Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete

Četiri godine trajala je bitka Slavice Burmazović za njenih troje dece Image copyright Fonet
Natpis na slici Četiri godine trajala je bitka Slavice Burmazović za njenih troje dece

Srećan završetak četvorogodišnje drame oko sudbine troje dece Slavice Burmazović uzburkao je javnost u Srbiji, jer se pokazalo da najveću cenu roditeljskih sukoba plaćaju oni zbog kojih se te bitke i vode.

Dodatnu težinu celoj priči dala je i činjenica da se u rešavanje ovog problema uključila diplomatija.

„Svako razdvajanje roditelja i u idealnim uslovima kada su oni saradnici, kada zajedno o svemu odlučuju, veliki je stres za decu, a pogotovo u slučajevima otmice - tu najveću cenu plaćaju deca", ističe za BBC na srpskom Marija Draškić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Slični slučajevi nisu retki ni u zemljama u regionu, a jedan od razloga je i nepoštovanje međunarodnih dogovora i zakona. Ishodi, uglavnom, nisu poznati javnosti.

„Da bi interes deteta bio zaštićen neophodno je da se poštuje Haška konvencija, kao i da nju poštuje i Srbija, ako to očekuje od drugih", dodaje Draškić.

Bivši suprug Slavice Burmazović, turski državljanin, pre četiri godine je bez saglasnosti majke odveo njihovu decu u Tursku.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je slučaj proglasilo međunarodnom otmicom.

Turski sud je doneo odluku da se deca vrate majci, ali ih je otac odveo u Iran, zbog čega je ministar spoljnih poslova te zemlje Mohamed Zarif obećao srpskom kolegi Ivici Dačiću da će se lično angažovati.

„Ja sam najsrećnija mama", rekla je uz široki osmeh Burmazović, čija deca danas imaju 15, 14 i osam godina.

Šta kažu zakoni?

„Pod pojmom međunarodne otmice dece podrazumeva se neovlašćeno odvođenje dece u inostranstvo, koje sprovede roditelj ili srodnik bez saglasnosti roditelja koji vrši roditeljsko pravo", kaže za BBC na srpskom advokatica Marija N. Jovanović.

Ako nema odluke suda o starateljstvu nad decom, smatra se da oba roditelja vrše to pravo, dodaje Jovanović, koja se bavi porodičnim pravom.

„Otmica dece ovog tipa u Srbiji nije regulisana Porodičnim zakonom, već Haškom konvencijom o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece koju smo potpisali 1980. godine i ona se neposredno primenjuje", objašnjava ona.

Ova konvencija omogućava roditeljima da deca budu po hitnom postupku vraćena ili ukoliko je to u skladu sa odlukom suda o starateljstvu.

Image copyright Fonet
Natpis na slici Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na aerodromu dočekao decu iz Irana

Porodični zakon propisuje da za bitnapitanja mora biti pitan drugi roditelj, čak i kada prvi ima puno starateljstvo nad detetom.

Bitna pitanja su promena prebivališta u dokumentima, školovanje, odlazak deteta na operacije.

„Porodični zakon je malo štur, pa više daje prostora za proizvoljne interpretacije", ističe Jovanović.

Imala je slučaj u karijeri - majku koja je u Americi dala saglasnost bivšem mužu u Srbiji da deca budu kod njega, ali na kraju je otac zadržao decu i preko odobrenog roka.

„Sud je stao na stanovište da je majka dala prećutnu saglasnost da ostanu, čim nije odmah pokrenula zahtev, zato ne treba oklevati", navodi Jovanović.

Kako deca inače putuju?

Prema Zakonu o putnim ispravama - zahtev za izdavanje pasoša za maloletne osobe podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog.

I ovo pravilo ima izuzetak - ako roditelj „samostalno vrši roditeljsko pravo" - poseduje sudsku odluku o starateljstvu, „što je najčešće majka, ona može bez saglasnosti drugog roditelja da izvadi pasoš detetu", navodi Jovanović.

Drugo je pitanje kada dete putuje u inostranstvo bez roditelja - na ekskurziju ili letovanje.

Deca do 16. godine u Srbiji - u slučajevima kad putuju sama ili u pratnji nekoga ko nije roditelj - moraju da poseduju saglasnost oba roditelja, overenu kod notara.

U tekstu saglasnosti mora da bude navedeno u koju zemlju dete putuje, sa kim i u kom periodu.

Provera saglasnosti zavisi od graničara i granice.

„Crnogorci proveravaju, Grci isto, ali u Švedskoj ne uvek. Sve zavisi od zemlje do zemlje", kaže Jovanović.

Upravo je Švedska bila odrednica i nekoliko navodnih otmica dece iz regiona.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ilustracija devojčice: „U slučajevima otmice najveću cenu plaćaju deca", kažu stručnjaci.

„Oni su jednostavno nestali"

Samir, otac iz Sarajeva je 2017. godine za Balkan Insajt ispričao da decu, koja su tada imala 13 i osam godina, nije video ni čuo više od pet godina.

Nakon razvoda 2009. godine, kako je rekao, bivša supruga mu nije dozvoljava da redovno viđa dete, iako je je sudskom odlukom trebalo da ga viđa najmanje po dva sata sedmično i svaki drugi vikend.

Ćerku nije viđao jer je bila mlađa od tri godine.

A onda, jednog dana u maju 2012. godine, pozvonio je na vrata stana u kojem je njegova bivša supruga živela s decom - niko nije odgovarao.

„Apsolutno bez ikakve naznake, bez ikakvog objašnjenja, bez ikakve poruke, bez ičega. Oni su jednostavno nestali", rekao je tada Samir.

Ispostavilo se da je bivša supruga, bez njegovog znanja i prethodnog obaveštenja, s decom otišla u Švedsku, gde je tokom rata u Bosni boravila kao izbeglica i stekla državljanstvo.

„Mlađa mi je kći u autu tužno rekla kako će nju i sestru mama odvesti u daleku zemlju"

Švedska je bila krajnje odredište i za majku koja je aprila 2014. godine iz Hrvatske odvela dvoje dece.

Nakon četvorogodišnje veze, par iz Hrvatske se razdvojio, a sud je starateljstvo dodelio majci koja se preselila s decom u blizinu Rijeke.

Redovno se sretao sa decom, osim kada su bila bolesna, dok ih majka nije odvela.

„Mlađa mi je kći u autu tužno rekla kako će nju i sestru mama odvesti u daleku zemlju. To je bilo zadnji put da sam ih video", rekao je otac D.N. iz Labina.

Svake godine Ministarstvo socijalne politike i mladih, nadležno i za porodične odnose, primi tridesetak zahteva kojim jedan roditelj traži da se njegovo dete ili deca, koje je drugi roditelj odveo u inostranstvo, vrati u zemlju, ili iz Hrvatske u neku drugu državu.

U većini slučajeva, kako su iz ovog Ministarstva odgovorili riječkom Novom listu 2014. godine, deca budu vraćena.

Taj proces, kako pokazuje praksa, može trajati mesecima, pa čak i godinama.

Kordon za Reu

Veliku pažnju medija, ali i meštana dobio je pre pet godina i slučaj trogodišnje Ree Matijević.

Njena majka Nataša ju je iz Zagreba, gde joj živi otac, dovela u Ljig, bez očeve saglasnosti.

Kako je Politika pisala, kada je trebalo da se primeni Odluka suda u Valjevu da se dete vrati ocu Robertu, meštani i Natašine kolege su napravili kordon oko Centra za socijalni rad i sprečili su to.

Majka se na tom skupu nije pojavila, ali jeste savetnik tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića - Oliver Antić, koji je držao i govor.

Uslovi za pokretanje postupka o otmici

Međutim, kako se navodi na sajtu srpskog Ministarstva pravde, da bi se postupak po zahtevu nastavio pred centralnim izvršnim organom, prethodno je potrebno da podnosilac zahteva dokaže :

  • Da je dete imalo redovno boravište u državi različitoj od one u koju je odvedeno.
  • Da odvođenje predstavlja povredu prava na staranje nad detetom u državi iz koje je odvedeno. Pravo na staranje može postojati na osnovu samog zakona ili može biti utvrđeno sudskom odlukom. Roditelj koji je lišen roditeljskog prava pravnosnažnom sudskom odlukom, lišen prava da odlučuje o bitnim pitanjima koja se tiču detetovog života ili je lišen poslovne sposobnosti ne može se pozivati na povredu prava na staranje nad detetom.
  • Da je podnosilac zahteva u trenutku odvođenja faktički vršio pravo na staranje odnosno na viđanje deteta
  • Da dete nije navršilo 16. godinu života

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči