Izbori u Severnoj Makedoniji: Glasanje bez pobednika

Skoplje, 21. april 2019. Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Premijer Zaev (levo) i predsednički kandidat Stevo Pendarovski slave pobedu - posle drugog kruga videće se da li stvarnu ili „pirovu"

Severna Makedonija dobiće predsednika posle promene imena tek posle drugog izbornog kruga.

Kandidat vladajuće koalicije Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije Albanaca (DUI) Stevo Pendarovski i kandidatkinja opozicione VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova gotovo izjednačeni ulaze u odlučujući izborni krug.

Trećeplasirani je nezavisni kandidat koga su podržale stranke albanske opozicije, Bljerim Reka.

Izborni dan obeležila je izuzetno niska izlaznost birača - prema podacima Državne izborne komisije (DIK), svega 41,9 odsto.

To je za pet procenata veća izlaznost nego na neuspelom konsultativnom referendumu o Sporazumu o imenu kojim je Severna Makedonija promenila ime, održanom u septembru 2018. godine.

Drugi izborni krug održaće se 5. maja, a pobednik će biti kandidat koji osvoji većinu glasova.

Da bi drugi krug izbora bio uspešan, mora da glasa najmanje 40 odsto upisanih birača.

Ko je pobednik ovih izbora?

Razlika između dva prvoplasirana kandidata na nivou je statističke greške.

Iako su predizborne ankete pokazivale da će Stevu Pendarovskog i Gordanu Siljanovsku Davkovu deliti nekoliko procenata glasova, između kandidata vladajuće koalicije i vodeće opozicione stranke nema ni procenta razlike.

Svi dosadašnji predsednički izbori u Makedoniji posle uvođenja višestranačja odlučeni su u drugom izbornom krugu, ali nijednom kandidati nisu u drugu rundu ušli ovako izjednačeni.

Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji

  1. Stevo Pendarovski (SDSM, DUI) - 42,8%
  2. Gordana Siljanovska Davkova (VMRO-DPMNE) - 42,2%
  3. Bljerim Reka (nezavisni kandidat) - 10,6%

*podaci Državne izborne komisije Severne Makedonije, na osnovu 99,95% obrađenih glasova

U izbornoj noći, prva je slavlje počela opoziciona kandidatkinja Siljanovska Davkova.

„Ostajem posvećena pravu i pravdi za Makedoniju - i to je najvažnije za mene jer sam u kampanji ukazala na neodrživost sistema, režima, odsustvo vladavine prava, potonuće sistema u kriminal i korupciju.

„Opozicija je uspela da ubedi građane da je prikrivanje odsustva prava i pravde samo predstava za EU i NATO."

Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Gordana Siljanovska Davkova na glasanje je došla u pratnji supruga i ćerke

Nešto kasnije, građanima se obratio i Stevo Pendarovski koji se i na prethodnim predsedničkim izborima 2014. godine plasirao u drugi krug, gde je kasnije ubedljivo poražen od tadašnjeg kandidata VMRO-DPMNE.

„Jedva čekam da se uhvatim posla za evroatlantsku i ekonomski razvijenu Republiku Severnu Makedoniju i sve njene građane.

„Ova zemlja deset godina nije imala predsednika - sada treba da uradimo nešto za svoju državu."

Dosadašnji predsednik bio je Đorđe Ivanov, kandidat danas opozicionog VMRO-DPMNE, koji posle dva petogodišnja mandata nije imao prava na novu kandidaturu.

Posle smene režima Nikole Gruevskog i dolaska na vlast Zorana Zaeva, Ivanov je odbijanjem da potpisuje zakone i međunarodne sporazume pokušao da opstruira politiku nove vlade.

Šta je poruka vlastima, a šta opoziciji?

U istoriji makedonskih predsedničkih izbora, sve dvoboje u drugom krugu dobijali su kandidati stranke koja je kontrolisala parlamentarnu većinu i činila vladu.

„Ovi rezultati pokazuju da je zemlja duboko podeljena i da će izbor predsednika i u drugom krugu biti veoma komplikovan.

„Ishod predstavlja i udarac vladajućima koji nisu uspeli da zadrže prednost u rejtingu koju su imali prilikom izbora", kaže za BBC na srpskom novinar dnevnika „Nova Makedonija" Dejan Srbinovski.

Izbori su bili test za vladu Zorana Zaeva koja je rešila dva važna dugogodišnja spora sa susedima - o imenu zemlje sa Grčkom i o otvorenim pitanjima sa Bugarskom.

„Negativan predznak ovim je dobio niz događaja iz prethodne godine - od sporazuma sa Grčkom, koji je dobar za evroatlantski put zemlje, ali je negativno uticao na nacionalni ponos, pa do bekstva bivšeg premijera Nikole Gruevskog i činjenice da nema objašnjenja kako se to desilo, niti istrage o krivcima", smatra Srbinovski.

U naredne dve nedelje, pažnja će biti usmerena ka glasovima trećeplasiranog kandidata Bljerima Reke, ali i ka biračima koji nisu izašli na izbore.

Posebno je veliki rezervoar glasova u većinski albanskim sredinama, gde je odziv u prvom krugu bio upadljivo nizak.

„U drugom krugu na scenu stupa i trgovina među strankama, a ako opozicija dobro iskoristi svoj položaj, postoji šansa da zemlja dobije prvu predsednicu", kaže Srbinovski.

Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Izbore bi u drugom krugu mogla da odluči izlaznost birača

Koji su scenariji mogući za drugi krug?

Ključno pitanje 5. maja biće da li će na birališta izaći više od 40 odsto upisanih birača, što mnogi analitičari ocenjuju kao gotovo nemoguću misiju.

Ukoliko se to ne desi, izbori će biti proglašeni za nevažeće. U ovom slučaju, bio bi otvoren novi izborni ciklus, dok bi zemlju vodio privremeni predsednik - predsednik Sobranja Talat Džaferi (DUI).

Slična situacija dogodila se u Srbiji 2002. i 2003. godine, kada je ukinut cenzus od 50 odsto za izbor predsednika da bi, nakon tri neuspešna izborna ciklusa, izbori konačno bili uspešni.

I pre prvog kruga, zvanično Skoplje nagovestilo je mogućnost da izborni prag bude ukinut ili da se izbor predsednika preseli u parlament.

Pre predsedničkih izbora 2009. godine, Makedonija je već smanjila izborni prag za drugi krug sa 50 na 40 odsto upisanih birača.

Deset godina kasnije, i ta lestvica može se ispostaviti kao postavljena previsoko.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči