Kosovski izbori: Srbi van Srpske liste ili „Tačijevi Srbi"

SLS
Natpis na slici Poslanici SLS-a slikali su se ispred Gračanice za izborni plakat

U senci Srpske liste, koja ima otvorenu podršku Vlade Srbije, za glasove nešto više od 117.000 birača srpske nacionalnosti za 10 garantovanih mesta u kosovskom parlamentu, u nedelju će se takmičiti još tri političke grupe.

I Srpska lista i Beograd vide koaliciju Sloboda, Partiju kosovskih Srba (PSK) Aleksandra Jablanovića i Srpsku liberalnu stranku (SLS) Slobodana Petrovića - kao „poslušne i podobne Srbe", pa čak i „Tačijeve", ukazujući tako da, priznavanjem prištinskih vlasti, odbacuju status Srbije na Kosovu.

Mesta u parlamentu srpskom manjinskom stanovništu ne donose mnogo političkog uticaja, ali mogu da budu značajni kosovskoj vladi kada joj treba podrška - ili vlastima u Beogradu, kada odmerava snage sa Prištinom.

U aktuelnom sazivu kosovskog parlamenta, devet poslanika ima Srpska lista, dok je jedan mandat na izborima 2017. godine osvojila Srpska liberalna stranka.

Svih 10 predstavnika srpske zajednice je tada podržalo vladu premijera Ramuša Haradinaja.

Natpis na slici Plakata Srpske lista ubedljivo ima najviše u Gračanici

Ko su Srbi van Srpske liste?

U najkraćem, to su srpski političari s Kosova, koji uglavnom žive i rade južno od Ibra.

Ibar je reka koja razdvaja severni deo Kosova, gde su četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, od južnog dela gde žive u manjim zajednicama - enklavama koje okružuju mesta sa većinskim albanskim stanovništvom.

Iako je koalicija Sloboda, koju čine Progresivno demokratska stranka Nenada Rašića i Nova partija Kosova Dragiše Mirića, najsvežija na političkoj sceni - osnovana 31. avgusta - našla se u centru pažnje zbog spota na albanskom jeziku.

Rašić, kandidat za premijera, u spotu poziva građane da glasaju za njih i tako se „zajedno odreknu političkog monstruma koji se zove Srpska lista".

Rada Trajković, nezavisna kandidatkinja na listi koalicije, kaže da u kampanji trpe brojne pritiske.

„Moramo kampanju da vodimo noću, kad nas niko ne vidi, da kontakte sa biračima obavljamo najnetransparentnije, ne smemo da se javimo i da se viđamo preko dana, jer se preti, a i konkretno se radi na oduzimanju sredstava, posla".

Natpis na slici Prostorije PDS u Gračanici

Trajković za BBC kaže da „prostor Kosova i Metohije ne može da bude nezavisan".

„Nezavisno Kosovo bi možda napravilo neku stabilizaciju kod Albanaca, ali ne i kod Srba.

„Kada bi Srbi ostali bez Kosova, tog trenutka počela bi strahovita destabilizacija koja bi onda ceo region uvela u to", ističe Trajković.

Ona ne podržava ideju o podeli ili razgraničenju, koje povremeno pominju beogradske vlasti, smatrajući da bi to dovelo do destabilizacije.

Kao moguće rešenje, Trajković predlaže „status kvo ili koegzistenciju Kosova i Srbije unutar institucionalnih veza", koje bi održavali Srbi s Kosova sa Srbijom - obrazovne, zdravstvene, socijalne i sve ostale.

Trajković predlaže i rad na zajedničkom upravljanju određenim privrednim postrojenjima - kao što su jezero Gazivode i rudnik Trepča, koji su delom na Kosovu, delom u centralnoj Srbiji.

„Zajednička rukovodstva bi vratila red i rad u ta postrojenja, radila bi na suživotu i pomirenju.

To bi funkcionisalo u nečemu što je regionalno ujedinjavanje zapadnog Balkana, kroz projekte regionalizacije - prostora bez granica, gde bi popravljanje života i mir bili budućnost, uz garancije koje bi nam davao NATO", navodi Trajković.

Image copyright Medija centar Beograd
Natpis na slici Rada Trajković kaže da kampanju vode samo noću, kad ih niko ne vidi, zbog pritisaka

Ko je Rada Trajković?

  • Predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba i profesorka Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
  • Rođena je 8. marta 1953. godine u Podujevu
  • Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Prištini
  • Tokom devedesetih bila je članica Srpske radikalne stranke i njihova poslanica, a kratko vreme tokom 1998. i savezna ministarka za brigu o porodici, kada se žestoko posvađala sa liderom stranke Vojislavom Šešeljem
  • Do bombardovanja 1999. živela je u Prištini, radila u tamošnjem Kliničko-bolničkom centru da bi se tada preselila u gradu Gračanicu - gde radi u Domu zdravlja.
  • Bila je poslanica u kosovskom parlamentu.

Srbija - majka i maćeha

Da su ovu kampanju obeležili pritisci žalio se i Slobodan Petrović, lider SLS.

On nije odgovorio na pozive BBC na razgovor uoči izbora, ali je ranije za televiziju N1 izjavio da je „problem srpske zajednice u tome što država Srbija prema svom narodu na Kosovu ne vodi nacionalnu, već stranačku politiku".

Na poziv Srpske liste na „jedinstvo, da svi pod jednom kapom složno, sledeći politiku Aleksandra Vučića, izađu na izbore", Petrović je kratko odgovorio - „taman posla".

„To jednoumlje koje prevladava, najveća je opasnost za srpsku zajednicu", istakao je on.

Veoma je važno, dodaje, da se svakome da pravo da kaže ono što misli.

„I ono što bi bilo najlogičnije je da se država Srbija, koja je u srcu svakog Srbina ovde, ne ponaša na način majke i maćehe..."

Slađana Đokić, koja kao glavna tehničarka pri Kliničko-bolničkom centru Priština u Lapljem Selu radi više od 20 godina, suspendovana je sa posla uz obrazloženje da nije savestan radnik.

Ona tvrdi da je uzrok to što je njena ćerka Sandra na listi Samostalne liberalne stranke iz Gračanice.

Đokić je za N1 rekla da je direktor Doma zdravlja od nje zatražio da utiče na ćerku da se povuče sa liste te stranke i pređe u Srpsku listu, dok za slične pretnje Srpska lista optužuje njih.

Ko je Slobodan Petrović?

  • Rođen 21. decembra 1969. u Prištini.
  • Srpsku liberalnu stranku osnovao je 2006. godine.
  • Bio je potpredsednik Skupštine Kosova u dva saziva 2007-2010 i 2015-2017, a od 2011. do 2014. potpredsednik vlade i ministar za lokalnu samoupravu Kosova.
  • Tokom 2013. bio je član prištinske delegacije tokom briselskih pregovora predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini o statusu Kosova koji se vode pod okriljem Evropske unije.
Image copyright Aleksandar Jablanovic
Natpis na slici Aleksandar Jablanović bio je u Pokretu socijalista kada je 2014. osnovao Srpsku listu

Do Srpske liste i nazad

Aleksandar Jablanović, lider Partije kosovskih Srba, bio je osnivač i prvi predsednik Srpske liste u periodu od 2014. do 2016. godine.

Stranku PKS formira 2017. tako što je čitav pokrajinski odbor Pokreta socijalista, na čijem čelu je ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, preveo u nju.

Partija najjače uporište ima u mestu Leposavić na severu Kosova.

„Partija kosovskih Srba građanima nudi promene, promene koje su tekovina 21. veka", kaže Jablanović za BBC.

„To podrazumeva punu političku slobodu i pravo da Srbi biraju svoje predstavnike bez pretnji i pritisaka i bez uticaja sa strane, obračun sa korupcijom i kriminalom u našim sredinama", ističe on.

Jablanović tvrdi da se kampanja odvija u otežanim uslovima i po pravilima koje diktiraju Beograd i Srpska lista.

„Državna televizija TV Most iz Zvečana u potpunosti je zatvorena za sve srpske partije izuzev Srpske liste", dodaje on.

Na Kosovu, navodi Jablanović, od 1999. postoji Srbima nametnuta realnost, koju su kreirale neke od najmoćnijih država sveta.

Dodaje da u toj situaciji mora da se pronađe mesto za srpski narod i njegov nesmetani opstanak i razvoj.

„U tom cilju Srbima će biti neophodna pomoć i podrška kako Beograda tako i važnih međunarodnih činilaca koji su, istini za volju, i glavni kreatori bitnijih procesa na samom Kosovu.

Jablanović smatra da „signali sa terena" su Srbi i Albanci još daleko od dogovora koji bi bio u interesu zajedničke budućnosti.

Pokušaće, kaže, da unaprede uslove u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama i da obezbede uslove za školovanje što većeg broja mladih Srba sa Kosova na Zapadu.

Ko je Aleksandar Jablanović

  • Rođen 25 septembra 1980. u Kosovskoj Mitrovici.
  • Potpredsednik opštine Leposavić bio je 2009. - 2011.
  • U Skupštini Srbije bio je narodni poslanik od aprila do decembra 2014.
  • Ministar u Vladi Kosova 2014. - 2015. a zatim državni sekretar Ministarstva za rad od 2015 do 2017. godine.
  • Na ovo mesto Jablanović je podneo ostavku nakon hapšenja njegovog rođenog brata koji je bio osumnjičen za trgovinu narkoticima. U trenutku hapšenja, Jablanovićev brat je bio u službenom automobilu Ministarstva za rad.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči