Hrvatska: Posle pritisaka - nema mesta za rasizam i ksenofobiju u diplomatiji

Zastava Hrvatske; Zastava EU Image copyright NurPhoto/Contributor

Elizabeta Mađarević suspendovana je i povučena sa mesta prve sekretarke ambasade Hrvatske u Berlinu zbog rasističkih i ksenofobičnih objava na Fejsbuku, saopštio je ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman.

Stavovi o „čisto beloj Evropi", o migrantskoj „agendi islamizacije Evrope", o homoseksualnosti kao o „nemoralnosti i psihološkom poremećaju", kao i kritike na račun politike Nemačke izazvali su veliku pažnju javnosti.

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava u Hrvatskoj pozdravili su suspenziju, ali kažu da je potrebno uraditi mnogo više kako bi se stalo na put rasizmu i ksenofobiji u zemlji.

„Njen istup je za svaku osudu, ali na žalost nije izolovan slučaj u javnoj sferi. Važno je naglasiti da se susrećemo i sa izjavama koje su ksenofobne, rasističke, čak i huškačke, ponekad i iz Hrvatskog sabora", navode iz Centra za mirovne studije u Zagrebu za BBC na srpskom.

Ministarstvo spoljnih poslova se prethodno u dva saopštenja ogradilo od izjava sekretarke i najavilo da je u ovom slučaju otvoren postupak „radi utvrđivanja činjenica".

Nakon objavljivanja njenih komentara u medijima, Mađarević se oglasila porukom na Fejsbuku napisavši da je ona „obična osoba i da ima pravo na konzervativne stavove jer živi u slobodnoj zemlji".

Međutim, dan kasnije napisala je da joj je profil bio hakovan.

Ministar spoljnih poslova Radman, međutim, izjavio je da je otklonjena svaka sumnja da je bilo reči o hakovanju profila.

U susret predsedavanju Hrvatske Evropskom unijom 2020. godine, zemlja je u proteklom periodu bila na meti kritika zbog odnosa prema migrantima, ali i zbog konzervativnih inicijativa o zabrani abortusa, istopolnih brakova i ograničenju prava poslanika koji predstavljaju nacionalne manjine. Neke od ovih inicijativa imale su i podršku vladajućih političara.

Šta se dogodilo?

Hrvatski portal Indeks.hr objavio je tekst u kome su analizirane objave i komentari koje je Mađarević ostavljala na društvenoj mreži Fejsbuk.

„Čista i autentična Evropa. Samo beli Evropljani kako je bilo pre samo 30 godina u celoj Evropi. Ovo bi trebala biti dobra reklama za odmor. Neko bi pomislio da to više nije moguće, ali na sreću jeste", napisala je Mađarević ispod fotografije Jadranskog mora.

Skrinšotovi ovih objava izazvali su „pojačan interes javnosti", kako je to formulisano u prvom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u kome je navedeno i da se ministarstvo ograđuje od takvih javnih istupa.

U saopštenju je pisalo i da će Mađarević biti pozvana u Zagreb zbog sumnje da je prekršila pravila hrvatske diplomatije.

„Ona je povučena s dužnosti, njen mandat prestaje, ona je pod suspenzijom. Diplomat nikad nije privatna osoba. Postoji i raskid radnog odnosa. Ne možemo prejudicirati odluku sada, ali sudu ćemo podneti sve dokaze o povredi", izjavio je zatim ministar Radman.

U Centru za mirovne studije kažu da se uvek pitaju „kakve bi reakcije državnih organa bile bez pritiska medija".

„Vidimo da se ministarstvo ogradilo od izjava, ali kako mediji prenose, na žalost ovo nije bila prva problematična izjava Elizabete Mađarević, pa je pitanje da li su iz Ministarstva znali za njene ranije izjave koje su tolerisali", kažu u Centru.

Oni dodaju da i jeste dužnost ministarstva da u skladu sa propisima reguliše rad javnih službenika, ali da ne treba stati na tome.

„Mogli bi delovati preventivno i službenike edukovati o ljudskim pravima", navode.

Šta je Mađarević još govorila?

Daljom analizom njenog profila i aktivnosti na društvenim mrežama pronađeno je da je Mađarević često iznosila lične stavove dok je obavljala diplomatsku funkciju.

Mnogi od tih stavova nisu u skladu sa zvaničnom politikom Hrvatske, ni vrednostima koje predstavlja Evropska unija.

Mađarević je tako delila sadržaj i objavljivala tekstove na konzervativnim portalima u kojima ljudska prava opisivala kao „nepostojeća", o LGBT osobama pisala kao o osobama koje boluju od „psiholoških poremećaja", a homoseksualnost povezivala sa pedofilijom. Ovakve tvrdnje medicina i statistika odavno su odbacile kao netačne.

Iz organizacije Dugine obitelji koja okuplja LGBT roditelje i one koji to žele postati, navode da je „tužno pročitati takve stavove od nekoga ko bi ih trebao predstavljati u inostranstvu".

„Štaviše, u zemlji u koju se mnogo Hrvatica i Hrvata iselilo, među njima i neke dugine obitelji koje su upravo u Nemačkoj odlučile osnovati i proširite vlastite porodice", navode u ovoj organizaciji za BBC na srpskom.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media caption„Pretučeni i opljačkani“: Kako hrvatska policija čuva granice

Iz ove organizacije kažu da je pozitivno to što se ministarstvo ogradilo od izjava, ali dodaju da je izjava ministarstva da „Hrvatska zagovara i provodi borbu protiv svih oblika diskriminacije i omalovažavanja" ironična i licemerna.

„Ako uzmemo u obzir da je Vlada Republike Hrvatske i većina u Saboru početkom ove godine izglasala Zakon o udomiteljstvu koji diskriminiše istopolne parove, te da država i dalje diskriminiše LGBTI osobe u raznim oblastima", objašnjavaju iz organizacije Dugine obitelji.

Mađarević je takođe objavljivala da migranti u Evropi sprovode „agendu islamizacije", navodila da katolici ne mogu podržavati pravo na abortus, dok je ratifikaciju Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici okrakterisala kao „tragediju".

U Centru za mirovne studije kažu da ksenofobični ispadi zaslužuju osudu, ali i „da je potrebno uraditi mnogo više".

„Potrebno je prokazati kakvu štetu dugoročno nanose ovakve izjave, pokušati ih sprečiti, na primer kroz obrazovanje u školama iz čega će nove generacije videti kako ksenofobne i rasističke izjave nisu samo konzervativni stavovi, već da utiču na društvo, stvaraju netrpeljivosti i nejednakosti koje mogu dovesti do nasilja", navode oni.

Ono što je dodatno uskomešalo diplomatske krugove i medije u Nemačkoj je i činjenica da Mađarević, kao službenik Hrvatske ambasade u toj zemlji, javno kritikovala politiku Nemačke - na primer, zakon koji omogućava strancima da se zaposle u policiji - ali i samu kancelarku Angelu Merkel.

Kakve su bile reakcije?

„To je neprihvatljivo, bio sam diplomata i ako ste na dužnosti i na mandatu u zemlji koja vas je primila, to se ne radi", rekao hrvatski premijer Andrej Plenković komentarišući ovaj slučaj.

Plenković je rekao da je dobro što su iz Ministarstva odmah Mađarević pozvali na razgovor.

Nemačka štampa se prethodnih dana bavila ovim slučajem koji je okarakterisan kao diplomatski skandal i čiji je značaj veći u susret predsedavanja Hrvatske Evropskom unijom 2020. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči