. Image copyright SEP
Natpis na slici Za Bujara Osmanija, najznačajniji doprinos sporazuma sa Grčkom je otklanjanje prepreka za razvoj Makedonije

Bujar Osmani jedan je od trojice makedonskih političara koji su vodili ključne pregovore sa Grčkom oko novog imena zemlje.

Posle 27 godina neuspeha, Skoplje i Atina nalaze se na korak od rešavanja spora.

„Bio sam srećan zbog svakog zareza u sporazumu kojim se čuva identitet mojih sugrađana Makedonaca", kaže Osmani za BBC.

Najviši predstavnik etničkih Albanaca u vladi Zorana Zaeva nema dilemu kako će glasati njegovi sugrađani.

„Podržaćemo sporazum o Severnoj Makedoniji na referendumu, i to ne samo zato što otvara vrata EU i NATO.

Podržaćemo ga jer čuva identitet naših makedonskih sugrađana."

Osmani kaže da je njegova stranka predložila koalicionim partnerima da se pred jesenji referendum napravi zajednička kampanja za prihvatanje sporazuma.

„Bilo bi to prvi put da Makedonci i Albanci prave zajedničku kampanju.

Uvek se delimo na izborima, a ovo bi mogla da bude dobra poruka za međuetničke odnose - da zajednički gradimo državu, idemo u NATO", kaže Osmani.

Dve etničke grupe sukobile su se prilikom pobune Albanaca 2001. godine, okončane Ohridskim sporazumom.

Na vlasti u Makedoniji su tradicionalno koalicije makedonskih i albanskih stranaka.

Potpisan 'istorijski' sporazum o imenu Makedonije

Dogovor Makedonije i Grčke oko imena izazvao sukobe

„Sunce se rađa na Zapadu"

Upravo mogućnost članstva u NATO-u ostaje jedna od glavnih prednosti sporazuma koje Osmani izdvaja.

„Mi Albanci govorimo Sunce se rađa na Zapadu, jer tamo pripadamo kao civilizacija i država.

Mi sa zemljama na istoku imamo dobre bilateralne odnose, ali pripadamo Zapadu."

Zamenik Zorana Zaeva ističe da će sporazum ukloniti prepreke za stabilnost, ekonomski i politički razvoj zemlje.

„Makedonija je i geografski i istorijski na raskršću puteva, na mestu gde se spajaju Istok i Zapad.

Često kažem da se saobraćajne nesreće dešavaju upravo na raskršćima."

Osim na ulazak u NATO, Makedonija već 17 godina čeka na otvaranje pregovora o članstvu sa Evropskom unijom.

Konsenzusa u Briselu nije bilo jer Grčka nije priznavala svog severnog suseda pod imenom pod kojim je predata kandidatura.

„Međuetnički odnosi u Makedoniji su u harmoniji samo ako postoji jasna perspektiva članstva u EU i NATO - samo to potiskuje unutrašnje etničke narative.

Ako nema tog narativa, na površinu izlaze etničke, partijske i socijalne razlike", upozorava Osmani.

Image copyright STR
Natpis na slici Na protestima protiv sporazuma, viđene su i ruske zastave. Osmani kaže da je važno da NATO i EU „nepovratno usidre Makedoniju u svoje procese"

Ključ za uspeh - u Briselu

Na primedbu da su očekivanja od sporazuma podignuta do neslućenih razmera, te da će razočaranje biti veliko ako rezultati ne budu grandiozni, Osmani spremno odgovara.

„Mi čak nismo dovoljno kreativni da bismo imali dovoljno očekivanja kolike su realne mogućnosti ovog dogovora", ali i upozorava gde bi mogao da nastane mnogo veći problem od aktuelnog odbijanja predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da potvrdi parlamentarnu odluku o prihvatanju sporazuma.

„Ako ne dobijemo pozitivnu odluku EU o pregovorima, to bi stvorilo novu negativnu klimu žrtvovanja bez nagrade.

To može da se reflektuje na referendum, a ako referendum propadne - propada dogovor.

Ako propadne dogovor - propadaju ideje o članstvu u EU, NATO-u."

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionDogovor Skoplja i Atine o imenu Severna Makedonija tek treba da zaživi u praksi.

Makedonski vicepremijer kaže da se stvari ne bi zaustavile na tome već bi se negativno odrazile na čitav region, a posebno pregovore Beograda i Prištine.

„Tu se vidi značaj sile Evropske unije da napravi čudo u regionu - pretvori ga iz regiona sukoba, u region saradnje.

Ni svi u EU ne shvataju kolika je moć Unije da transformiše ceo region", kaže Osmani.

Image copyright Anadolu Agency
Natpis na slici Pod budnim okom evropskog komesara Johanesa Hana, makedonski premijer Zaev skinuo je kravatu da bi zaličio na grčkog kolegu Ciprasa prilikom potpisivanja sporazuma

„Zvezde naklonjene Balkanu"

Godina 2018. u balkanskoj diplomatiji ostaće upamćena po rešenju bar dva velika regionalna spora.

Skoplje i Atina dogovorile su se oko imena Makedonije, dok je u Prištini, posle mnogo suzavca i političkih razlika, potvrđen sporazum o granici Kosova i Crne Gore.

„Ova godina je istorijska po rasporedu zvezda koji daje mogućnost za rešavanja sporova.

Već sledeće godine, zvezde će se izmešati.

Ako ove godine ne iskoristimo šansu, dugo ćemo tražiti zvezde i možda nas na tom putu udari neki asteroid", slikovito opisuje Osmani.

Dodaje da bi taj „raspored zvezda" trebalo da iskoriste i Srbija i Kosovo jer, kako kaže Osmani, 2019. godina biće nepredvidljiva i ponudiće malo šansi za usmeravanje na evropsku budućnost regiona.

Ko je Bujar Osmani

  • Aktuelni zamenik predsednika Vlade Makedonije Zorana Zaeva zadužen za evropska pitanja
  • Uz Zaeva i ministra spoljnih poslova Nikolu Dimitrova, član pregovaračke trojke za razgovore sa Grčkom
  • Od 2008. do 2011. godine bio ministar zdravlja u vladi Nikole Gruevskog
  • Član stranke Demokratske unije za integraciju (DUI) lidera Alija Ahmetija
  • Rođen u Skoplju, 1979. godine
  • Doktor medicine, specijalizacija u oblasti hirurgije jetre
Image copyright SEP
Natpis na slici Za 38 godina života, Bujar Osmani (levo) već je drugi put deo makedonske izvršne vlasti

Odnosi sa Srbijom

Kada je na pitanje novinara da li je Beograd čestitao Makedoniji na dogovoru sa Grčkom srpski šef diplomatije Ivica Dačić odgovorio da „Srbija nije čestitala Makedoniji jer nema šta da se čestita", mnogi su pomislili da je to pokazatelj loših odnosa dve države.

Makedonski vicepremijer tvrdi da su stvari drugačije i da su odnosi - u usponu.

„Sa čestitkom može da se sačeka do odluke EU i NATO-a, ili da se vidi da li će referendum biti uspešan, da li će Grčka ratifikovati sporazum.

U ovom kontekstu, to mi je logična izjava.

Ako je u nekom drugom kontekstu, ne bih želeo da je interpretiram."

Na pitanje o odnosima sa Srbijom, Osmani kaže da postoji saradnja na svim nivoima, pa da se manji problemi brzo rešavaju.

„Makedonija posle ovog dogovora ostaje jedina država u regionu koja nema nijedan otvoren spor sa susedima, nijednu spornu granicu."

Na podsećanje da Srbija nije zadovoljna činjenicom da Skoplje o granici pregovara sa Prištinom, a ne sa Beogradom, Osmani tvrdi da tu problema nema.

„Mislim da su Srbija i Kosovo ušle u drugu fazu razgovora i to nije otvoreno pitanje između nas i Srbije.

Kosovo je nova realnost, a mi smo je prihvatili i priznali", zaključuje zamenik makedonskog premijera Zorana Zaeva.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči