Rumunija, revolucija i Čaušesku: Dan kad je streljan diktator

Romanian soldiers and civilians take cover behind a tank in Bucharest's Palace Square in December 1989 Image copyright Getty Images
Natpis na slici Mnogi pripadnici oružanih snagama okrenuli su se protiv Čaušeskua i pridružili se demonstrantima

Na Božić pre 30 godina, rumunski komunistički diktator Nikolaje Čaušesku pogubljen je pred streljačkim vodom posle suđenja pred vojnim prekim sudom.

U Rumuniji se u decembru 1989. godine odigrala krvava bitka koja je dovela do neverovatnog pada jednog od najrepresivnijih komunističkih režima u Evropi - i verovatno najsvirepijeg diktatora.

Za Rumune koji su mu se suprotstavili, bio je to trenutak koji je obeležio njihove živote.

„Bio je to rat, ovde je bila prava ratna zona", kaže Trajan Rabadžija. Kada je počela revolucija, imao je 19 godina i bio student geologije.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Vojni sud je Čaušeskua i njegovu ženu Elenu proglasio krivima i osudio ih na smrt streljanjem
Image copyright Rabagia's personal archive
Natpis na slici Trajan Rabadžija (vrh, sredina) sa devetnaest godina sa kolegama regrutima u Bukureštu, nekoliko dana posle bekstva Čaušeskuovih

„Vikao sam 'Sloboda!', 'Mi smo narod!' i 'Dole Čaušesku!'"

Kako se revolucija proširila

Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra u gradu Temišvaru na zapadu zemlje. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju.

Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionRumunska revolucija: Kako je hapšenje sveštenika srušilo Čaušeskua

Čaušesku je pogrešno procenio raspoloženje naroda dok je krivio „fašističke agitatore" za izbijanje nemira u Temišvaru; masa u Bukureštu odgovorila je povicima i skandiranjem: „Temišvar! Temišvar!".

Vidno šokirani, Čaušesku je pokušao da umiri demonstrante obećavajući veće plate, ali nezadovoljstvo je samo raslo. Obraćanje naciji je emitovano na državnoj televiziji u pokušaju da se ponovo uspostavi autoritet, ali je prenos naglo prekinut.

Na dan neuspelog Čaušeskuovog govora, Trajan Rabadžija pridružio se masi demonstranata koji su se sukobili sa pro-komunističkim snagama na ulicama.

Image copyright Stephen McGrath
Natpis na slici Rabadžija je rekao da je centar Bukurešta 1989. godine bio ratna zona

„Bilo je krvi svuda po trotoaru ovde", rekao je Rabadžija za BBC, stojeći ispred hotela Interkontinental u centru Bukurešta.

U toku je bila krvava revolucija koja će okončati 21 godinu Čaušeskuove despotske vladavine i 42 godine komunističkog režima u Rumuniji.

Narednog dana, diktator i njegova žena Elena pobegli su iz zgrade Centralnog komiteta u Bukureštu helikopterom, dok su mase navirale u sedište stranke. Bračni par je uhvaćen 50 kilometara dalje u Trgovištu.

Zašto je Čaušesku pao

Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu.

Istovremeno, Čaušesku je krenuo da troši ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.

Image copyright Palatul Primeverii
Natpis na slici Rumuni su prezirali rasipanje Čaušeskuovih. Na slici je trpezarija u Prolećnoj palati u Bukureštu
Image copyright Palatul Primeverii
Natpis na slici Raskošni zatvoreni bazen u Prolećnoj palati Čaušeskuovih

„Sećam se siromaštva osamdesetih, sećam se pivara, restorana, sve je bilo u mraku", kaže Rabadžija.

Nezadovoljstvo je samo raslo dok su ljudi patili zbog nestašice osnovnih potrepština kao što su hrana, grejanje i struja, a Čaušesku i Elena živeli u luksuznim palatama.

„Znali smo da su ljudi u drugim zemljama bogatiji i da bolje žive. Bilo mi je jasno da će se nešto desiti, ali niko zapravo nije pričao o tome."

Rumunska Sekuritatea bila je jedna od najvećih i najstrašnijih tajnih policija u Istočnom bloku, a sloboda govora pod Čaušeskuovim režimom bila je opasna rabota.

Smatralo se da je osamdesetih čak svaki četvrti čovek bio doušnik Čaušeskuove tajne policije. Sekuritatea bila je odgovorna za mučenje i smrt hiljade disidenata.

„Strah od otvorenog razgovora bio je prisutan još od ranih osamdesetih", priseća se bivši student.

Na dan Božića, Čaušeskuovi su pogubljeni streljanjem posle teatralnog suđenja na kom su optuženi za zločine protiv čovečnosti.

„Osetio sam olakšanje. Bila je to dobra stvar jer je smirila narod. Mudriji ljudi od mene su rekli da je krv morala da padne kako bi se umirili događaji kao što je ovaj."

Zašto Rumuni nisu ostavili prošlost za sobom

Prošle su tri decenije od pada komunizma i Rumunija je danas funkcionalna, demokratska država članica Evropske unije koja beleži privredni rast. Ali neki i dalje pate od ožiljaka iz krvavih dana revolucije 1989. godine.

Stojeći ispred zgrade Vrhovnog suda u Bukureštu jednog vetrovitog dana u poznom novembru, Aleksandru Katalin Đurkanu (46), čiji je otac brutalno ubijen tokom revolucije, došao je da traži pravdu.

„Posle 30 godina, naš pravosudni sistem ne može da otkrije ko je ubio sve te ljude tokom revolucije, ko su kriminalci", rekao je on za BBC.

„Došli smo ovde danas da započnemo pravni postupak u slučaju koji je otvoren još devedesetih", kaže on.

Image copyright Stephen McGrath
Natpis na slici Aleksandru Đurkanu (levo) i Aurel Dumitrasku (desno) obeležavaju revoluciju iz 1989. godine pred Vrhovnim sudom

Bilo je to prvo saslušanje na dugo očekivanom suđenju na kom je bivši predsednik Ion Ilijesku, koji je preuzeo vlast posle Čaušeskua, optužen za zločine protiv čovečnosti.

Tužioci tvrde da su Ion Ilijesku, koji danas ima 89 godina i narušenog je zdravlja, i dvojica njegovih bivših kolega, krivi za „uspostavljanje opšte psihoze" tokom revolucije 1989. godine, kao i za smrt 862 ljudi. Više od 5.000 ljudi pozvano je da svedoči na suđenju.

Tokom rumunske revolucije 1989. godine ubijeno je više od 1.100 ljudi.

Image copyright Alexandru Catalin Giurcanu
Natpis na slici Vasile Đurkanu je imao 50 godina kad je ubijen tokom rumunske revolucije 1989. godine

Vidno potresen Đurkanu je imao samo 16 godina kad je izašao na ulice tokom revolucije 1989. godine. Njegova priča počinje u noći 23. decembra 1989. godine.

„Moj otac je primetio da se nisam vratio kući, pa je pošao da me traži", kaže on. „Zatekao sam oca mrtvog na ulici na putu do kuće. Umro je nakon što ga je pogodilo 13 metaka. Bio je to mitraljez", kaže on.

„Bilo je strašno, to nam je potpuno izmenilo živote i nikad nismo saznali ko mi je ubio oca, čak ni posle 30 godina", dodaje on.

Aurel Dumitrasku, takođe, traži pravdu na ovom suđenju. On je tokom revolucije bio samo dečak, a danas ima 44 godine.

„Pogođen sam metkom sa udaljenosti od tri metra, iz kola u pokretu", kaže on, podvrnuvši desni rukav da pokaže ranu od metka na podlaktici.

„Pucali su u svakog na trotoaru, ja sam tada imao 14 godina."

„Suđenje revoluciji" odloženo je za februar 2020. godine.

Zašto je prosperitet zaobišao neke Rumune

Posle revolucije, usledile su burne godine, a zemlju je vodila Vlada na čijem čelu je bio Ilijesku. Rumunija je 2007. godine ušla u Evropsku uniju i zemlja je napredovala na raznim poljima.

Rumunska privreda zabeležila je impresivan rast, ali čak i danas je to jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Iako su mnogi gradovi - kao Bukurešt - napredovali, sela, na kojima živi oko 45 odsto stanovništva, osećaju se zapostavljeno.

Sedeći u maloj kuhinji u zabitom selu Kris u Transilvaniji, sitni zemljoradnici Marsel i Nikulina Taropa, oboje u četrdesetim, prisećaju se dana od pre 30 godina i pada komunizma.

„Bili smo srećni jer smo mislili da dolaze bolja vremena", kaže Marsel.

„Ali nije se mnogo toga promenilo, nemamo dobre puteve, autoputeve, a zdravstvo je sve gore", kaže on.

„Bilo je bolje za vreme komunizma jer je makar posao bio stalan."

Image copyright Stephen McGrath
Natpis na slici Nikulina i Marsel Taropa kažu da bolja vremena kojima su se nadali još nisu stigla

Njih dvoje se slažu da je sloboda govora značajna promena u odnosu na komunistička vremena, ali kažu i da ekonomski boljitak posle 1989. godine nije dosegao razmere kojima su se nadali.

„Kanalizacija, voda i gas - sve su to stvari koje bi trebalo da imamo u našem selu", kaže Nikula. Bez gasa, većina seljana ovde greje domove na drva, kao i 3.5 miliona domaćinstava u zemlji.

Oko 70 odsto ruralnog stanovništva u Rumuniji živi ispod granice siromaštva, pokazuje statistika Svetske banke.

„Ljudi nisu dovoljno plaćeni ovde. Stanovništvo na selu je ostarilo, a mladi ljudi su otišli u inostranstvo", dodaje ona.

Zašto Božić otvara stare rane

Visok stepen migracije jedan je od mnogih problema koji muče Rumuniju danas.

Čak četiri miliona ljudi napustilo je zemlju u potrazi za boljim životom i većim platama otkako je Rumunija ušla u EU. Visok stepen korupcije u državi takođe je naterao ljude da napuste zemlju.

Poslednjih godina, izbijali su česti protesti protiv vlasti predvođenih socijaldemokratama koje su odlučile da povuku antikorupcijske mere i donele propise kojima se podriva nezavisnost sudstva.

Masovni protesti 2017. godine protiv tih mera doveli su do najvećih demonstracija protiv vlasti još od revolucije 1989. godine.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Demonstranti mašu rumunskim zastavama na antikomunističkim protestima na Trgu republike u Bukureštu 21. decembra 1989. godine

„Ovo je verovatno najduži i najstabilniji period vladavine demokratije u istoriji Rumunije", kaže Trajan Rabadžija, ali dodaje da i dalje postoje brojni problemi.

U centru Bukurešta jedne ledene decembarske večeri, mnoštvo kupaca ulazi i izlazi iz prometnih raskrsnica pod jarkim svetlima kapitalizma i Božića. Pre trideset godina, to je bila nezamisliva scena.

Ali za neke, kao što je Đurkanu koji je tokom revolucije izgubio oca, Božić prosto otvara stare, nezalečene rane.

„Za svakog drugog Božić je Božić, ali za nas je to samo podsetnik kako su naši očevi, naši sinovi i naše majke završili u kovčezima", kaže on.

„Božićna jelka koju je moj otac kupio za našu porodicu, završila je u njegovom kovčegu umesto cveća."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči