Beograd i Priština u novoj rundi razgovora

Most preko Ibra koji bi trebalo da spaja severnu i južnu Mitrovicu je neuralgična tačka još od prestanka ratnih dejstava 1999. godine
Potpis ispod fotografije,

Most preko reke Ibar koji razdvaja severni i južni deo Mitrovice

Posle višemesečne pauze, u Briselu se nastavljaju razgovori predstavnika Beograda i Prištine čiji će vrhunac biti susret Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u nedelju.

U petak i subotu su vođeni razgovori u okviru takozvanog tehničkog dijaloga. Prethodna runda delegacija Beograda i Prištine održana je od 19. do 21. marta, kada nije ostvaren nikakav napredak, kako je saopšteno iz Evropske unije.

Iako ni Beograd ni Priština ne pokazuju optimizam o ishodu ove nove runde razgovora, predstavnici Evropske unije, glavnog posrednika u dijalogu, smatraju da su pregovori ušli u „bitnu fazu."

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da su pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ušli u bitnu fazu i da imaju dobar zamajac, iako je delovalo da će upasti u zastoj, javlja agencija Beta.

On je izrazio nadu da će pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti "brzo postignut", ne precizirajući vremenski okvir u kojem bi to trebalo da se desi.

"Teško je to definisati i ne želimo da veštački namećemo neki datum. Jasno je da on mora biti dogovoren i implementiran pre pristupanja Srbije EU. Normalizacija odnosa s Prištinom je jedan od glavnih elemenata u tom procesu, a u Strategiji za Zapadni Balkan je jasno navedeno da se bilateralni sporovi moraju rešiti pre nego neka država pristupi Evropskoj uniji", izjavio je Fabrici u intervjuu za novopazarski radio Sto plus.

Šta je sve prethodilo novom susretu Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu

Potpis ispod fotografije,

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

  • April 2013:potpisan sporazum o normalizaciji odnosa u Briselu koji je otvorio veliki broj pitanja između Prištine i Beograda. Potpisali su ga tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredstvo visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Ključna tačka tog sporazuma bio je fomiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
  • Avgust 2013: potpisan sporazum o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza između Srbije i Kosova
  • Septembar 2013:sporazum o telekomunikacijama kojim je Kosovo dobilo pravo na svoj pozivni broj (+383) , a dogovoren je i nesmetan rad Telekoma na Kosovu, kao i sporazum o energetici po kojem Kosovo dozvoljava EPS-u da osnuje kompaniju za trgovinu električnom energijom, ali i s pravnim i regulatornim okvirom Kosova.
  • Oktobar 2014:slučaj Dron vodi zaoštravanju odnosa Beograda i Prištine.
Potpis ispod fotografije,

Hašim Tači

  • Februar 2015: potpisan je sporazum o pravosuđu između Srbije i Kosova koji obezbeđuje jedinstven sistem pravosuđa. Dogovoreno je da sudije i tužioci budu pripadnici obe nacije.
  • Mart 2015:dogovor o raspuštanju civilne zaštite na severu Kosova i njihova integracija u postojeće institucije.
  • Avgust 2015:Glavna tema pregovora bila je Zajednica srpskih opština (ZSO) odnosno usvajanje njenog Statuta u okvir pravnog sistema Kosova.
  • Novembar 2015: Ustavni sud Kosova suspendovao je sporazum o ZSO jer kako su zaključili nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova.
Potpis ispod fotografije,

Ramuš Haradinaj

  • Januar 2017:uhapšen Ramuš Haradinaj, sadašnji premijer Kosova, u Francuskoj po poternici koju je Srbija preko Interpola raspisala za njim još 2006, a u vezi sa zločinima protiv civilnog stanovništva.
  • Januar 2017:voz koji je oslikan bojama srpske zastave i rečima "Kosovo je Srbija" sprečen da uđe na Kosovo.
  • Jul 2017: Počinje sa radom Specijalni sud sa sedištem u Hagu, zadužen da ispita sumnje u zločine počinjene nad srpskim i civilima drugih nacionalnosti tokom i posle rata na Kosovu. Do formiranja ovog suda došlo je zbog otkrića bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.
  • Januar 2018: ubijen političar Oliver Ivanović, što je povećalo tenziju između Srbije i Kosova
Potpis ispod fotografije,

Oliver Ivanović

Mart 2018: uhapšen direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Međunarodna slika

Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

U poslednje dve godine bilo je i nekoliko sporova oko povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova.

Dok Beograd tvrdi da su Surinam, Burundi i Liberija povukli priznanje, Priština to demantuje i ističe da su od 2017. godine, Bangladeš, Madagaskar i Barbados priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija poput MMF-a, Svetske banke i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk