Odlazak Angele Merkel: Gube li balkanski lideri „političku majku"

Beograd, 23. avgust 2011. Image copyright ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images
Natpis na slici Posle sastanka u Beogradu 2011. godine, Angela Merkel kao da je pokazala put silaska sa vlasti Borisa Tadića

Početak kraja predsedničkog mandata Borisa Tadića dogodio se pred televizijskim kamerama, dok je pred srpskom i nemačkom zastavom u Predsedništvu Srbije stajao pored Angele Merkel.

Tog 23. avgusta 2011. godine, Merkel je bila vidno ljuta - što se njoj u javnosti dešava izuzetno retko.

„Taj događaj je izuzetno uticao na ishod izbora - ja sam snagu crpeo ne samo iz domaće, već i iz međunarodne javnosti jer su građani smatrali da sam u tom trenutku ja taj koji povezuje Srbiju sa Evropom, što je i bila istina", priseća se u razgovoru za BBC na srpskom tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Raspoloženje nemačke kancelarke odredile su „crvene linije" srpske politike - predsednik Tadić nije bio spreman da rasformira srpske institucije na severu Kosova.

Devet meseci kasnije, izgubio je na izborima od Tomislava Nikolića, čiji je politički sin Aleksandar Vučić preuzeo komunikaciju sa Berlinom i presudno uticao da se potpiše Briselski sporazum sa Kosovom.

Predsednički kraj Borisa Tadića i ustoličavanje Vučića kao čoveka „za vezu" sa Berlinom nisu bili prvi potezi koji pokazuju kako je Angela Merkel presudno uticala na balkansku politiku.

Na posredan ili neposredan način, gradila je i rušila karijere mnogih lidera istoka i juga Evrope.

Nema prijateljstva sa Merkel

Tadić je upoznao Angelu Merkel još pre njenog dolaska na čelo nemačke vlade - susretali su se u centrali njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Opisuje je kao političarku koja u odnosu sa kolegama ne prelazi ni formalne linije, a kamoli u neformalne i prijateljske odnose.

„Angela Merkel je žena koja veoma neguje formalne odnose, aspekte discipline u ličnom odnosu i politici.

Svako ko misli da bi ona to prevazišla - greši."

Nekadašnji predsednik Srbije kaže da Merkel sve radi „po knjizi" kada su u pitanju diplomatski odnosi i jasno se određuje prema čestom potenciranju prijateljstva aktuelnog predsednika Srbije i nemačke kancelarke.

„Ako Vučić računa na tu vrstu prijateljstva - onda smo mi jako ugroženi, jer on pokazuje visok stepen naivnosti.

Ja se nadam da Vučić nije naivan kada je u pitanju odnos sa Angelom Merkel", zaključuje Tadić.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Merkel i Tadić sastaju se još od prve polovine prve decenije 21. veka

„To je zahtev sa kojim možeš da odeš kući"

Iako u prijateljstvo sa Angelom Merkel ne veruje, Boris Tadić kaže da je ona u razgovorima uvek bila otvorena.

„Ona je bila veoma iskrena u razgovorima, a političari sa Zapada to nisu uvek.

Moje iskustvo nije bilo dobro sa stanovišta da nije uvek razumevala argumentaciju koju sam joj ja predlagao - mada je ponekad suprotno stavovima svoje stranke i kabineta prihvatala i neke moje stavove."

Sukob 2011. godine koji je možda i presudno uticao na kraj Tadićeve predsedničke karijere nekadašnji srpski predsednik sedam godina kasnije opisuje veoma jednostavno.

„I taj spor je bio iskren, otvoren."

Tadić pojašnjava da ljutnja nemačke kancelarke tog leta u Beogradu nije bila usmerena prema njemu, već prema kancelarkinom timu savetnika.

„Ona je od sale za sastanke do sale za konferenciju za medije veoma agresivno nastupala prema svom savetniku, zamerajući mu da nije dobro pripremio sastanak, da nismo imali dovoljno vremena da razgovaramo o severu Kosova, jer je očekivala da će to ići glatko."

Slične zamerke, Tadić kaže da je imao prema svojim saradnicima - te da je uputio jedini mogući odgovor.

„Ja sam joj iskreno rekao - draga moja prijateljice Angela Merkel, to je zahtev sa kojim možeš da odeš kući, i da o tome razgovaramo u budućnosti.

Vrlo pristojno i vrlo fer."

Ali - ta budućnost nije došla jer je Tadić ubrzo izgubio sve poluge vlasti u Srbiji.

Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju

Zapadni Balkan u senci ostavki, parade i smrti

Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju

Balkan ostaje sporedna tema

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Berlina

„Za nemačku javnost i političare, Balkan je sporedna tema i ne mogu da kažem da je u fokusu pažnje. Štaviše, siguran sam da će odlaskom Angele Merkel Balkan biti još manje u fokusu jer će u ovom periodu, dok je ona i dalje kancelarka, u Nemačkoj pažnja biti usmerena na domaća pitanja.

Odnos Nemačke prema Balkanu neće biti promenjen, ali će svakako biti promenjen intenzitet angažovanja nemačkih lidera prema Balkanu. I Angela Merkel se prvih šest godina svog mandata vrlo blago bavila Balkanom. Tek posle nemira na severu Kosova 2011. godine, kada su napadnuti nemački vojnici KFOR-a, upaljena je lampica Angele Merkel za Balkan. Tek tad ona lično kreće da se bavi Balkanom. Tako će i nekim budućim liderima biti potrebno vreme da se angažuju na Balkanu."

Image copyright MICHAEL KAPPELER/AFP/Getty Images
Natpis na slici Posete nemačkim vojnicima u sastavu KFOR-a na Kosovu zainteresovale su Angelu Merkel za pitanje Balkana

„I Merkel se preispituje"

Boris Tadić i Angela Merkel dolaze iz različitih političkih grupacija - on iz levog socijaldemokratskog, a ona iz desnog konzervativnog centra.

„Merkel je ćerka protestantskog sveštenika iz Istočne Nemačke, pa je taj katoličko-protestantski uticaj u Evropi imao svoje posledice kad su u pitanju izbori pojedinih evropskih političara."

Tadić kaže da je i kao predstavnik socijaldemokrata imao korektan odnos sa nemačkom kancelarkom, ali da je bolji tretman imala evropska konzervativna struja.

„Mađarski lider Viktor Orban je bio njen miljenik, takođe i hrvatski premijer Ivo Sanader, pa moja prijateljica Jadranka Kosor, Sanaderova naslednica.

Nemačka je presudno stala iza ulaska Hrvatske u Evropsku uniju."

Image copyright JOE KLAMAR/AFP/Getty Images
Natpis na slici „Omiljena ekipa" balkanskih konzervativnih lidera Angele Merkel: Edi Rama i Bojko Borisov s njene desne strane, a Viktor Orban i Aleksandar Vučić skroz desno u prvom redu

Bivši predsednik smatra da Srbija od Angele Merkel nije dobila ni što je mogla, a ni što je zaslužila - i da će tek uslediti detaljna analiza koliko su odluke nemačke kancelarke bile efikasne.

„Mislim da se i ona pita da li su njene odluke bile dobre - posebno imajući u vidu tu vertikalu lidera od Baltika do Sredozemlja, koju čine Kačinjski, Orban, Vučić i nadalje do Erdogana.

To je politička, mentalna karakterologija koja preseca Evropu na dva dela", zaključuje Tadić, navodeći da će ostati i večita dilema da li su protestantske mere štednje koje je Merkel nametala jugu Evrope dale najbolje moguće rezultate.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči