Crna Gora: Prvo krštenje transrodne osobe u Podgorici

Vuk Adžić u narodnoj nošnji posle krštenja Image copyright Vuk Adžić
Natpis na slici „Momak koji iznajmljuje nošnje, inače islamske veroispovesti, nije hteo da mi naplati kada je čuo da ću je nositi na krštenju"

Vuk Adžić je nekoliko nedelja dan počinjao na isti način - ustao bi u devet ujutru i telefonom nazvao Mitropoliju crnogorsko-primorsku.

Nije odustao dok nije dobio sastanak i zakazao krštenje.

„Upornost i istrajnost su veoma bitni u životu. Želeo sam da se krstim pre krajnje operacije prilagođavanja pola, nisam hteo na operaciju bez blagoslova", kaže devetnaestogodišnji Adžić za BBC na srpskom.

Na dan krštenja, obukao je tradicionalnu crnogorsku narodnu nošnju i sa kumom krenuo ka Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

„Oduvek sam želeo da nosim nacionalnu nošnju i kum mi je rekao - nema što, nosićeš je na krštenju.

„Momak koji iznajmljuje nošnje, inače islamske veroispovesti, nije hteo da mi naplati iznajmljivanje kada je čuo da ću je nositi na krštenju", priča Adžić.

Fotografije koje je objavio na Fejsbuku nakon krštenja obišle su Balkan.

„Crkva napravila korak napred u odnosu na državu"

„Vukovo krštenje je jako važno za celu LGBT zajednicu i ceo Balkan. Koliko sam upoznata, Vuk je prva trans osoba koja nije prošla celu tranziciju, a krštena je u pravoslavnoj crkvi", objašnjava za BBC Bojana Jokić iz nevladine organizacije LGBT Mreža Progres iz Podgorice.

Jokić podseća da Crna Gora ima strategiju koja predviđa donošenje Zakona o rodnom identitetu, ali naglašava da još nije ni u proceduri.

„Ne postoji ni radna grupa koja se bavi tim nacrtom. Trans osobe u Crnoj Gori još uvek ne mogu da promene oznaku pola i lično ime u dokumentima pre operacije genitalija", kaže.

U Vukovoj ličnoj karti i dalje stoji žensko ime - Milena. Tako će ostati dok ne dođe do krajnje faze korekcije pola - operacije genitalija.

„Ipak, crkva je uvažila Vukov identitet, uprkos tome što on nije završio tranziciju - upisali su ga u knjigu krštenih pod muškim imenom", kaže Bojana.

To je, smatra ona, veliki korak napred.

„Crkva je, u odnosu na državu, napravila ogroman iskorak".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionElena - najstarija trans žena Sarajeva

Vukovo sklonište

Vuk već devet meseci živi u Skloništu LGBT Mreže Progres u Podgorici koje finansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

„Dugo sam bio izložen nasilju i odlučio sam da odem iz porodične kuće. Ušao sam u Sklonište kao neko ko je dugo trpeo fizičko zlostavljenje", priča Adžić.

Pod istim krovom, od otvaranja 2013. godine, prošlo je više stotina ljudi iz regiona, kaže Jokić iz LGBT Mreže.

„Borba koju Vuk vodi treba da služi kao primer i mnogo starijim trans ljudima i celokupnoj LGBT zajednici", dodaje.

Šest meseci nakon što se preselio u sklonište, Vuk je još jednom preživeo nasilje.

Vest o prebijenom trans muškarcu iz Crne Gore obišla je region.

„Krenuo sam na selo, u kuću koju je sagradio moj pokojni otac. Tamo sam pošao da osetim svog oca - u toj kući smo proveli mnogo vremena zajedno", kaže.

U selu kraj Kolašina, sve je bilo u redu dok sedmog dana nije otišao na spavanje.

Image copyright Vuk Adžić
Natpis na slici „Doživeo sam novu dimenziju nasilja - nečiju smelost da ti dođe u kuću, prebije te i ode"

„Probudilo me je kucanje na vratima. Kada sam otvorio vrata, visoki muškarac ih je gurnuo i osetio sam jak udarac otvorenom šakom", priča.

Pao je od siline udarca.

„Onda su me dvojica uhvatila i držala dok me je ovaj tukao", seća se.

Trojica muškaraca su puštena da se brane sa slobode, priča Vuk.

„Ovo je nova dimenzija nasilja - nečija smelost da ti dođe u kuću, prebije te i ode. Ostave kao psa", kaže.

Više ne odlazi u porodičnu kuću u kojoj je pretučen.

„Osećam se strašno poniženo jer sam dozvolio trojici momaka, koji su verovatno bili pijani, da u mene uteraju strah da nisam siguran više u svojoj kući, koju su gradili otac i majka", kaže.

Crkva i nasilje

Kada je skinuo narodnu nošnju posle krštenja, Vuk se spakovao i krenuo na put u Albaniju.

Tamo je na seminaru o LGBT pravima - u budućnosti želi da se bavi aktivizmom.

„Mislim da su ljudi kao ljudi stvoreni da pomažu jedni drugima", kaže Adžić.

Jovan Uličević, direktor nevladine organizacije Spektra iz Podgorice, kaže da je Vukovo krštenje značajno za sve vernike u Crnoj Gori.

„Značajno je za sve trans osobe koje su vernici i vernice, ali i za vernike iz opšte populacije kojima crkva predstavlja određeni autoritet i koji se ugledaju na zvanične stavove crkve", kaže Ulićević.

Ipak, ističe da Vukov slučaj ne sme da ostane usamljen.

Image copyright Vuk Adžić
Natpis na slici „Za mene, crkva je jedino mesto, gde ne treba da se krijemo"

„U prošlosti je zabeleženo nekoliko slučajeva kada je Crkva koristila govor mržnje govoreći o LGBT zajednici. Setimo se izjave mitropolija Amfilohija - Što plod ne rađa, u oganj se baca - kada je 2013. govorio o Povorci ponosa.

Važno je preuzeti odgovornost za govor mržnje koji je uticao da LGBT osobe češće doživljavaju nasilje", kaže Ulićević.

Iako Vukovo krštenje smatra važnim, Ulićević kaže da je potrebno „još mnogo" da bi LGBT zajednica u Crnoj Gori osetila da ju je crkva prihvatila.

„Ovaj slučaj ne mora nužno da znači da Crkva prihvata celu LGBT zajednicu. Mislim da je potrebno još mnogo dela kako bi nas uverili da Crkva priznaje i lezbejke, bi osobe i gej muškarce", kaže.

Religija i LGBT zajednica

„Kao što je Vuku bilo važno da uđe u instituciju koja zastupa veru koja je njemu, intimno, mnogo važna, tako će biti sutra nekome drugom", dodaje Ulićević.

Za Adžića, crkva je mesto na kome ne treba da se krije.

„Za mene, to je jedino mesto, gde ne treba da se krijemo. Tu se vidi naša duša i ono što smo uradili u životu", kaže.

Dodaje da je predrasuda da biti LGBT znači biti nevernik.

„Među nama ima pravoslavaca, katolika, muslimana i raznih drugih religija. Ipak, ima mnogo ljudi koji veruju u Boga i idu u crkvu, ali ne kao ja, javno, već u Crkvu idu prikriveni", dodaje.

Adžić je bez skrivanja zatražio blagoslov za krštenje.

„Ja sam sa ljudima u Mitropoliji razgovarao kao Vuk. Jer, kada bih se danas predstavio kao Milena, gledali biste me čudno", smeje se.

Skoro dve godine od kada je započeo proces tranzicije, Adžić se sprema za konačnu operaciju prilagođavanja pola - operaciju genitalija.

„Nisam hteo na operaciju bez blagoslova. Objasnio sam im o čemu se radi, prihvatili su i rekli - hajde da probamo".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči