Srpska pravoslavna crkva i optužbe za navodnu pedofiliju: Odbijena tužba protiv SPC u Londonu

Zgrada suda u Londonu
Natpis na slici Zgrada suda u Londonu

Visoki sud pravde u Londonu odbacio je tužbu protiv Srpske pravoslavne crkve zbog navodne pedofilije i seksualnog zlostavljanja koju je podnelo šest tužitelja iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Ovom odlukom proces pred sudom u Londonu je završen.

Sud je dodao da parohija u Londonu nije bila adresa za tužbu, već da su tužitelji mogli uz odobrenje suda, da uruče tužbu i van jurisdikcije Engleske i Velsa, direktno SPC-u u Srbiji ili Stokholmu.

Na ročištu na kojem se odlučivalo da li je sud u Londonu nadležan u ovom slučaju zaključeno je da su tužitelji napravili proceduralne propuste i propustili rok za podnošenje tužbenog zahteva, te da takva tužba ne može biti prihvaćena.

Međutim, kako je navedeno, i da je procedura bila ispoštovana sud smatra anglosaksonsko pravo koje se primenjuje u Velikoj Britaniji, ne prepoznaje institut univerzalne nadležnosti u građanskim parnicama.

Kako je pojašnjeno, radnje navedene u tužbi nisu počinjene na teritoriji Engleske i Velsa, a ni žrtve, ni navodni počinioci nemaju veze sa ovom teritorijom.

Argumenti tužitelja oko veze SPC sa Engleskom zasnivani na crkvenom ustavu prema kome je „crkva jedna i nedeljiva".

Po njima, SPC u Londonu jeste pod nadležnošću Patrijaršije u Beogradu.

Međutim, odbrana je tvrdila da eparhije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi imaju autonomiju u odnosu na maticu.

Navedeno je i to da su crkvu u Londonu osnovali Srbi monarhisti izbegli u toku i posle Drugog svetskog rata, kao dobrotvornu organizaciju koja se finansirala iz donacija.

Tek 1990. godine postala je deo britansko-skandinavske eparhije sa sedištem u Stokholmu.

Sud je prihvatio argumente odbrane da su eparhije Srpske pravoslavne crkve ekonomski i pravno autonomne u odnosu na Patrijaršiju u Beogradu.

Nijedna od strana nije komentarisala današnje ročište, jer sledi žalbeni proces oko pitanja ko će snositi naplatu sudskih troškova.

Natpis na slici Sud

Odgovornost crkve

BBC na srpskom je u aprilu prošle godine pisao o ovom slučaju.

Tužitelji se tada nadali da će ovaj postupak ohrabriti crkvene zvaničnike da „očiste redove od takvog ponašanja i kriminaliteta", poput sistemske borbe protiv pedofilije koja je najavljena sa najviših državnih pozicija u Katoličkoj crkvi.

Na pitanja BBC na srpskom za komentar povodom ovog slučaja iz Srpske pravoslavne crkve tada nisu odgovorili.

„SPC nije stvorila mehanizam da zaštiti mlade i sve one ljude prema kojima su sveštenici bili nasilni i maltretirali ih", objasnio je tada predmet tužbe za BBC na srpskom Mladen Kesar, advokat tužitelja Mladen Kesar.

On dodaje da se ovakvi slučajevi nisu desili „preko noći ili jedanput", te da u šest slučajeva koji su predmet tužbi ima primera iz Srbije, Bosne i Hrvatske.

Tvrdnju da se Srpska pravoslavna crkva već dugo „suočava sa slučajevima pedofilije" ponavlja i Bojan Jovanović, jedan od pokretača tužbe u Londonu.

Kao bivši sveštenik SPC - jerođakon Serafim - u eparhiji zvorničko-tuzlanskoj u Bosni i Hercegovini, Jovanović je krajem 1990-tih godina radio kao veroučitelj u Bijeljini, ali i u vladičanskom dvoru penzionisanog episkopa Vasilija Kačavende.

Kačavenda je godinama unazad dovođen u vezu sa pedofilijom, o čemu je Jovanović više puta javno govorio u medijima, ali i pred Sinodom SPC, najvišim crkvenim telom.

Optužbe za pedofiliju u SPC:

Odgovornost pojedinih vladika koji su prijavljeni za pedofiliju u Srbiji do danas nije utvrđena pred civilnim sudovima. Ova tri slučaja su izazvala veliku pažnju javnosti:

  • Vladika vranjski Pahomije (svetovno ime Tomislav Gašić) optužen je 2002. godine za seksualno zlostavljanje dvojice maloletnika. Posle višegodišnjeg postupka, 2006. je oslobođen zbog zastare predmeta.
  • U martu 2013. godine, Osnovno tužilaštvo u Vranju pokrenulo je predistražni postupak protiv Pahomija, nagon novih optužbi za seksualno zlostavljanje. Godinu dana kasnije, Tužilaštvo utvrđuje da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.
  • Tokom postupaka, Pahomije je ostao na poziciji episkopa vranjskog, što je funkcija koju i danas obavlja.
  • Okružni sud u Novom Sadu je 2006. godine osudio nekadašnjeg starešinu manastira Hopovo Ilariona (svetovno Jovan Mišić) na godinu dana zatvora zbog navođenja maloletnih dečaka na „nedozvoljene polne radnje". Godinu dana kasnije Vrhovni sud vraća proces na početak, ali suđenja nije bilo jer je predmet zastareo.
  • Slučaj bivšeg vladika Zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende nikada nije dospeo do suda. Posle višegodišnjih optužbi za pedofiliju i podvođenje maloletnih dečaka, Kačavenda podnosi ostavku „zbog bolesti" kada u javnosti dospeva snimak na kome je on intiman sa jednim mladićem.

Pravoslavne crkve daleko su od obračuna sa pedofilijom kako se to od nedavno radi u Katoličkoj.

Na prvi pogled - osim tri sudski nedovršena slučaja protiv vladika u Srbiji i nekoliko u Grčkoj - stiče se utisak da u pravoslavnim crkvama ovakve optužbe nisu česte.

Međutim, na sajtu međunarodne organizacije za podršku žrtvama zlostavljanja pravoslavnih sveštenika, navodi se imena više od 70 sveštenih lica osuđenih zbog zlostavljanja, i barem još toliko slučajeva u kojima postoje prijave ili samo javne optužbe bez sudskih epiloga.

Pomenuta sveštena lica angažovana su u uglavnom pravoslavnim crkvama u Americi, ali na listi ima imena i iz Srbije - poput Branislava Peranovića, sveštenika manastira Crna Reka koji je 2013. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva štićenika koji se borio sa zavisnosti od droge.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, protođakon Ljubomir Ranković - koji je 15 godina radio kao sekretar crkvenog suda - objasnio je da „crkveni sud ne može da sudi, jer nema relevantne podatke niti može da vrši istragu."

„Može da reaguje tek kada dobije presudu građanskog suda. Očigledno je da su, ukoliko ima krivice, državni sudovi zatajili. Zato podržavam to da jedan međunarodni sud utvrdi činjenice i donese presudu", izjavio je Ranković.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči