Crnogorski epidemiolog u Intervjuu petkom: „Možemo da suzbijemo epidemiju, ali je to džabe ako imamo žarište u okruženju”

  • Aleksandar Miladinović
  • BBC novinar
Senad Begić

Autor fotografije, NAda Vojinović/IZJZ CG

Potpis ispod fotografije,

Senad Begić kaže da pripada brojnoj generaciji mladih epidemiologa koji su osnažili crnogorski odgovor na pandemiju

Sa oko 630 hiljada stanovnika, Crna Gora bi epidemiolozima mogla da bude relativno jednostavan zadatak.

Dok Srbija u jednom danu potvrdi i više od 400 slučajeva zaraženih virusom korona, u deset puta manjoj Crnoj Gori ukupni broj zaraženih od početka epidemije nije dostigao 300.

„Možemo mi srediti epidemiološku situaciju u jednoj opštini ili državi - potrebno je samo vreme - ali džaba nam sve ako žarišta i dalje ima u okruženju ili u Evropi.

Ovde se ne radi o odluci jedne države nego o činjenici da ćemo svi zavisiti od drugih i da je jedinstvo i zajedništvo na globalnom nivou ključna stvar u ovoj pandemiji", kaže za BBC na srpskom pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Crne Gore Senad Begić.

On kaže da su stručnjaci zadovoljni rezultatima koje postižu čija je tajna u činjenici da su vlasti slušale struku, kao i da su rigorozne mere uvedene i pre nego što se prvi slučaj pojavio.

„Na početku je nama bio cilj da u potpunosti suzbijemo epidemiju, ali pitanje je koliko je to utopistički cilj - treba biti realan i voditi računa o ljudskim i svim drugim resursima.

Ne treba težiti nečemu što nije održivo - Crna Gora ima priliku da epidemiju suzbije, da virus ne stigne do osetljivih, ali mi težimo da epidemijsku krizu razvučemo i da rasteretimo zdravstveni sistem."

Crna Gora je poslednja u regionu zabeležila prvi slučaj zaraze virusom korona - prvi pacijent, koji se u međuvremenu oporavio, registrovan je 17. marta.

Podgorica, 27. mart 2020.
Getty Images
Virus korona u Crnoj Gori

Zemlja Evrope koja je poslednja registrovala obolele

  • 324ukupno obolelih

  • 265oporavljenih pacijenata

  • 8preminulih

Izvor: Institut za javno zdravlje Crne Gore, 7. maj 2020.

„Crnogorci vole puno da slave i puno da tuguju"

Epidemiolog Begić kaže da je jasno da je crnogorski način borbe sa virusom specifičan.

„Kod pandemija se ne može primeniti pravilo - ko je video jednu pandemiju - video je sve, ne postoji jedan model koji se primenjuje svuda."

Osim broja stanovnika, on izdvaja i kulturološke i običajne razlike.

„Crnogorci vole da puno slave i puno tuguju - mi smo identifikovali najmanje tri ili četiri sahrane koje su epidemiološki bili ključni događaji za širenje zaraze kada mere još nisu bile proglašene.

Tu je i ogroman stepen jedinstva, na svakom koraku - od odnosa i pridržavanja donetih mera, do činjenice da u terenskim istraživanjima imamo veliku podršku i obolelih i njihovih kontakata."

Upravo su sahrane i porodična okupljanja glavni načini širenja zaraze u Crnoj Gori, a Begić napominje da je u dva velika klastera, kako se još nazivaju žarišta povezanih zaraženih, okupljeno oko 40 odsto obolelih u Crnoj Gori.

„Mi i dalje uspevamo da identifikujemo sve kontakte.

Doduše, imamo i nekoliko slučajeva za koje nemamo podatke o izvoru infekcije, ali to je razumljivo na ovom nivou zaražavanja."

Begić kaže da je problem sa kojim su se crnogorski epidemiolozi susreli na početku epidemije bila društvena osuda zaraženih.

„Svako svakog zna jer društvo nije veliko, ali smo se izborili i sa problemom stigmatizacije nekolicine prvih slučajeva."

Ipak, veliku buku u čitavom regionu podigla je jedinstvena odluka crnogorskih vlasti da na početku borbe sa virusom objavi imena onih koji moraju biti u samoizolaciji.

Odluku je donelo Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti uz podršku Agencije za zaštitu ličnih podataka, dok su joj se usprotivile neke organizacije civilnog društva.

„Kada je primećeno da neki ne shvataju značaj samoizolacije i ostanka u kući, a potencijalno su bili inficirani, doneta je odluka da se objave podaci o osobama u samoizolaciji.

To je epidemiološkim službama značajno pomoglo jer se promenio obrazac ponašanja tih osoba - na značaju je dobilo društveno odgovorno ponašanje tih ljudi", smatra Begić.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

U Crnoj Gori je na bolničkom lečenju trenutno 31 osoba (podatak od 16. aprila 2020. godine)

U Tuzima kao u Kini

Posebna etapa crnogorske borbe sa pandemijom odvijala se u Tuzima, opštini sa nešto više od 11 hiljada stanovnika.

Najmlađa crnogorska opština, koja je nezavisnost od Podgorice stekla 2018. godine, iskusila je potpuni karantin.

„U Tuzima smo imali porodični klaster u kom je inicijalni slučaj bio povratnik iz SAD koji je stigao pre uvođenja mera, a otkriven je tek kad je razvio simptome dok je do tada već imao intenzivne kontakte.

Čim smo došli do epidemioloških podataka uz kombinaciju sa kulturološkim karakteristikama, predložili smo da se kompletna opština stavi pod posebne mere - zabrani izlazak iz objekata stanovanja, kretanje i izlazak iz opštine."

Broj obolelih narastao je do 36, ali se strogim merama tu i zaustavio.

Brojne višečlane, čvrsto povezane porodice ove nedelje mogle su da odahnu kada je posle nekoliko nedelja dozvoljeno po jednom članu domaćinstva da izađe u nabavku osnovnih namirnica.

„Ono što su ti stanovnici postigli, viđeno je samo u Kini i nisam siguran da to igde postoji - apsolutno pridržavanje mera, bez ijednog problema, i to je ugasilo taj klaster.

Videli smo onda ogromnu posvećenost - kriznog štaba, opštinskih službi, podgoričkih službi - svi su se stavili u službu te opštine", kaže Begić.

„Nijedna maska ne može da zameni fizičku distancu"

I sama Svetska zdravstvena organizacija (SZO) menjala je preporuke za nošenje maski tokom ove pandemije - od stava da one nisu adekvatna zaštita i da su obavezne za zaražene i medicinske radnike, pa do zaključka da one mogu čuvati druge od nas.

Crnogorske vlasti svojim građanima još ne nameću obavezu nošenja zaštitne opreme.

„Naš stav je da visoko filtracione maske treba da budu dostupne zdravstvenim radnicima, dok je deo te medicinske opreme dostupan i građanima.

Stav je da svako ko nosi masku, treba da je nosi pravilno, ali još nije obaveza da je svi građani nose - jasno je da nijedna maska ne može da zameni fizičku distancu", naglašava epidemiolog Begić.

„Teško je predvideti dalja dešavanja"

I za epidemiologa Begića, pitanje budućnosti ostaje zamagljeno.

Ipak, za najbližu budućnost i vikend pravoslavnog Uskrsa, nema nikakve dileme oko ispravnosti odluke da se izbegnu bilo kakva masovna okupljanja.

„Bilo kakvo masovno okupljanje, bilo koji da je razlog, predstavlja epidemiološki rizik.

Katolički Uskrs je za nama, mise su služene bez prisustva vernika - građani dobro znaju šta je rizik, koliko je važno znati da postoje asimptomatske osobe."

Na pitanje o nešto daljoj budućnosti i mogućnostima povratka života nalik onom pre pandemije, Begić ima mnogo više nedoumica.

„Teško je, gotovo je nemoguće predvideti dalja dešavanja jer ne postoji nijedan podatak koji ukazuje da će se ovaj virus povući dolaskom lepših dana.

Jasno je da otvaranje granica i popuštanje mera neće biti naglo već jako pažljivo razmatrano i odvijaće se sukcesivno."

Pandemija, smatra on, nije više stvar samo lekara.

„Odavno ovo nije problem zdravstvenog sistema nego kompletnog društva.

U njegovom rešavanju uspeće samo ona koja se striktno budu pridržavala mera koje su manje-više svuda iste", zaključuje Begić.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Crnogorska policija pomaže u sprovođenju policijskog časa u Crnoj Gori

„Epidemiološko čitanje" Tita

Senad Begić jedan je od najmlađih stručnjaka koji se na najvišem nivou u regionu bori sa virusom korona.

To ga nije sprečilo da se u istraživanju agencije Ipsos nađe među tri ličnosti koje uživaju najveće poverenje građana Crne Gore u aktuelnim događajima.

Rođen je 1981. godine, medicinu je studirao u Podgorici, a epidemiologiju specijalizirao u Beogradu.

„Mi se školujemo za ovakve stvari, kao što je Tito govorio - spremamo se kao da će sutra početi rat, a živimo kao da ćemo 100 godina biti u miru.

Mi se pripremamo i edukujemo za pandemije, ali se nadamo da nikada nećemo iskusiti njihovu razarajuću moć."

Već dvanaest godina, Begić je zaposlen u Institutu za javno zdravlje Crne Gore.

„Sve primorske opštine imaju jedan ili čak i dva stručnjaka epidemiologije, opštine na severu su mnogo bolje pokrivene.

Crna Gora ima niz mladih, entuzijastičnih, školovanih epidemiologa koji su kroz projekte sticali iskustva u Evropi i svetu."

Na opasku da epidemiologija nije bila među najtraženijim specijalizacijama, Begić se neće uvrediti - kaže da razume mlađe kolege koje su težile kliničkim i hirurškim granama koje mogu delovati atraktivnije i dinamičnije.

„U poslednjih par godina, epidemiologija je postala sve interesantnija grana medicine - čak i Svetska zdravstvena organizacija nalazi da je najmanje šest od deset zdravstvenih opasnosti u godinama pred nama iz domena epideomiologije.

Mi samo radimo svoj posao, pravdamo poverenje građana, ali i sredstva koja su uložena u nas od budžetskih para - struka dobija na značaju i ja se nadam da će se i posle ove pandemije taj trend nastaviti u ostalim oblastima zdravstva", zaključuje Begić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk