Slučaj Bitići: Rezolucija i 20 godina „kamena spoticanja" između Srbije i SAD

Kongres Image copyright Getty Images
Natpis na slici Rezolucija koju je usvojio Predstavnički dom sada ide pred američki Senat

Predstavnički dom američkog Kongresa jednoglasno je doneo rezoluciju kojom se od Beograda zahteva da reši slučaj ubistva braće Bitići.

Trojica američkih državljana - Ilij, Agron i Mehmet - ubijeni su 1999. godine i za to do sada niko nije odgovarao.

„Neprihvatljivo je da nijedna osoba nikada nije proglašena krivom za ubistvo braće Bitići ili bilo kojih drugih zločina povezanih sa njihovom smrću", navodi se u rezoluciji, prenosi Fonet.

Kako se navodi u dokumentu, zbog toga bi krivično gonjenje odgovornih trebalo da bude prioritet za Srbiju.

Ko su braća Bitići i zašto je taj slučaj bitan, predstavljamo vam u 100 i 300 reči.

Slučaj Bitići u 100 reči

Reč je o slučaju koji je već dvadeset godina kamen spoticanja u poboljšanju odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država.

Američki zvaničnici redovno pozivaju vlasti u Beogradu da razreše ubistvo braće Bitići, ali slučaj tapka u mestu već dve decenije.

Ilij, Agron i Mehmet Bitići - borci Oslobodilačke vojske Kosova i državljani SAD - uhapšeni su u junu 1999. kod Merdara zbog „nelegalnog prelaska administrativne linije".

Nakon 12 dana provedenih u zatvoru u Prokuplju, odvedeni su u bazu žandarmerije u Petrovom Selu, na istoku Srbije, i ubrzo pogubljeni.

Tela su pronađena u masovnoj grobnici u blizini baze u kojoj je bilo još 70 tela kosovskih Albanaca.

Ruke su im bile vezane, na glavi su imali rane od metaka, kao i tragove koji ukazuju na mučenje.

Jedini kojima je suđeno zbog navodne umešanosti u ovaj slučaj su Sreten Popović i Miloš Stojanović, ali ih je sud oslobodio zbog nedostatka dokaza.

Niko od visokih zvaničnika policije i države nije optužen.

Američki kongresmani i zastupnici porodice Bitići često su pominjali ime Gorana Radoslavljevića Gurija - čija je jedinica kontrolisala bazu u trenutku kada su tri brata Bitići ubijena - ali je on uvek negirao krivicu.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionBorba za reke Kosova: Ko su Srbi i Albanci koji se zajedno suprotstavljaju hidroelektranama

Slučaj Bitići u 300 reči

Braća Bitići rođena su u blizini Čikaga. Živeli su u Njujorku.

U aprilu 1999. godine su stigli na Kosovo i postali deo Atlantik brigade OVK - među kojima je bilo još oko 400 američkih državljana albanskog porekla.

Početkom juna prestalo je NATO bombardovanje Jugoslavije, potpisan je Kumanovski sporazum i srpske snage su se povukle sa Kosova.

Dve nedelje po prestanku sukoba, braća Bitići pratila su romsku porodicu do Merdara, obezbeđujući im bezbedan prolaz kroz Kosovo.

Tada su uhapšeni.

Istragu o ubistvu braće je vodilo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, kao i američki FBI, ali nije mnogo toga otkriveno.

Među osumnjičenima bio je i Vlastimir Đorđević, tada načelnik resora Javne bezbednosti MUP-a i Miloševićev čovek od poverenja.

Đorđević je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu osuđen za ratne zločine nad kosovskim Albancima, ali ne za slučaj Bitići.

U međuvremenu je uhapšeno šest ljudi, optužnice su podignute samo protiv Popovića i Stojanovića i to zbog prevoženja Bitićija do Petrovog Sela, ne za ubistvo. Oslobođeni su.

Goran Radosavljević Guri, danas biznismen i član vladajuće Srpske napredne stranke, izjavio je ranije da je bio na odmoru u trenutku kada su braća Bitići uhapšena i pogubljena.

Ipak, njegovo ime pominje se u rezoluciji Predstavničkog doma SAD.

„I ranije su usvajali te rezolucije. Umoran sam od komentarisanja. Čist sam i nemam razloga da se plašim. Nikada se nisam plašio", izjavio je Radosavljević za Radio slobodnu Evropu.

Srpski zvaničnici se nisu oglašavali ovim povodom, ali kosovski jesu.

„Rezolucija je jasna poruka za Srbiju da je priznanje krivice i uspostavljanje pravde za počinitelje masakra i ubijanje Albanaca, jedini put ka miru i stabilnosti u regionu", napisao je kosovski premijer Ramuš Haradinaj na Fejsbuku.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju ove godine pomenuo slučaj Bitići tokom sednice Skupštine Srbije o Kosovu.

„Ljudi su ubijeni, zločin je počinjen, ali kad tražite dokaze od nekoga, kažu što ne uhapsite Gurija, a mi onda kažemo dajte nam dokaze, a onda dokaza nema", rekao je tada Vučić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči