Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani

Prema podacima Infoparka, organizacije koja se godinama bavi pitanjem migranata, trenutno u Srbiji boravi manje od 7.000 migranata. Image copyright Getty Images
Natpis na slici Prema podacima Infoparka, organizacije koja se godinama bavi pitanjem migranata, trenutno u Srbiji boravi manje od 7.000 migranata

Otkako je posle vojnog poraza u Siriji prošle nedelje Turska otvorila granicu sa Grčkom za migrante, na Balkanu se sve više govori o obnavljanju takozvane „Balkanske rute" i snažnom naletu izbeglica na putu ka Evropi.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da će milioni izbeglica krenuti ka Evropi, a od prošle subote je na granici Grčke i Turske zaustavljeno najmanje 24.000 ljudi.

Poređenja radi, 2015. godine kada je migrantska kriza bila na vrhuncu, takozvanom „Balkanskom rutom" - od Grčke, preko Severne Makedonije, Kosova, Srbije i Bosne i Hercegovine ka zemljama zapadne Evrope, pre svega Nemačkoj - prošlo je više od milion ljudi.

Dok pojedini političari koriste trenutnu situaciju za promovisanje antimigrantskih stavova, oni koji su na terenu - Komesarijat za izbeglice Srbije i aktivisti humanitarnih i nevladinih organizacija - smatraju da su strahovi neopravdani.

„Oni migranti koji su u Grčkoj preći će verovatno Zapadni Balkan na putu do Evrope, kao što su i dosad prelazili", kaže za BBC na srpskom Gordan Paunović iz nevladine organizacije Infopark.

„Ali treba znati da je to pedesetak ljudi dnevno, to su zanemarljive cifre. Tokom 2015. prolazilo je 5.000 dnevno - to je 100 puta više ljudi", napominje Paunović.

I Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Srbije, smatra da je daleko manji broj ljudi je u pokretu nego što je najavljivano.

Srbija: Situacija kao prethodnih godina, a različito raspoloženje

Prema podacima Infoparka, organizacije koja se godinama bavi pitanjem migranata, trenutno u Srbiji boravi manje od 7.000 migranata.

Slični su i podaci Komesarijata za izbeglice - u prihvatnim centrima se trenutno nalazi 5.691 osoba, a van centara oko 650 ljudi koji uglavnom odbijaju da budu smešteni u ove objekte.

„Imaćemo vrlo sličnu situaciju kao prethodnih godina. Broj migranta jeste malo porastao, ali to je sve relativno zanemarljivo - možda ih na godišnjem nivou ima 5.000 više.

„Umesto 30, biće 35 hiljada ljudi", kaže Paunović.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionU centru za prijem izbeglica u Obrenovcu migranti imaju bend.

No, atmosfera u zemlji se promenila - dok su pre pet godina mnogi nosili pomoć migrantima, danas je - i među političarima i među građanima - čini se, raspoloženje drugačije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija nastaviti da bude solidarna sa migrantima, ali je prvi put rekao da „ukoliko bude potrebno, u Srbiju neće ući niko".

„Ali to ćemo sami da procenjujemo, a nećemo da se iživljavamo nad tim ljudima. Sigurno nećemo biti parking za migrante i neće biti naseljeno 400.000 migranata", rekao je Vučić.

Lider Dveri Boško Obradović se posebno istakao medijskim nastupom na Jutjubu - gde je izveo svojevrsni eksperiment sa čašama u kojima su voda i sokovi, pokazujući tako, navodno, mešanje migranata i građana Srbije.

Dveri su oformile i rezoluciju o migrantskoj politici kojom se naglašavaju potencijalni „problemi koncentracije vojno sposobnih migranata koji se, kako navode, „nekontrolisano kreću Srbijom".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionUbistvo na rubu migrantske krize u Bosni

Paunović smatra da „migrantsko pitanje nije više humanitarno i bezbednosno, već je postalo političko.

„Na njemu se gube i dobijaju izbori", navodi Paunović.

Kako on kaže, nasilje su prema migrantima su prihvatile i neke od evropskih institucija koje su izrazile „podršku Grčkoj, samo da zadrži migrante da ne dođu u njihovo dvorište".

Takav stav ima i reperkusije na Srbiju, navodi.

„Najveći problem je pogoršanje društvene klime i činjenica da je ovde normalizovano prisustvo profašističke, rasističke i antimigrantske retorike.

„Delovi opozicije se utrkuje ko će veću lažnu vest da izmisli", ističe Paunović.

On poziva nadležne da reguju na svakodnevne izjave koje su otvoreno pozivanje na rasnu i versku diskrimnaciju ili uznemiravanje javnosti.

Kako se Severna Makedonija priprema za novi talas migranata

Aleksandar Miladinović, BBC reporter, iz Skoplja

Severna Makedonija se nalazi u potpuno drugačijoj situaciji u odnosu na 2015. godinu i poslednju veliku migrantsku krizu.

Na vlasti više nije Nikola Gruevski, koji je tada bio deo sistema za rešavanje pitanja balkanske migrantske rute.

Na vlasti nije ni vlada koja ima pun kapacitet, već tehnička vlada koju čine predstavnici i vlasti i opozicije, što je makedonski specijalitet pred izbore.

Tehnički premijer je Oliver Spasovski, ministar unutrašnjih poslova vlade Zorana Zaeva.

Ove nedelje održan je sastanak posebnog štaba u okviru Vlade i doneta je odluka da se podigne stepen pripravnosti, a ponovljeno je i da Severna Makedonija ostaje tranzitna zemlja.

Vlada je najavila i da će se ojačati žičana ograda, koja je korišćena za sprečavanje prelaska migranta i 2015.

Ostaju dva tranzitna centra „Vinojug" i „Tabanovce" i u njoj se migranti mogu zadržati svega 72 sata, rekao je tehnički premijer.

I makedonska policija čeka eventualni novi migrantski talas u delikatnom stanju jer je privremeno na njenom čelu tehnički ministar iz redova opozicione VMRO-DPMNE.

Oko ovog resora vode se i najveće političke bitke u predizbornom periodu jer Severnu Makedoniju očekuju parlamentarni izbori 12. aprila.

Šta države mogu da urade?

U Srbiji, policija mora da pojača prisustvo u pograničnom području i obezbedi ličnu sigurnost i imovinu ljudi koji žive u mestima poput Kanjiže i Šida i okolnim selima, a da istovremeno ne ometa protok migranata, navodi Paunović.

„To je jedini način da Srbija ne postane parking za migrante, što je strah koji postoji kod jednog broja ljudi", kaže on.

Isti broj ljudi koji uđe u Srbiju, dodaje Paunović, treba iz nje da izađe, da bi Srbija nastavila da obavlja „funkciju protočnog bojlera".

„Većina ljudi u Srbiji migrante ne vidi. Oni veruju da migranata ovde više nema i da nije propagande ekstremista i ksenofobnih grupa, ovo bi bilo mnogo manja tema", dodaje Paunović.

Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, smatra da „nema mesta strahu i panici".

„Kad smo pregurali 2015. i onih milion i nešto ljudi u partizanskim uslovima i bili za primer celoj Evropi i celom svetu, onda je ovo sitnica.

„Ali da će da stanu migracije, neće u skorije vreme. Kapilarno će da nastaviti postoje", kaže on.

Image copyright AFP
Natpis na slici Više ljudi je primljeno u bolicu zbog povreda u sukobima migranta sa grčkom policijom

Šta se dogodilo u Turskoj?

U Turskoj trenutno ima oko 3,7 miliona sirijskih izbeglica, kao i migranata iz drugih zemalja poput Avganistana.

Od decembra prošle godine skoro milion ljudi je pobeglo na granicu Sirije i Turske, zbog žestokih borbi u sirijskoj oblasti Idlib.

Erdogan je rekao da EU nije pružila nikakvu pomoć da se izbeglice smeste u bezbedne zone u Siriji. Pošto plan nije urodio plodom usled vojnih neuspeha, Ankara je zvanično saopštila da otvara granice i hiljade migranata je krenulo ka grčkoj obali.

Hiljade njih su se tokom vikenda sukobili sa grčkom policijom i vojskom, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je Grčku nazvala „štitom Evrope" i obećala novčanu pomoć od 700 miliona evra.

Image copyright EPA
Natpis na slici Grupa izbeglica na obali Turske

Hronologija migrantske krize u Evropi

  • Najveći broj dolazaka - 1.015.078 - zabeležen je 2015. godine. Tada su hiljade ljudi izgubile živote u putu
  • Više od 800.000 ljudi stiglo je preko mora iz Turske u Grčku. Većina je nastavila putovanje Evropom kako bi stigla do Nemačke i Švedske.
  • EU i Turska su 20. marta 2016. postigle dogovor po kojem su sirijske izbeglice vraćene sa grčkih ostrva u Tursku. Zauzvrat, Turska je dobila šest milijardi novčane pomoći od EU
  • Posle postizanja dogovora, drastično se smanjio broj izbeglica u Grčkoj
  • Do obala Italije je tokom 2016. i 2017. stiglo 180.000 i 119.000 ljudi, koje su krijumčari čamcima prevezli iz Severne Afrike, pisao je BBC Njuz.
  • Tokom 2017. godine Italija je primila 67 odsto svih migranta koji su stigli do Evropske unije. Taj broj se značajnije smanjio tek 2018.
  • Najveći broj tražilaca azila u EU su iz Sirije, Iraka, Avganistana, Nigerije i Pakistana, u svima njima su nedavno bili ili i dalje traju sukobi.
  • Između 2014. i 2017. godine, više od 919.000 Sirijaca zatražilo je azil u EU.
Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKako je Šid prihvatio izbeglice

Šta dalje?

Nikakav veliki talas migrantske krize nije moguć, tvrdi Paunović.

„Evropa je donela odluku da su njene spoljne granice zatvorene, da Grčka i Fronteks na Mediteranu brane takozvanu tvrđavu Evrope, tako da nikakav dramatičan porast broja migranata nećemo videti".

To bi, kaže, bilo moguće samo u slučaju da dođe do neke užasne globalne kataklizme.

I Cucić kaže da je „Srbija domaći zadatak obavila najbolje moguće" i da će nastaviti to da radi.

Srbija nije uzrokovala migrantsku krizu, a mnogo je pomogla da ona bude amortizovana, ističe on.

„Niko od milion ljudi koji su prošli Balkanom nije se vratio. Kao zemlja tranzita, mi tu čorbu kuvali nismo, nije red ni da kusamo", zaključuje Cucić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči