Kosovo i Srbija: Sednica Saveta bezbednosti UN na 20. rođendan Rezolucije 1244

Rezolucija 1244 na koju se u Srbiji redovno poziva, čest je argument svih koji smatraju da je Kosovo južna srpska pokrajina. Image copyright Lazara Marinkovic\BBC
Natpis na slici Rezoluciju 1244 često citiraju u Srbiji

Dok se vojska Srbije povlačila sa Kosova, pre 20 godina u Ujedinjenim nacijama usvojena je verovatno najcitiranija rezolucija na Balkanu - rezolucija 1244.

Kosovo je u međuvremenu proglasilo nezavisnost, pregovori Beograda i Prištine traju već godinama i ova rezolucija više nema isti značaj, ali analitičari kažu da od njenog usvajanja - nije bilo značajnijih diplomatskih pomaka.

Na dan kada je ovaj dokument usvojen, Savet bezbednosti UN-a na istom mestu raspravlja o istoj temi - krizi na Kosovu i to 114. put. Kao ni rezolucija, ni ove sednice nemaju više velikog značaja, dodaju stručnjaci.

„Na sednici možemo očekivati jedan mali duel. Rusi će napadati zbog njihovog čoveka iz UNMIK-a, kritikovati NATO, proći će u razmeni optužbi i na tome će se i završiti", objašnjava spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

Pripadnik Misije privremene uprave UN-a na Kosovu (UNMIK), inače ruski državljanin, povređen je i uhapšen u akciji kosovske policije na severu Kosova 28. maja.

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije" - države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije - stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Savet bezbednosti zasedao je, u proseku, pet puta godišnje o Kosovu otkako je doneta Rezolucija 1244

Mali dometi sednice

U okviru redovne sednice SB o Kosovu, koja se doskoro održavala četiri puta godišnje u Njujorku, šef UNMIK-a Zahir Tanin daće kratak pregled najnovijih događaja i poslednjeg izveštaja generalnog sekretara.

Srbiju predstavlja šef diplomatije Ivica Dačić.

Od usvajanja Rezolucije 1244 održano je 113 sednica Saveta bezbednosti - redovne, vanredne, otvorene i zatvorene, kao i deset posebnih sastanaka na kojima su samo pročitana predsednička saopštenja.

Velika Britanija tražila je nedavno da se pitanje Kosova zauvek skine sa dnevnog reda ovog tela, dok su Amerikanci i Rusi smatrali da sednice treba da se održavaju dva, odnosno tri puta godišnje.

Postigli su kompromis u februaru: ove godine biće ih tri, a od 2020. održavaće se dva puta godišnje - u aprilu i oktobru.

Značaj predstojeće sednice je prilika da Srbija na dovoljno važnom mestu iznese jasno stav, kaže za BBC profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vladan Kutlešić.

Ni on ne očekuje mnogo od ove rasprave.

„Ne verujem da je realno da SB donese neku jedinstvenu ocenu, makar da ona bude pomiriteljska i kvazisimetričnog stava - da se pozivaju obe strane da nešto urade".

Kutlešić kaže da je sednica još jedna prilika da zemlje članice Saveta bezbednosti još jednom iskažu podršku strani za čije se interese zalažu - bio to Beograd ili Priština.

Savet bezbednosti ima 15 članova - pet stalnih Amerika, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska i 10 rotirajućih koje bira Generalna skupština UN na period od dve godine.

Da bi se doneo zajednički stav potrebno je da ga podrži većina članova Saveta bezbednosti, ali da niko od takozvane velike petorke ne budu protiv, napominje Kutlešić.

„Malo je verovatno da se ovde svi bar i prećutno saglase - glasaju nogama, kako se to kaže. Recimo, kada je donošena Rezolucija 1244 Kinezi su izašli iz sale", ističe Kutlešić, koji je 1999. kao specijalni izaslanik jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića bio član delegacije u Rambujeu.

Pregovori u francuskom gradiću Rambujeu u februaru 1999. godine su poslednji diplomatski pokušaj zaustavljanja oružanih sukoba na Kosovu.

Image copyright JACK GUEZ/AFP/Getty Images
Natpis na slici Albanski predstavnici Veton Suroi, Ibrahim Rugova, Hašim Tači i Redžep Ćosja rukuju se posle potpisivanja Sporazuma u Rambujeu, koji delegacija Srbije nije prihvatila, Francuska 1999.

Burni maj

Od poslednje sednice Saveta bezbednosti koju je Dačić opisao kao „jednu od najpozitivnijih", jer su članice Saveta bezbednosti jednoglasno osudile uvođenje kosovskih taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ekonomska situacija se nije mnogo promenila. Ova sednica održana je 7. februara.

Politička i bezbednosna, pak, jeste - kosovska policija je 28. maja na severu Kosova uhapsila 28 ljudi - 20 Srba, sedam Albanaca i jednog Bošnjaka. Srbija je podigla borbenu gotovost, a Priština saopštila da su hapšenja deo akcije „suzbijanja organizovanog kriminala".

Gotovo izvesno, na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti će biti reči i o ruskom članu UNMIK-a Mihailu Krasnoščekovom, koji je zajedno sa srpskim kolegom iz UN-a Dejanom Dimićem, tog dana bio među povređenima i uhapšenima.

Zvaničnici UN-a za BBC rekli su da pripadnici UNMIK-a imaju imunitet od bilo kog oblika hapšenja ili pritvaranja.

Rezolucija 1244 i dalje na snazi

Rezolucija 1244, na koju se u Srbiji redovno poziva, čest je argument svih koji smatraju da je Kosovo južna srpska pokrajina.

Kako je doneta i zbog čega je bitna?

„Način donošenja Rezolucije 1244 je neuobičajen - doneta je po Glavi sedam (Povelje UN), u situaciji kad je ugrožen svetski mir. To znači da ima ne samo političku, već i pravnu obaveznost".

Ta rezolucija, podvlači on, važi sve dok se izričito ne ukine ili dok se ne sklopi sporazum Beograda i Prištine, koji bi je učinio bespredmetnom.

„Gotovo je tajna da ona svih ovih godina ostaje na snazi", napominje Kutlešić.

„Faktički to može da znači veoma malo. UNMIK ne može prestati dok god postoji Rezolucija, ali može da se svede, simbolički rečeno, na jednog čoveka. Isto važi i za vojnu upravu - KFOR", navodi Kutlešić.

Natpis na slici „Pokoj duši međunarodnom pravu - studenti su za 1244", slogan sa protesta u Beogradu, februar 2019.

Međutim, ističe profesor, javnost nije dovoljno upoznata sa funkcionisanjem međunarodnih organizacija, u ovom slučaju Saveta bezbednosti - čak i kada donesu jednoglasne odluke, ne mora da znači da će one imati neke praktične posledice.

„Već 40 godina postoji jednoglasna odluka o osudi turske agresije na Kipru i nepriznavanju Republike Severni Kipar i ništa. U međunarodnim odnosima fakticitet je mnogo jači od legaliteta".

Neprekidni su pokušaji poslednjih 12 godina da se Rezolucija 1244 ukine i umanji njen značaj, dodaje, ali zbog protivljenja Rusije, a najčešće i Kine, to se ne dešava.

„Rešenja koja su u njoj predviđena, po mom ličnom mišljenju - da naglasim, nisu više aktuelna ni u jednom pogledu. Ishod tih rešenja je veoma ozbiljna promena faktičke situacije".

Oni koji zastupaju stavove kosovskih Albanaca bili su ovlašćeni da ocenjuju napredak privremenih institucija jačanjem njihovih kapaciteta i prenošenjem nadležnosti, objašnjava Kutlešić.

„U skladu sa tim domet primene te Rezolucije je slabio. Iz godine u godinu je sve manji - odlazak Euleksa je primer toga".

„Diplomatska kozmetika"

Kada je reč o velikoj petorci, treba podsetiti da je kosovski predsednik Hašim Tači pre nekoliko meseci tražio da se u dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem Evropske unije, uključi Amerika, dok je srpska strana tražila uvođenje Rusa u pregovore.

„Uključivanje Rusa i Amerikanaca, u ovakvom trenutku njihovih odnosa, garant je da ništa ne može da se postigne oko Kosova, uz jednu ogradu - ako se dogovore", kaže Jakšić.

Ako bi se Vašington i Moskva dogovorili na nekom višem nivou o drugim stvarima - pitanjima Krima, Gruzije i sankcija, smatra on, tad bi možda Rusi pristali na dogovor oko Kosova.

„U tom slučaju bi odustali od zamrznutog konflikta koji im ide na ruku. Najveći uticaj koji Rusija ima ide preko Kosova", ističe Jakšić.

Image copyright Fonet
Natpis na slici Diplomatska akcija vodi se svuda - konferencija u Bratislavi, jun 2019. Sleva na desno: Hašim Tači, Milo Đukanović i Aleksandar Vučić

Globalni, širi uslovi su komplikovaniji nego što su bili u decembru. Tada je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozoravao na najave formiranja vojske Kosova i opasnosti koje nosi uvođenje taksi.

„Nismo ništa bliži sporazumu. Vučić i dalje govori da je razgraničenje najzdravija opcija, a ide u Pariz da razgovara sa Makronom i Merkelovom, koji su izričito protiv razgraničenja", podseća on.

Kosovsko pitanje se sada pretvara u bitku između Rusa i Amerikanaca na jednoj, a Evropljana na drugoj, smatra Jakšić.

„I Moskva i Vašington žele da potkopaju EU, ovo im je još jedna prilika za to. To onda navodi na zaključak da rešenje nije na horizontu. Osim u slučaju da se svi dogovore - tad rešenje može preko noći može da se napravi".

Ako se ne računa stanje na terenu koje se menjalo u korist Prištine, od donošenja Rezolucije 1244, smatra Jakšić, za 20 godina nije napravljen nijedan veliki diplomatski pomak.

„Možda je pomak bilo potpisivanje Briselskog sporazuma, ali on šest godina nije primenjen, zato smatram da je sve što je postignuto dosad - neka vrsta diplomatske kozmetike", zaključuje Jakšić.

Šta piše u Aneksu 1 Rezolucije 1244?

Ministri Grupe 8 su usvojili dole navedene opšte principe o političkom rešenju krize na Kosovu:

  • trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu;
  • povlačenje vojske, policije i paravojnih snaga sa Kosova;
  • raspoređivanje efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, koje će podržati i usvojiti Ujedinjene nacije, sposobnog da garantuje ostvarivanje zajedničkih ciljeva;
  • uspostavljanje privremene administracije za Kosovo o čemu će doneti odluku Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život za sve stanovnike Kosova;
  • bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu;
  • politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK;
  • sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.

Jedanaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Od zemalja članica Evropske unije Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama - to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči