Srbija i Kosovo: Zašto se baš sada govori o podeli

Oblik teritorije Kosova u srpskoj zastavi Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ideja o podeli mirovala je nekoliko decenija, da bi ponovo postala glavna vest

Septembar znači novi start i za pregovarače Srbije i Kosova, koji se pripremaju za ukrcavanje na let za Brisel i ponovo sedaju u (pregovaračke) klupe 7. septembra.

Ovo leto im je donelo ubedljivo najmanje odmora do sada, jer je „razgraničenje" svakog dana menjalo kurs i poziciju dveju strana, barem sudeći po izjavama u medijima.

U fasciklama koje su predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači poneli sa sobom u Brisel se neće naći ni ideja „sever Kosova za Bujanovac i Preševo", ali ni Zajednica srpskih opština, pišu i beogradski i kosovski mediji.

Međunarodni stručnjaci se slažu da bi bilo najbolje da se ova koverta i ostavi u Beogradu, odnosno Prištini, ali krivce vide i u drugima.

„Nedostatak jasnih uputstava omogućio je trenutnu raspravu o promenama granica", kaže za BBC Florijan Biber iz Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

David Filips, Direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija kaže za BBC da „izjave Johanesa Hana o podeli predstavljaju neuspeh diplomatije."

Ideje razgraničenja, podele i trampe i ranije su se javljale među nacionalistima - kadgod bi postojao pritisak za rešenjem.

Da li je „ovo ta godina" za rešenje

U centru pažnje sastanka Mogerini - Tači - Vučić biće „postizanje konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma", saopšteno je iz kabineta Hašima Tačija.

Sastanku će, najverovatnije, prisustvovati i pregovarački tim Vlade u Prištini, ukoliko Skupština Kosova završi nekoliko puta prekidanu sednicu na kojoj bi trebalo imenovati članove ove diplomatske ekipe.

Opšte procene dala je i Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, Federika Mogerini. U saopštenju je rekla da će nastaviti razgovore sa dvojicom predsednika o sveobuhvatnoj normalizaciji, a u cilju postizanja „konkretnog progresa".

Njena savetnica je na Tviteru prokomentarisala da je „ovo ta godina", kada su u pitanju dogovori između Srbije i Kosova.

Demantovao ju je Evropski komesar Johanes Han, koji je dan kasnije rekao da je „ta godina", zapravo - 2019.

„Treba razmišljati i izvan kutije", rekao je Johanes Han za Radio Slobodna Evropa, po pitanju eventualne razmene teritorija.

Ipak, podvukao je i da to razmišljanje ima rok, a to je sredina naredne godine.

Subotom uvek na Kosovu

Predsednik Srbije će, po svemu sudeći, pravo iz Brisela za Prištinu.

Jer, u Belgiji će pregovarati u petak, a već u subotu je najavio odlazak na Kosovo. Priština je izdala dozvolu za posetu predsednika Srbije, ali navodi da ta odluka, u slučaju destabilizacije, može biti i promenjena.

Od prethodne Vučićeve posete Kosovu prošlo je devet meseci, a i tada je dolazio - subotom. Razlog posete je bilo ubistvo Olivera Ivanovića, koje se dogodilo samo četiri dana ranije.

Tada je izjavio čuvenu rečenicu - „Bolje da ja razgovaram sa Tačijem, da ne znam ko razgovara milion puta sa Haradinajem, nego da i jedan metak bude ispaljen bilo gde".

Srbija i Kosovo: Karte na stolu

Tri prepreke na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine

Zašto sada da se delimo

„Ideja razgraničenja, odnosno razmene teritorija, je kroz istoriju po pravilu izbor nacionalista", kaže za BBC Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

„Oni veruju da mogu da se nađu na pola puta i da bi to i za jedne i za druge bila najmanje loša varijanta."

Image copyright AFP
Natpis na slici Kosovski ministar spoljnih poslova Redžet Pacoli bi da se priključi pregovorima u Briselu

Za Bakića je problem „što je ovo rešenje jednostavno međunarodno neprihvatljivo, a može da ima za posledicu i menjanje granica u regionu".

„Na tasu bi mogao da bude položaj Srba u Bosni, ali i albansko pitanje u Makedoniji."

Gde je sve postajala razmena i predaja teritorija (ili ideja o tome):

  • Rusija i SAD 1867. - Rusija prodala Aljasku
  • Indija i Bangladeš 1950-ih - razmena etničkih enklava, koja je uticala na 50.000 ljudi
  • Izrael i Palestina 2014. - nuđena slična rešenja
  • Holandija i Belgija 2016. - razmena manjeg dela teritorije, razlog je bila kontrola kriminala

„Mogućnost da se podelimo i tako jednom zauvek rešimo probleme" - smislio je Dobrica Ćosić pre skoro tri decenije. On je tada, objašnjava Bakić, imao ideju da „sačuva tradiciju, ali i kosovsku privredu - za Srbe".

„Ćosićeva ideja je bila da se sa Albancima razgraničimo tako da Srbi dobiju deo teritorije gde su manastiri, ali i rudnici. Po njegovoj podeli, Srbiji bi pripala celokupna Trepča."

Pre nego što je Kosovo izglasalo nezavisnost, Srbija je u Trepči posedovala 60 odsto od svog ukupnog rudnog bogatstva.

Naknadno je ideju podele pominjao i Slobodan Milošević, da bi se poslednju deceniju vezivala isključivo za njegovog naslednika - Ivicu Dačića. Do ovog leta.

Dačić je u avgustu ove godine tvrdio da je ključni razlog što je Srbija usvojila ideju o podeli - promena stava Sjedinjenih Američkih Država.

Bedžet Pacoli za BBC: „Rekao sam Dačiću: Ja gradim - ti rušiš"

„Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana"

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Tokom letnjeg odmora - niko se nije odmarao

Šta misle stručnjaci

Da li će ideja o razmeni teritorija nastaviti da živi i za pregovaračkim stolom u Briselu?

Florijan Biber, Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu

Biće teško ignorisati izjave o razgraničenju. Postavlja se i pitanje trenutnog formata razgovora koji nije dovodio do opipljivih rezultata.

Nedostatak jasnih uputstava omogućio je trenutnu raspravu o promenama granica.

Ključno pitanje je sada - da li će Mogerini prihvatiti dalju diskusiju o promenama granica u okviru zvaničnih pregovora i ako hoće, koji su parametri.

Ne vidim da je ideja o podeli Kosova obećavajuća. Pored reperkusija na druge granice u regionu, postoje i brojne druge opasnosti:

  • Na primer, šta je sa većinom Srba koji žive na jugu i da li će se oni priključiti Srbiji?
  • Kako se oni mogu zaštititi ako se granice povlače po etničkim kriterijumima?
  • Šta sa Srbima koji žive u Preševu?
  • Šta je sa Albancima i drugima koji nisu Srbi koji žive na severu Kosova?

David Filips, Direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija

Prilagođavanje granica bi bilo opasno i moglo bi da destabilizuje region. Ideja Slobodana Miloševića je uvek bila podela Kosova. Nepostojanje sporazuma o progresu u pregovorima sa EU koristi se za opravdanje nove pregovaračke taktike fokusirane na podelu.

Izjave Johanesa Hana o podeli predstavljaju neuspeh diplomatije. Korekcija granice bi nagradila nasilje. To bi označilo smrt multikulturnih i multietničkih država za koje je toliko ljudi umrlo 1990-ih.

Podela Indije i Pakistana je dovela je do velikog raseljavanja i krvoprolića. Sa druge strane, Čehoslovačka je podeljena bez nasilja, ali jeste ozbiljnih sporova o imovini i podele obaveza.

Ernesto Verdeja, profesor političkih nauka, Krok Institut za međunarodne mirovne studije Univerziteta u Notr Damu

Razdvajanje države u cilju postizanja etničke dominacije je uvek opasno. U većini slučajeva to treba izbegavati ili, u najmanju ruku, pažljivo razmotriti.

Plan treba da bude da se napreduje na formalizaciji razdvajanja između Kosova i Srbije i da se pronađe minimalno prihvatljivo rešenje za granice. Ovo je najviše čemu možemo da se nadamo u ovom slučaju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči