Dvostruki intervju petkom: Ko su kandidati za predsednika Severne Makedonije

Skoplje, 21. april 2019. Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Izlaznost građana odlučiće prve predsedničke izbore u zemlji koja je nedavno promenila ime

Iako se u drugom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji nadmeću dva kandidata, veoma su moguća čak tri ishoda.

Da bi izbori uspeli i prvi predsednik zemlje od promene imena bio izabran, neophodno je da na izbore izađe više od 40 odsto upisanih birača - a izlaznost u prvom krugu bila je svega 41,9 odsto.

Kandidat vladajuće koalicije Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije Albanaca (DUI) Stevo Pendarovski imao je rezultat za statističku grešku bolji od kandidatkinje opozicione VMRO-DPMNE Gordane Siljanovske Davkove.

Pravo glasa ima nešto više od 1,7 miliona birača.

Prvi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji

Izvor: Državna izborna komisija

Ovo su prvi izbori nakon Prespanskog sporazuma kojim je rešen dugogodišnji spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije, zemlje na čijim su predsedničkim izborima do sada uvek trijumfovali kandidati stranke koja kontroliše Vladu.

Dvoje kandidata u finalnoj trci po svemu su dijametralno suprotna - od ideologije i političkih stavova o aktuelnim temama do temperamenta i nastupa, ali imaju jedan zajednički stav koji se tiče regionalnih pitanja.

BBC na srpskom vam donosi intervjue sa Stevom Pendarovskim i Gordanom Siljanovskom Davkovom.

Izbori u Severnoj Makedoniji bez pobednika

Severna Makedonija bira prvog predsednika

1. Stevo Pendarovski

Borac protiv povratka „na staro"

Drugi put u relativno kratkoj političkoj karijeri, Stevo Pendarovski našao se u drugom krugu predsedničkih izbora - ali prvi put kao kandidat vladajuće koalicije.

„Ovi izbori nisu lični izbor Stevo ili Gordana, već su zaokruživanje jednog koncepta", kaže Pendarovski za BBC na srpskom, podsećajući da koalicija koja ga podržava kontroliše vladu i vlast u gotovo svim gradovima u Severnoj Makedoniji.

Pre pet godina, Đorđe Ivanov ga je pobedio na talasu vladavine sadašnjeg političkog begunca u Budimpeštu, Nikole Gruevskog.

„Siljanovska je kopi-pejst Ivanova - ne samo što su lični prijatelji i rade na istom fakultetu, ona mu je bila pravni savetnik u prvom mandatu.

Nakon što je dobila nominaciju VMRO-DPMNE, ona je sa njim šetala Ohridom - oni su ideološki blizanci", opisuje svoju konkurentkinju Pendarovski.

Veliki trud uložili su i Pendarovski, ali i premijer Zaev koji snažno podržava njegovu kandidaturu, da pokažu glasačima da bi glas za VMRO-DPMNE bio glas za povratak staroj politici.

„Deo naših birača je razočaran jer vlada nije ispunila njihova očekivanja u ekonomskim rezultatima.

Moj zadatak je da ih ubedimo da se, ako sada ne pobedimo, Gruevski vraća na vlast pod drugim imenom i imate ponovo autokratski režim - a mislite li da će oni da reše probleme?"

Ističe da je nezaposlenost u Severnoj Makedoniji prvi put ispod psihološke granice od 20 odsto, a da je od dolaska vlade Zorana Zaeva na vlast društveni proizvod zemlje iz minusa prešao u plus od 3,7 odsto.

Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Premijer Zoran Zaev (levo) pružio je snažnu podršku u kampanji Stevi Pendarovskom (desno)

Tvrdi da su u njegovom timu razumeli poruku birača koji su u prvom krugu ostali kod kuće.

„Najniža izlaznost u istoriji predsedničkih izbora nije rezultat samo kampanja koje nisu bile zabavne, nego i zato što smo u vreme Gruevskog imali izbore na svake dve godine, a od promene najvećeg autokratskog režima imali smo četiri glasanja za četiri godine.

Ljudi su zamoreni od politike."

Na opasku da su građani Severne Makedonije iskazali i svoje nezadovoljstvo brzinom promena sistema, borbom protiv korupcije, pa i činjenicom da je bivši premijer Nikola Gruevski neometano pobegao iz zemlje, Pendarovski kaže da je reforma sudstva preobiman posao.

„Mi smo ovde imali tzv. svarovski sistem koji je dobio ime po aferi u kojoj se otkrilo da je sudija napredovala jer je donela nakit svojim šefovima - a to je važilo na svim nivoima i ne može u dve godine da se popravi.

Nezadovoljstvo građana u sferi ekonomije i pravosuđa stoji, ali je veliki rezultat načinjen u sferi slobode medija", priznaje Pendarovski.

Ipak, očekuje konsolidaciju snaga u odlučujućem, drugom krugu.

Ne brinu ga ni analize da je najmanja izlaznost bila u albanskim sredinama, a ovo su prvi izbori na kojima je i vladajući DUI podržao kandidata iz većinskog naroda.

„Naša procena je da je DUI isporučio onoliko koliko je njihova realna snaga i politički potencijal - a on nije na istom nivou kao pre sedam-osam godina", uverava Pendarovski da su odnosi u koaliciji koju predstavlja i dalje zdravi.

„Pandorina kutija", prvi put

Ako Pendarovski trijumfuje na izborima, region, a posebno Srbija, mogu očekivati nastavak politike zvaničnog Skoplja.

„Priznanje Kosova je bila strateška odluka i neće se menjati - mi imamo pola miliona Albanaca koji žive kod nas i važna nam je međuetnička stabilnost, imamo najveći suficit u ekonomskoj razmeni sa Kosovom i imamo obavezu da sledimo većinsku evropsku spoljnu politiku.

Ja sam još 2008. godine rekao da će kosovska nezavisnost apsorbovati tamošnju političku scenu i smanjiti pritisak na Makedoniju, da će to biti generator stabilnosti u regionu - i to se ispostavilo kao tačno."

Na pitanje kako bi se postavio prema potencijalnoj promeni granica između Srbije i Kosova za koju su se zalagali predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači, Pendarovski procenjuje da bi takvo rešenje moglo da vrati Balkan u konflikte devedesetih godina.

„Ja sam direktno rekao da je to otvaranje Pandorine kutije.

Raspad Jugoslavije nije sledio etničke linije, već granice republika i pokrajina i ako bi se sad promenile granice, to bi značilo potpunu promenu principa - i tada bi Albanci u Makedoniji mogli da postave svoje pitanje."

Pendarovski je od 2001. do 2009. godine bio savetnik za spoljnu politiku i bezbednost dvojice makedonskih predsednika.

Poslednji „radni zadatak" bila mu je koordinacija procesa prijema Severne Makedonije u NATO, gde je u februaru potpisan Protokol o prijemu u Alijansu.

2. Gordana Siljanovska Davkova

Predsednica kao novina i iskorak

Gordana Siljanovska Davkova nasmeje se na pitanje - ko je pobedio u prvom krugu makedonskih izbora: Pendarovski, sa više glasova, ili ona, koja je prva proglasila pobedu u izbornoj noći.

„Ako gledate brojke - pobedio je takozvani zajednički kandidat.

Ako analizirate suštinu, to je većina koja je u očiglednom padu - ako izgubite dvesta hiljada glasova za osamnaest meseci, to je strašan gubitak, nepoznat u evropskim okvirima izbora", kaže Siljanovska Davkova za BBC na srpskom.

Na opasku da će možda na kraju svi biti gubitnici ako izbori ne uspeju, kandidatkinja VMRO-DPMNE kaže da je i stranka koja ju je kandidovala priznala odgovornost i da je ovo početak nove faze.

„Sam podatak da su otvorili vrata za mene, nekog ko je bio njihov kritičar, predstavlja demokratski korak.

Novi lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski se izvinjava za sve što se dogodilo, ali kaže da je generacija oko njega i novi krug ljudi spreman na promene - čak ni oni nisu očekivali ovako brz oporavak."

Sebe opisuje kao oštrog kritičara svih prethodnih vlasti, navodeći učešće u profesorskom plenumu koji se sukobio sa vlašću Nikole Gruevskog oko Zakona o visokom obrazovanju.

„Kada kritikujem ovu ili prethodnu vlast, ja se vodim naučnim kriterijumima, a ne politikom.

Sebe smatram novom, ženskom pojavom u politici i nema razloga da odgovaram za bilo šta što se dešavalo ranije - izbor žene za predsednicu bio bi demokratski iskorak jer do sada nismo imali takvu situaciju."

Image copyright ROBERT ATANASOVSKI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Gordana Siljanovska Davkova bila je ministarka bez portfelja u prvoj vladi Makedonije posle osamostaljenja iz Jugoslavije

Retka je i situacija u kojoj jedan predsednički kandidat otvoreno dovodi u pitanje - ime zemlje koje želi da postane predsednik.

Siljanovska Davkova ovako odgovara na pitanje kako se zove zemlja čija predsednica želi da bude.

„Makedonija se sada zove Severna Makedonija, a ja nisam talibanka, ali pravo samoopredeljenja je i individualno pravo.

Ja kao profesorka, građanka, žena i imam pravo da ne upotrebljavam naziv Republika Severna Makedonija."

Na insistiranje da kaže da li će takav stav postati obavezujući i za građane Severne Makedonije, a ona se založiti za vraćanje imena i sudsko obaranje Prespanskog sporazuma sa Grčkom, profesorka prava ulazi u složeno objašnjenje procedura i pravila.

„Referendum o Sporazumu nije bio uspešan, a Zakon kaže da se politika skupštine mora prilagoditi njegovim rezultatima.

Ja ne planiram da se pozovem na to, ali Ustavni sud može da se pozove na ovo rešenje", navodi Siljanovska Davkova.

„Pandorina kutija", drugi put

Ako postane prva makedonska predsednica, Siljanovska Davkova kaže da će spoljna politika doživeti promene.

„Mislim da je bilo puno grešaka u odnosu prema Srbiji i da treba dobro voditi računa, izmeriti poteze pre nego što se preduzmu.

Treba voditi računa o neutralnom odnosu, ne izazivati i ne deliti susede."

Njenu kandidaturu podržala je VMRO-DPMNE, upravo stranka za vreme čije vlasti je Makedonija još 2008. godine priznala nezavisnost Kosova.

Profesorka prava danas navodi da je u interesu evropskih integracija Severne Makedonije da odnosi sa susedima budu dobri.

„Makedonija, kao mala zemlja, mora voditi računa o svim susedima - voditi dobru regionalnu politiku znajući da se na Balkanu ne sme ponoviti ono što se dogodilo između Slovenije i Hrvatske.

Srbija je bliže Evropskoj uniji od Makedonije i nadam se da homo balkanikus neće osporavati druge kandidate."

Povratak starim balkanskim problemima za nju bi bila i eventualna promena granica kao deo sporazuma Beograda i Prištine.

„Jako me brine to i bojim se da, ukoliko zaboravimo na nepromenljivost granica, to može otvoriti Pandorinu kutiju.

Možemo se vratiti u neka druga vremena, za koja ja želim da budu prošlost, a ne budućnost."

Siljanovska Davkova napominje da su zemlje na Balkanu mnogo više od običnih suseda.

Kao primer odnosa, nudi svoju naučnu karijeru - rođena u turskoj kući na Ohridu, ima brata koji ima pobratima Albanca, doktorirala je u Ljubljani, a knjige i studije objavljivala je sa kolegama pravnicima i politikolozima iz Srbije i Hrvatske.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči