Ketrin Ešton: Pregovori o Kosovu, neprospavane noći i dogovori na tankom ledu

Ketrin Ešton na samitu EBRD u Sarajevu 2014. godine Image copyright EBRD
Natpis na slici Mnogi joj pripisuju zasluge za potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine 2013. godine

Koliko god pregovori između Beograda i Prištine bili zategnuti poslednjih meseci, malo ko danas može da zamisli da Aleksandar Vučić i Hašim Tači odbijaju da se rukuju ili da ne žele da budu u istoj prostoriji.

Upravo takav odnos zvaničnika Kosova i Srbije zatekla je pre sedam godina baronica Ketrin Ešton.

U njenoj karijeri mnogo toga nosi prefiks - prva.

Prva je šefica evropske diplomatije, a ujedno i prva osoba koja je uspela da dovede za sto srpske i kosovske zvaničnike. Našla se i na prvoj fotografiji u istoriji na kojoj su zajedno premijeri Kosova i Srbije.

„To nisu bili samo zvaničnici, već premijeri koji su se našli prvi put.

„Neizbežno je bilo da su bili jako nervozni zbog toga. Ali, bili su uljudni i odlučni da efikasno zastupaju svoj narod", kaže baronica Ešton u intervjuu za BBC na srpskom.

Ove razgovore, koji su trajali kako je izbrojala 149 časova, naziva „izazovnim", ali i „vrednim pokušaja".

„Rad do kasno u noć je bio deo posla"

Ivica Dačić i Hašim Tači su tih godina izjavljivali u medijima kako je pritisak bio ogroman, sobe u Briselu jako male, a da delegacije nisu spavale danima.

„Radili smo nešto što su mnogi smatrali nemogućim.

„Proveli smo mnogo sati zajedno.

„Bilo im je mnogo teže nego meni. Moja uloga je bila da podržavam njihove napore i rad do kasno u noć je bio deo posla", kaže baronica Ešton koja poslednjih pet godina ne učestvuje u pregovorima u Briselu.

Image copyright Anadolu Agency
Natpis na slici Ovo je jedna od prvih fotografija u pregovorima. Nakon nje došle su mnoge, a fotografisanje je postalo normalan deo razgovora

Predstavnici Srbije i Kosova potpisali su 2013. godine prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznat i kao Briselski sporazum.

Ovim dokumentom dogovoreno je osnivanje Zajednice srpskih opština koja je trebalo da bude formirana nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima zakazanim još u novembru 2013. godine. Ova zajednica nikada nije zaživela.

Sporazumom je predviđeno i ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu.

Ešton kaže da je najteži trenutak došao zapravo nakon samih pregovora.

„Najteže je bilo kada verujete da ste se došli do dogovora, ali kada to treba i da potpišete, da se formalno dogovorite i objavite svima šta ste uradili.

„U tom trenutku, lako je pronaći razlog da odustanete ili da izgubite živce", kaže Ešton.

Baronica ipak dodaje da se to nije dogodilo.

„Čuvala sam fotografiju samo preko noći"

Čuvena prva fotografija Dačića i Tačija nije odmah objavljena.

Napravio ju je fotograf Evropske unije, ali je upravo Ketrin Ešton morala da je sačuva dok lideri zemalja nisu bili spremni za to da u javnost izađe njihova zajednička slika.

„Čuvala sam je samo tokom jedne noći.

„Sledećeg dana sam čula da su obe strane spremne da fotografija bude puštena.

„I dalje čuvam svaku fotografiju iz tog perioda."

Zapadni Balkan i Evropska Unija: „Međunarodna zajednica će morati da pomogne"

Ešton kaže veruje da je uloga međunarodne zajednice ključna za poboljšanje odnosa Beograda i Prištine.

„Međunarodna podrška, posebno iz Evrope je ključna kako bi obe strane dobile poverenje da mogu da krenu napred. Postizanje sporazuma je samo početak. Implementacija i sprovođenje odluka zahteva resurse, a međunarodna zajednica će morati da pomogne", kaže Ešton.

Baronica se nada da će uskoro videti i fotografiju lidera Kosova i Srbije - onu koja će nastati nakon postizanja konačnog dogovora.

„Nadam se da ćemo je videti uskoro.

„Pretpostavljam da će (na fotografiji) biti lideri obe zemlje sa međunarodnom zajednicom - predvođenom Evropskom unijom - koja će tako dati svoju podršku svemu što je postignuto."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici „Međunarodna zajednica će morati da pomogne"

Ko je Ketrin Ešton

  • Rođena je 20. marta 1956. godine u Velikoj Britaniji u u Apholandu, gradiću između Liverpula i Mančestera
  • Odrastala je u porodici rudara koji su generacijama radili u rudnicima uglja. Svi ovi rudnici u Velikoj Britaniji su zatvoreni, a poslednji 2015. godine
  • Karijeru je započela kao direktor poslovne zajednice, a zalagala se za radna prava invalida
  • Gornji dom britanskog parlamenta dodelio joj je titulu baronice 1999. godine, nakon čega je pristupila vladajućoj partiji laburista
  • Bila je podsekretar u Ministarstvu obrazovanja u vladi Tonija Blera
  • Prva je medijatorka razgovora u Briselu između predstavnika Srbije i Kosova u periodu od 2009. do 2014. godine
  • Mnogi joj pripisuju zasluge za potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
  • Učestvovala je u diplomatskim pregovorima u drugim velikim svetskim žarištima - u nuklearnom sporazumu sa Iranom, u Arapskom proleću i Ukrajini. Na pitanje BBC na srpskom da li postoje neke sličnosti u radu u kriznim područjima kaže da je „svaka situacija drugačija", ali da „ono što je slično jeste da sjajni ljudi pokušavaju da naprave život boljim za sebe, svoje porodice i zajednicu". Dodaje da takve ljude „sreće svuda"
  • Dobila je nagradu za političara godine u Velikoj Britaniji koja joj je uručena za doprinos pravima LGBT populacije
  • Nije ljubitelj društvenih mreža jer misli da one „mogu nepovoljno da utiču na diplomatiju"
  • Udata je za Pitera Kelnera, poznatog političkog novinara, sa kojim ima dvoje dece i još troje koje su usvojili
Image copyright AHMAD AL-RUBAYE/AFP/Getty Images

Čajanka sa baronicom

„Nisam prepoznala hotel u kojem boravim jer se toliko toga izgradilo u Sarajevu", rekla je Ešton početkom maja na 'čajanci', koja je organizovana kao razgovor sa njom u okviru samita Evropske banke za obnovu i razvoj u Sarajevu.

Ona je rekla i da želi da „ostane u kontaktu sa ovim regionom", iako nema zvaničnu ulogu u politici Zapadnog Balkana.

„Vidim promene i sposobnost da se krene dalje na putu ka EU i - najvažnije - da se obezbede nove generacije.

„Glavni izazov je da nove generacije ne zaborave prošlost."

Baronica je dodala i da „nivo nezaposlenosti i odsustvo prilika ne nudi mnogo mladim ljudima".

„Bitno je da se mladi obrazovani mladi vrate u svoj region."

Budućnost čitavog regiona - Srbije, Kosova, ali i BiH, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore - baronica vidi u Evropskoj uniji.

„Kada biste podigli helikopter iznad Balkana, ja taj prostor vidim kao neki koji treba da bude deo EU.

„Ali to nije lako. Kriterijumi su teški i teško ih ispuniti.

„To uvek traje duže nego što ste mislili."

Image copyright EBRD

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči