Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba

Spomen groblje žrtvama Srebrenice Image copyright Getty Images
Natpis na slici Spomen groblje žrtvama Srebrenice

Skoro sve države koje su učestvovale u sukobima u bivšoj Jugoslaviji tužile su neuspešno jedna drugu za genocid. Pred kamerama, političari su ove optužbe bacali u lice komšijama mnogo češće.

Analitičari smatraju da političari na Balkanu zloupotrebljavaju termin genocid kako bi se obračunali sa političkim protivnicima, kao i da se na taj način zapravo ponižavaju žrtve.

„Genocid, kao i fašizam na primer, predstavlja neku vrstu aduta u javnoj igri karata. Termin se, dakle, koristi kako bi se drugoj strani začepila usta", kaže profesor Filozofskog fakulteta iz Zagreba Žarko Puhovski za BBC na srpskom.

Poslednja optužba za genocid došla je sa Kosova sredinom maja, kada su poslanici kosovskog parlamenta usvojili rezoluciju o osudi genocida Srbije na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine.

Usvojenom rezolucijom predlaže se da 15. januar bude dan počinjenog genocida na Kosovu i traži se osuda ratnih zločina Srbije i odšteta za štetu nastalu tokom sukoba.

Srebrenica - prvi presuđeni genocid posle Drugog svetskog rata

Jedinu presudu o počinjenom genocidu na Balkanu doneo je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu u slučaju Srebrenice. Snage bosanskih Srba ubile su u Srebrenici više od 7.000 muslimanskih muškarca i dečaka u julu 1995. godine.

Prva osuđujuća presuda za genocid u Evropi posle suđenja nacistima doneta je 2004. u predmetu protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske, kada ovaj sud je prvi put utvrdio da je u Srebrenici bio genocid.

Za genocid u Srebrenici, između ostalih, u Hagu su osuđeni bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić - prvostepenom, i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić - pravosnažnom presudom.

Ruganje žrtvama

Zašto se pojam genocida, kao pravna kategorija, koristi često u političko-istorijskim prepirkama u celom regionu?

Kad se previše upotrebljava dolazi do devalvacije i termin gubi na šokantnosti, odgovara Puhovski.

„Time se, hteli-ne hteli, indirektno rugate žrtvama, koje su zaista bile žrtve genocida", napominje on.

Inflacija termina genocid u političkoj praksi nije slučajna, ističe Milenko Kreća, profesor međunarodnog javnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu.

„Upotreba te reči bez odgovarajućeg pravnog pokrića ima instrumentalno značenje. Njome se želi žigosati država ili entitet za jedno delo koje budi mržnju, jer u međunarodnoj zajednici mrsko delo može poslužiti kao razlog za intervenciju", navodi.

Šta jeste genocid?

Genocid je međunarodno krivično delo koje podrazumeva biološko i fizičko uništenje nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve ili dela grupe - izraz „deo grupe" odnosi se na značajni ili veći deo članova grupe, objašnjava Kreća.

„Zločin genocida karakteriše namera da se uništi grupa kao takva", dodaje

To je bitan element, napominje Kreća, jer bez te namere, radnje koje čine genocid, predstavljaju zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin.

Iskonski je pratilac sukoba i ratova, kaže on, ali termin kao međunarodno krivično delo ustanovljen je tek Konvencijom Ujedinjenih nacija 1948.

Vrsta odlikovanja

Puhovski smatra da se korišćenjem ove reči određeni ratni zločin ili problem pomera sa nivoa zločinac-žrtva, na nivo gde je umesto zločinac čitav kolektiv.

„To je teški termin kojim se jedna nacija uvodi kao žrtva u igru, kao objekat i automatski se druga nacija ili druga politička skupina uvodi kao počinitelj, opet kolektivno.

„Očito se smatra da je neka vrsta odlikovanja biti žrtva genocida", ističe Puhovski.

U više navarata su ga, kaže, kritikovali da vređa žrtve u Hrvatskoj, jer je rekao da u Vukovaru nije bilo genocida.

„Na Ovčari je bilo etničkih Hrvata, Srba, Albanaca, Francuza i tako dalje. Tamo se radilo o ružnom ratnom zločinu, ali ne o genocidu".

U novembru 1991. na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara u Hrvatskoj, pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika.

Za zločin na Ovčari pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju pravnosnažno su osuđeni pukovnik JNA Mile Mrkšić i major Veselin Šljivančanin.

Puhovski navodi da je pravo pitanje suprotno - zašto se odbija korišćenje reči genocid tamo gde joj je mesto, kao što je slučaj Srebrenice.

„Genocid je ono što sud kaže da je genocid i kod Srebrenice je stvar potpuno čista - radi se o ubijanju ljudi na osnovu njihovog porekla".

Image copyright Lazara Marinković/BBC
Natpis na slici Spomenik žrtvama holokausta na Starom sajmištu u Beogradu

Međunarodni sud pravde odlučivao o tužbama država za genocid

Pred Međunarodnim sudom pravde Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, za genocid su tužile i Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Zvaničnici u Beogradu odgovorili su podnošenjem tužbi za genocid protiv ovih država. Ni u jednom slučaju sud nije potvrdio genocid.

Prvo je Bosna 1993. podnela tužbu za genocid protiv Srbije, a posle rata je usledila protivtužba Srbije, od koje se u međuvremenu odustalo.

Odlukom iz 2007. ovaj sud je utvrdio da Beograd nije pomagao, niti podstrekivao genocid u BiH u ratu od 1992. do 1995. godine, ali i da Srbija nije učinila dovoljno da bi sprečila ili kaznila odgovorne za genocid, te da su time prekršili Konvenciju UN-a.

To je bio prvi slučaj u kome je neka zemlja optužena za genocid od 1948.

Tužbe Hrvatske i Srbije su odbačene 2015. godine, čime je okončan spor između dve zemlje koji je trajao duže od 15 godina.

Predsednik Kosova Hašim Tači najavio je 2016. godine da će Kosovo podneti tužbu za genocid protiv Srbije. Međutim, kako tužbe pred Međunarodnim sudom pravde mogu da podnose samo države članice Ujedinjenih nacija, što Kosovo nije, do tužbe nije došlo.

U medijima je tokom 2017. bilo najava da će Albanija u ime Kosova pokrenuti tužbu Srbije.

Svi balkanski „genocidi"

„Stefan Nemanja zločinac"

Dan pre rasprave u kosovskom parlamentu, predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin za predsednika Srbije Aleksandra Vučića rekao je da ima "antibošnjačke, rušilačke namere prema Bošnjacima i jedan je od inspiratora genocida u Srebrenici - izjavom 100 muslimana za jednog Srbina".

Ugljanin je rekao da koren problema vidi u osnivaču srednjovekovne srpske države Stefanu Nemanji, za koga tvrdi da je „počinio je veće zločine od Ratka Mladića".

„Srbi sve one koji su činili zločine i genocid nad Bošnjacima proglašavaju nacionalnim herojima i svecima.

„To je slučaj i sa Stefanom Nemanjom koji je napisao platformu za zločin, za istrebljenje naših predaka, bogumila, Ilira", rekao je Ugljanin.

Iliri su zbirno ime različitih plemena, koji su pre dolaska Slovena živeli u područjima od Panonske nizije pa do obala Jadranskog mora i južne Italije, dok su bogumili hrišćanska sekta, koja se u 10. veku sa prostora Bugarske proširila Balkanom.

Veliki župan Stefan Nemanja progonio je bogumile kao jeretike.

„Oluja je genocid, a ne Srebrenica"

Sličnu terminologiju koristi i srpska strana.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma na godišnjicu zločina u Srebrenici, poručio je da se tamo nije dogodio genocid, ali jeste tokom vojno-policijske akcija „Oluja".

„Za razliku od Srebrenice, u Oluji je po naređenju tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, proterano svo srpsko stanovništvo iz tadašnje Republike Srpske Krajine. Oni koji su ostali su pobijeni, a svi gradovi i sela u kojima su živeli Srbi zapaljeni i uništeni", naveo je Marković.

Tokom „Oluje" je u avgustu 1995. sa područja međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine na području Hrvatske, prema procenama srpskog Komeserijata za izbeglice, proterano preko 200.000 krajiških Srba, dok je život izgubilo ili se vodi kao nestalo više od 2.000 ljudi.

Šta kažu Ujedinjene nacije?

U članu 2. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida UN-a iz 1948. kao genocid se smatra bilo koje od navedenih dela učinjenih u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve:

  • a) ubistvo članova grupe;
  • b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe;
  • c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja;
  • d) mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe;
  • e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.

„U Crnoj Gori identitetski genocid nad Srbima"

Pojedini političari terminu genocid daju i nove nijanse.

„Crnogorske vlasti nad Srbima uporno i sistematski sprovode identitetski genocid", saopštio je prošle godine srpski ministar bez portfelja Nenad Popović.

Identitetski genocid, po nekim autorima, podrazumeva administrativno oduzimanje identiteta jednoj skupini osoba istog porekla, i može da potpada pod odredbe Konvencije.

Popović je tada izjavio da podržava izjavu patrijarha SPC Irineja - da je položaj Srba u Crnoj Gori „isti kao u vreme Nezavisne države Hrvatske".

Image copyright EPA
Natpis na slici Spomenik žrtvama u logoru Jasenovac

Nezavisna država Hrvatska (NDH) formirana je 1941. posle nemačke okupacije na području Hrvatske, a zauzimala je veći deo Bosne i deo zapadne Srbije.

Na čelu NDH bila je ustaška marionetska vlada pod rukovodstvom Ante Pavelića, koja je sprovodila teror nad srpskim, jevrejskim i romskim stanovništvom, uključujući i decu.

Među najmasovnijim stratištima su logori Jasenovac i Jadovno.

Spomen park Jasenovac je do 2012. utvrdio poimenični spisak oko 83.000 žrtava, dok su istraživači beogradskog Muzeja žrtava genocida prikupili podatke o 88.000 stradalih.

Tokom četiri meseca 1941. u kompleksu logora Jadovno-Gospić-Pag u Lici ubijeno je najmanje 42.123 ljudi, od toga 38.000 Srba, svedoči istoričar Đuro Zatezalo, osnivača Istorijskog arhiva u Karlovcu.

„U NDH bio genocid nad Hrvatima"

I dok je bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozvao prošle godine Hrvatsku da „prizna genocid koji je počinjen nad Srbima u Drugom svetskom ratu", hrvatski istoričar Stjepan Lozo tvrdi potpuno suprotno.

Navodno, četnici i partizani su oklevetali Hrvate za genocid nad Srbima preventivnom propagandom, a onda počeli genocid nad Hrvatima, rekao je Lozo.

„Već u junu 1941. godine velikosrpske snage imaju oblikovanu viziju i platformu daljnjeg delovanja: stvoriti Veliku Srbiju sprovođenjem opšteg genocida nad Hrvatima koje prethodno treba snažno oklevetati", tvrdio je Lozo.

Image copyright Ričard Soversbi/BBC
Natpis na slici Rad oslobađa - natpis na kapiji logora Aušvic

Genocid nad Hrvatima u državi koja se smatra hrvatskom nije moguć, objašnjava Puhovski, jer bi to bio autogenocid.

„Može biti da je ubijeno više Hrvata nego, Srba tokom rata, ali to po formuli nije genocid.

„Genocid jeste bio nad srpskim, odnosno, jevrejskim i romskim stanovništvom u NDH", kaže Puhovski.

Kao primere genocida u istoriji Srbije i Balkana i Kreća navodi logore Jasenovac i Jadovno u NDH.

„Oni su direktna posledica genocidne ustaške ideologije", kaže Kreća.

Fljora Brovina slikom navodnog silovanja zasenila rezoluciju

U kosovskim medijima u četvrtak objavljena je fotografija uznemirujućeg sadržaja - navodnog grupnog silovanja Albanke koje su počinile srpske snage.

Za sliku se kasnije ispostavilo, kako su mediji preneli, da je reč o sceni iz pornografskog filma.

Fotografiju je medijima u skupštini pokazala poslanica PDK Fljora Brovina, pesnikinja i doktorka koja je 1999. osuđena na 12 godina zatvora zbog terorističkih aktivnosti u vreme režima Slobodana Miloševića.

Provela je godinu i po dana u srpskim zatvorima - pre nego je puštena za vreme vlasti Zorana Đinđića i DOS-a.

Problem širi od Balkana

Puhovski napominje da kontroverze oko termina genocid nadilaze region Balkana.

Na evropskom nivou postoji velika rasprava da li se zločin nad Jermenima može smatrati genocidom, podseća.

Dok većina stručnjaka smatra da je to čist slučaj, Turska ne želi da se pomene ta reč, jer bi onda postala kolektivno odgovorna, objašnjava Puhovski.

Drugo ograničenje formule je da se genocid sprovodi na ljudima određenog porekla, a ne zbog njihovog stanovišta.

„Zato se ne može reći da su crveni Kmeri počinili genocid u Kambodži, ali time zločin nije ništa manji".

Tokom brutalnog režima Crvenih Kmera u periodu između 1975-1979. dogodilo se jedno od najgorih masovnih stradanja u 20. veku - tada je život izgubilo gotovo dva miliona ljudi.

Tri genocida - Ruanda, zločin nad Jermenima i holokaust

Advokat Rafael Lemkin, Jevrejin poljskog porekla, skovao je termin genocid istražujući zločine nad Jermenima i holokaust - nacistička ubistva Jevreja i Roma.

Tokom 1915. i 1916. u vreme Osmanskog carstva stradalo je milion i po Jermena, po jermenskim izvorima, dok turska strana procenjuje da je bilo ukupno 300.000 žrtava.

Turski zvaničnici priznaju da se dogodio zločin, ali negiraju da je bilo sistemske odluke da se uništi hrišćanski jermenski narod.

Papa Franja nazvao je to „prvim genocidom u 20. veku", mada i dalje o tome ne postoji sudska odluka.

U Ruandi se pre 25 godina, prema presudi Međunarodnog krivičnog suda, dogodio genocid u kojem je stradala desetina od ukupnog broja stanovnika te zemlje.

Tokom 100 dana 1994. godine masakrirano je 800.000 stanovnika Ruande - većina su bili pripadnici manjine Tutsi, koje su ubili etnički ekstremisti Huti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči