Zimske olimpijske igre u Sarajevu: Vučko, Jurek-burek i raja

Otvaranje Image copyright STAFF/AFP/Getty Images

„Volimo Jureka više nego bureka", bio je jedan od glavnih slogana u Sarajevu 1984. godine.

A svi znamo kakav status burek - ne sirnica, već burek - ima u gradu kroz koji protiče Miljacka.

Kako i da ne bude baš to slogan kad je Jure Franko osvojio srebrnu medalju u veleslalomu, što je bilo prvo odličje Jugoslavije na Zimskim olimpijskim igrama.

Bojan Križaj nije uspeo, kao ni Primož Ulaga, pa je morao Franko.

A Sarajevo, tada centar sveta, znalo je to da proslavi.

Hokej Image copyright Getty Images
Natpis na slici Borba hokejaša SAD i Čehoslovačke

Gospodin Gedžet

Na današnji dan pre tačno 35 godina, otvorene su Zimske olimpijske igre u Sarajevu, jedna od najvećih sportskih manifestacija na prostoru bivše Jugoslavije.

Šezdesetak hiljada ljudi okupilo se na Koševu, kako bi prisustvovalo istorijskom događaju.

Slavni Bojan Križaj, u krem mantilu i sa šeširom na glavi, poput gospodina Gedžeta, polagao je olimpijsku zakletvu i... Pa, zaboravio deo teksta.

Dobio je aplauz i uspeo da izgura do kraja.

Legenda kaže da je zima te godine bila blaga i da se dugo čekao taj sneg, koji se smislio da padne baš kad treba.

Legenda kaže i da su taksisti znali da goste iz sveta voze besplatno, da je grad bio ulickan, a sarajevska raja, poznata po gostoprimstvu, goste je upoznala sa ćevapima, baklavama i kavom.

OTvaranje Image copyright Getty Images
Natpis na slici Klizačica Sanda Dubravčić pali olimpijski plamen

Vučko

Da će Sarajevo biti domaćin 14. zimskih igara objavljeno je davnog 18. maja 1978. godine.

Glavni grad Bosne i Hercegovine tada je za samo tri glasa pobedio japanski Saporo, dok je treći bio švedski Geterborg.

Bile su to prve Zimske olimpijske igre u nekoj socijalističkoj zemlji.

Olimpijska baklja krenula je iz Olimpije u Grčkoj, odakle je avionom stigla u Dubrovnik.

Pod budnim okom maskote Vučka, koji je tih dana bio najredovniji gost svih televizija, novina i ulica širom zemlje, baklja je prešla 2.289 kilometara kroz Jugoslaviju.

Nosilo ju je ukupno 1.600 ljudi, a poslednja je bila klizačica Sanda Dubravčić.

Rezultati

Najviše se, naravno, pamti to srebro Jure Franka, ali bilo je još upečatljivih momenata.

O tome koja je zemlja bila najuspešnija - može se diskutovati i danas.

Sovjetski Savez je osvojio najviše medalja - 25 - ali je na nekim tabelama Istočna Nemačka na prvom mestu zbog više zlatnih i samo jedne manje medalje u ukupnom skoru.

Zanimljivo je da se Austrija, zemlja poznata kao sportska sila na snegu, nije uopšte proslavila, osvojivši samo jednu bronzu.

Najuspešnija je bila Finkinja Marja Lisa Hamalainen, koja je osvojila tri zlata u nordijskom skijanju i jednu bronzu u štafeti.

Ipak, mnogi kao najveće zvezde Sarajeva ističu britanski par Džejn Torvil i Kristofera Dina, koji su u umetničkom klizanju zadivili svet, kao i istočnonemačku klizačicu Katarinu Vit.

Klizači Image copyright Getty Images
Natpis na slici Džejn Torvil i Kristofer Din su u Sarajevu oduševili publiku i sudije

Kako je to nekada izgledalo

Skijaš Image copyright Getty Images
Natpis na slici Skijalo se...
Skakač Image copyright Getty Images
Natpis na slici ... letelo ...
Sankanje Image copyright Getty Images
Natpis na slici ... sankali su se najmlađi ...
Bob Image copyright Getty Images
Natpis na slici ... i oni malo stariji ....
Pucanje Image copyright Getty Images
Natpis na slici ... a malo se i pucalo.

A kako izgleda danas

Staza za bog Image copyright Getty Images
Natpis na slici Pucalo se i koju godinu kasnije, pa staza za bob izgleda ovako...
Selo Image copyright Getty Images
Natpis na slici ... a Olimpijsko selo ovako.
Grey line

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči