Ko je Vjosa Osmani - američki đak u „prljavoj" kosovskoj politici

Vjosa Osmani, leader of the Democratic League of Kosovo (LDK), arrives for a campaign rally in Suhareka, Kosovo Image copyright Reuters
Natpis na slici Osmani Sadriu nije potpuno novo lice na kosovskoj političkoj pozornici

Vjosa Osmani Sadriu bila je jedina žena i najmlađa kandidatkinja za premijerku Kosova.

Ona je članica Demokratskog saveza Kosova (LDK), drugoplasirane stranke na nedavno održanim kosovskim izborima.

Nakon pobede Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, Osmani Sadriu važi za najozbiljniju kandidatkinju za šeficu diplomatije. Kurti je najavio da će „vladati zajedno".

„Ona je izuzetan intelektualac, korektna i prijatna osoba sa kojom možeš o svemu da razgovaraš, privržena mužu i porodici", kaže za BBC na srpskom politički analitičar sa Kosova Fatmir Šeholi koji je lično poznaje.

Na vodećim pozicijama u državi, Kosovo je jednom već imalo ženu - Atifete Jahjaga bila je predsednica od 2011. do 2016. godine.

Najavljujući da će Osmani Sadriu biti prva na izbornoj listi LDK, lider ove partije Isa Mustafa ju je opisao kao „hrabru ženu, mladu majku posvećenu porodici i državi koja ima snage da se suprotstavi turbulentnim talasima loše vlasti i zarobljene države".

Kakva je privatno?

Vjosa Osmani obećala je da će proterati „trenutne korumpirane političare sa vlasti".

Ona je već osam godina jedna od retkih „pozitivno bučnih" poslanica LDK. Ova političarka kritikovala je ne samo poteze političkih protivnika, već i rukovodstva stranke čija je članica.

Image copyright ARMEND NIMANI/AFP via Getty Images
Natpis na slici Mnogi veruju da će Osmani postati šefica diplomatije

Kritikovala je prvenstveno Demokratsku partiju Kosova koju je do osvajanja predsedničkog mandata vodio Hašim Tači, a nije štedela ni doskorašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova.

„Ona je oličenje toga kakvi političari treba da budu - profesionalno, etički i privatno", tvrdi Šeholi.

Najavila je već, dodaje on, da će ukoliko ona postane ministarka spoljnih poslova - njen muž napustiti poziciju koju je dosad obavljao, da ne bi bili u sukobu interesa.

Njen suprug Prindon Sadriu je direktor Odeljenja za bilateralne odnose u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova.

„Apsolutno sam uveren i da će ona nastaviti dijalog sa Beogradom", kaže Šeholi.

Briselski pregovori predstavnika Beograda i Prištini o normalizaciji odnosa počeli su 2011. godine pod okriljem Evropske unije.

Ko je Vjosa Osmani Sadriu?

  • Rođena je 17. maja 1982. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu.
  • Kao studentkinja prištinskog Pravnog fakulteta, radila je za Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu - UNMIK.
  • Kasnije je sarađivala sa brojnim međunarodnim organizacijama od Crvenog krsta, preko Misije Saveta Evrope na Kosovu, pa sve do američke organizacije za pomoć i podršku USAID.
  • Sa 24 godine postala je savetnica i šefica kabineta tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua 2006. godine.
  • Iste godine započela je i njena akademska karijera - postala je predavačica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini.
  • Master i doktorske studije iz međunarodnog prava završila je na američkom Univerzitetu u Pitsburgu.
  • Danas predaje i na Američkom univerzitetu u Prištini.
  • U periodu 2008. do 2010. zastupala je Prištinu pred Međunarodnim sudom pravde dok je ova institucija odlučivala o pravu Kosova da proglasi nezavisnost.
  • Već osam godina poslanica je LDK. U prethodnom sazivu, bila je predsednica Odbora za evropske poslove.
  • Pored albanskog i engleskog, govori srpski, turski i španski, piše Danas.
  • Ima ćerke - bliznakinje.

Od akademske katedre do „prljave politike"

Da bi Osmani mogla da bude izvanredna ministarka spoljnih poslova, smatra i Dejvid Filips, direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija.

„Mlada je, vrlo obrazovana i žena je.

„Valjano može da predstavlja Kosovo u međunarodnoj zajednici - vreme je za novo lice", kaže Filips za BBC.

Ipak, Osmani Sadriu nije potpuno novo lice na kosovskoj političkoj pozornici.

Političku biografiju je počela da ispisuje 2006. u kabinetu tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua.

Natpis na slici Bilbordi stranaka dominirali su Prištinom pred izbore - ispred sportske hale „Adem Jašari", nekada „Boro i Ramiz"

Nakon akademske karijere u Sjedinjenim Državama, ona se još 2011. suočila sa onim što naziva „prljavom" političkom scenom na Kosovu.

Osmani je rekla da se tokom kampanje susretala sa seksizmom i da napade na žene tumači kao znak „nesigurnosti".

Možda i zbog toga, slogan joj je bio Beso, što na albanskom znači „Veruj".

Žena u muškom svetu

Kandidatkinja Srpske liste za poslanicu Ksenija Božović priželjkuje da Osmani - kao žena u politici - uspe da u postizbornim pregovorima dobije značajnu funkciju.

„Prvi put je na ovaj način na političkoj sceni.

„Osmani dolazi iz blaže političke opcije - LDK Ise Mustafe, tako da joj želim uspeha, kao žena, ako dođe na tu poziciju", kaže ona za BBC.

Na Kosovu je u prvom kvartalu 2019. svega 13,3 odsto žena bilo zaposleno, dok je taj broj kod muškaraca tri puta veći - 43 procenta, podaci su kosovske Agencije za statistiku.

Božović očekuje da će Osmani raditi na tome da što više žena dođe na važna mesta u kosovskoj politici.

„Žene su često na listama samo da se poštuje zakonska forma, to se vidi po tome koliko retko izlaze za govornicu u kosovskoj skupštini", napominje Božović.

Borba s ajkulama

Taj prosek je „kvarila" upravo Osmani Sadriu.

Još 2013. održala je vrlo oštar i inspirišući govor u parlamentu o žrtvama seksualnog nasilja na Kosovu. Za ove žrtve je prethodno bilo vrlo malo saosećanja među ostalim poslanicima, prenosi portal Priština insajt.

Širu popularnost stekla je krajem 2014. godine kada se otvoreno suprotstavila stranačkom lideru Mustafi zbog odluke da uđe u koaliciju sa Tačijevom PDK.

Odbila je da u parlamentu glasa za Tačija kao predsednika, ali i za Mustafu kao premijera.

Unutarpartijski „sukob" kulminirao je kada je u maju 2015. bila protivkandidat Mustafi u trci za lidera stranke.

„Kao kazna, nakon pada te vlade - LDK ju je na izborima 2017. postavio na 81. poziciju na listi. Ipak njen konzistentan stav doneo joj je 65.000 glasova - najviše na izbornoj listi", podseća Šeholi.

Od tada, njena popularnost u stranci raste i tako je uspela da na ovim izborima „ispliva na vrh", odnosno da ubedi stranački Glavni odbor da je ona najbolji izbor za prvu osobu na listi.

„Radikalni, a istrajni stavovi, doneli su joj veliku podršku među stranačkim kolegama. Mnogi u njoj vide program Ibrahima Rugove koji nikada nije hteo koaliciju sa Tačijem", navodi Šeholi.

LDK je politička stranka koja odluke donosi na sednicama stranačkih organa, a odluke su neprikosnovene, dodaje.

„Osmani je bila glasnija od ostalih da ne treba ići u koaliciji sa Tačijem jer to košta LDK i ta ideja je urodila plodom. Zato je uspela da se izbori sa mnogo većim igračima, takoreći ajkulama", napominje Šeholi.

Na ovim izborima, LDK je osvojila oko 20.000 glasova više nego 2017. godine, procenjuje kosovski analitičar.

„Na Kosovu je to veoma značajno - mala smo mi sredina, poznajemo se svi među sobom i znamo ko vredi, ko ne vredi. Ovog puta je narod hteo da pošalje u opoziciju takozvanu ratnu koaliciju", zaključuje Šeholi.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči